Novopečeni roditelji, Aleksandra i Mirko – nedovoljna podrška države i Grada

Postavljeno: 13.09.2018

Aleksandra (26) i Mirko (32) Majić roditelji su postali pre osam meseci. Za projekat „Podrška roditeljstvu – odgovornost zajednice“ govore o teškoćama i problemima sa kojima se suočavaju mladi parovi, izazovima roditeljstva te merama podrške

Aleksandra i Mirko smatraju da bi podrška lokalne samouprave i države u podsticaju mladih da postanu roditelji trebalo da bude veća te da bi trebalo da se poštuju postojeći zakoni, kako bi zaposleni mogli da ostvare svoja prava. Ona očekuje otkaz po povratku sa porodiljskog.

Njih dvoje su nakon završene srednje Gradjevinske, odnosno Više Hemijske škole, pokušavali su da se zaposle u struci, ali nisu uspeli. Kasnije su oboje posao pronašli u kazinu, a od pre 2 godine počeli su zajednički život. I pored želje da žive odvojeno od roditelja, zbog nedovoljno novca ipak su se odlučili na život u zajednici.

Prvo dete dobili su ovde godine i, kako kažu, nisu zadovoljni podrškom koju država i lokalna sampouprava pružaju roditeljima za prvo dete.

– Od države smo dobili jednokratnu pomoć od 39 hiljada dinara, a od grada 5 hiljada dinara. Milim da ova pomoć, pogotovu kada je u pitanju prvo dete, kada roditelji moraju da kupe sve što je bebi neophodno, nije ni izbliza dovoljna. Kasnije smo saznali da od prvog juna ovde godine roditelji za prvo dete dobijaju 100  hiljada dinara, ali nas taj Zakon nije obuhvatio – kaže Aleksandra.   

Smatraju da bi veća finansijska podrška, koja bi bila rasporedjena na više meseci, bila značajna jer bi mladi parovi imali veću sigurnost i možda bi se lakše odlučili na roditeljstvo. Osim toga neophodno je da se smanje cene opreme za bebe, kozmetike ali i odeće.

– Tek kada smo dobili prvo dete shvatili smo na koje sve probleme mladi roditelji nailaze. Celokupnu opremu za bebu od kolica, kreveca, kadice za kupanje i  garderobe pozajmili smo ili kupili polovno. Druge opcije nije bilo jer su cene stvarno previsoke. Novac koji smo dobili kao pomoć nije nije bio dovoljan ni za osnovne stvari – navodi Aleksandra.

Objašnjavaju da su to što nemaju gde da započnu zajednički život, što nemaju posao ili što su im plate niske glavne prepreke da se mladi odluče za roditeljstvo.

Aleksandra se, kada je zatrudnela, suočila i sa problemom na poslu.

– Kada je moj poslaodavac saznao da sam trudna odmah mi je tražio da vratim ugovor o radu, ali sam ipak uspela da otvorim porodiljsko bolovanje i ne dobijem otkaz. Sada primam minimalac i znam da, kada mi prodje porodiljsko bolovanje, moram da dam otkaz jer gazda ne prihvata da radim samo prvu smenu zbog toga sto treba da dodjim bebu, i ako zakonski na to imam prava – objašnjava ona.

Uprkos problemima sa kojima se suočavaju Aleksandra i Mirko žele makar još dvoje dece. Nadaju se da ć e do tada država stvoriti bolje uslove i obezbediti sigurnost mladim roditeljima kako bi ih podržala u odluci da postanu roditelji ili prošire porodicu.

Andjela Vulić

   

Tekst je deo projekta „Podrška roditeljstvu – odgovornost zajednice“. Projekat sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Grad Kruševac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.

Ostale vesti

back-to-top