Oglašena prodaja nekadašnjeg gradjevinskog preduzeća “Jastrebac”

Ponude za kupovinu gradjevinskog preduzeća “Jastrebac” u stečaju, kao pravnog lica, podnose se do 31. maja

Procenjena vrednost iznosi skoro 134 miliona dinara, a ona, kako je navedeno u oglasu “nije minimalno prihvatljiva vrednost, niti je na drugi način obavezujuća ili opredeljujuća za ponuđača prilikom određivanja visine ponude”.

U oglasu za prodaju, koji je objavila Agencija za licenciranje stečajnih upravnika kao stečajni upravnik “Jastrepca”, navedeno je da najvažniju imovinu stečajnog dužnika čine zemljište u Bivolju, Šancu, Kukljinu,

Lazarici, lokal u izgradnji od 30 kvadrata u Trsteniku, deset lokala i dva stana u izgradnji u okviru poslovno stambenog objekta u tom gradu, te sporna prava na lokacijama Trg rasinskih partizana i Centar II u Kruševcu.

Kupci koji žele da učestvuju u nadmetanju treba da polože depozit od 26,7 miliona dinara, rok za to je 24. maj, a dokumentaciju mogu da otkupe uz uplatu 200 hiljada dinara.

U oglasu je navedeno da je stečajni upravnik dužan da prihvati najvišu dostavljenu ponudu, ukoliko je ona viša od polovine procenjene vrednosti te da, ako najviša dostavljena ponuda iznosi manje od toga, pre njenog prihvatanja mora da dobije saglasnost Odbora poverilaca.

Inače, gradjevinsko preduzeće “Jastrebac” je u stečaju od oktobra 2002. godine, a kruševački Samostalni sindikat je taj stečaj više puta označio kao najduži u Srbiji.

[checklist][/checklist] Prema ranijim podacima u trenutku uvođenja stečaja “Jastrebac” je potraživao oko 30 miliona maraka, dok su dugovanja firme iznosila oko 15 miliona maraka.

Tokom proteklih skoro 14 godina promenilo se više stečajnih upravnika, prodajom dela imovine preduzeća poverioci firme, među kojima i radnici, delimično su namireni, a poslovnu zgradu te firme svojevremeno je kupio Grad Kruševac.

Preduzeće je, takodje prema ranije objavljenim podacima, imalo dugovanja prema više od 1.300 bivših radnika, a pojedini su potraživali i primanja za pet godina.

Deo bivših radnika u medjuvremenu je dobio spor protiv države Srbije pred Međunarodnim sudom za ljudska prava u Strazburu, zbog neisplaćanih zarada od 1996. do 2002. Deo tih radnika je tokom prethodne dve godine u više navrata tvrdio da su i po tim presudama bili samo delimično isplaćeni.