NKD istraživanje: Nedovoljna informisanost građana o stanju na lokalu u doba korone

Prema oceni Nacionalne koalicije za decentralizaciju, centralizacija informisanja tokom celokupnog vanrednog stanja imala je izrazito negativan uticaj na obaveštenost građana o pitanjima koja ih se lično tiču. Posledice su mnogostruke, a među njima je i pribegavanje verovanju u glasine i neproverene informacije

Sa namerom da utvrdi da li su potrebe građana za informacijama zadovoljene tokom vanrednog stanja, sa fokusom na lokalni nivo, Nacionalna koalicija za decentralizaciju sprovela je onlajn anketu sa korisnicima društvenih mreža (104 učesnika ankete iz cele Srbije). 

Rezultati ukazuju da su građani u većoj meri informisani o temama na nacionalnom nego na lokalnom nivou. Dok se čak 61 odsto ispitanika izjasnilo kao potpuno ili delimično informisano na nacionalnom nivou, na lokalnom nivou ovakve ocene dalo je svega 32 odsto njih, a čak 46 odsto smatra da je potpuno ili delimično neinformisano o stanju svoje lokalne zajednice povodom korona virusa.

Više od petine ispitanika smatra da su im najpotrebnije informacije koje ne dobijaju one koje se odnose na broj zaraženih virusom COVID-19 u njihovim gradovima/opštinama (21,18 odsto). Da ne dobija informacije o realnom broju zaraženih i preminulih, smatra 11,86 odsto, dok 10,16 odsto smatra da im nedostaju informacije o realnom stanju u bolnicama i stanju zdravstvenog sistema. Tek 5,08 odsto ispitanika smatra da dobija sve potrebne informacije.

Ispitanici su istakli da su im nedostajala detaljnija i jasnija uputstva o tome kome se, i na koji način obratiti u slučaju sumnje na virus COVID-19, te da su ove informacije iz različitih izvora bile drugačije, neretko i potpuno suprotne. Naveli su i da su im nedostajale potrebne informacije o zdravstvenim institucijama, specijalističkim ordinacijama, hitnoj pomoći, odnosno o zdravstvenoj zaštiti koja nije povezana sa virusom COVID-19 (12,5 odsto). 

Dobri rezultati informisanosti zabeleženi su kada su u pitanju uputstva kako se ponašati tokom vanrednog stanja. Čak 74 odsto ispitanika smatra da ima sva ili skoro sva uputstva kako se ponašati tokom vanrednog stanja.

Da bi se obavestili o epidemiji i merama vanrednog stanja, više od petine ispitanika koristilo je društvene mreže, nešto više od 19 odsto se informisalo preko internet portala, dok nacionalne TV stanice uživaju poverenje 18,8 odsto ispitanika. Zvanični internet portal covid19.rs prati 14,81 odsto njih.

Kao opšti zaključak, značajan broj anketiranih konstatovao je da su informacije često nedovoljno jasne, a nekada i kontradiktorne, dok pojedine informacije karakterišu kao uznemiravajuće, a njihovo saopštavanje kao širenje panike. 

U NKD  navode da je ovo istraživanje polazna osnova za opsežnu studiju koja bi se morala sprovesti, kako bi se izvršila procena kvaliteta informisanja građana u vanrednom stanju.

– Odgovorno postupanje građana počiva na njihovoj obaveštenosti, a odgovorno postupanje vlasti se ogleda u davanju tačnih, preciznih i pravovremenih informacija – poručuju iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju.