“Ninine priče za laku noć”

Postavljeno: 05.11.2020

Čudesne priče koje su usrećile dve devojčice, pružile im radost i utehu u teškim trenucima koje su preživljavale zajedno sa svojom porodicom danas čine zbirku “Ninine priče za laku noć”

U tajnovito doba između sna i jave, priče je pripovedala, a potom i zapisala njihova strina, Mirjana Trifunović, koja je u tom periodu sa njima provodila najviše vremena. Zbirka je objavljena početkom oktobra, a sav prihod od prodaje namenjen je Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka (NURDOR).

– Priče su nastale u “ratnom periodu” za našu porodicu, način na koji su one zaživele me često podseća na ratne filmske scene porušenog grada u kome se žena porađa i vidimo da se život nastavlja. One su nastale u našem porodičnom vihoru, kada se u našoj kući vodila borba za život. Njima sam uspavljivala devojčice. Na početku beše reč i u našem slučaju – kaže Mirjana Trifunović, autorka zbirke.

Ona je na licu mesta izmišljala priče i nije ni slutila gde će je to odvesti. U početku se prisećala već ispričanih priča, ali su one devojčicama brzo dosadile, te su joj stalno tražile neke nove.

– Jovana i Milena su bile prvi recezenti, u hodu su me korigovale, posle su to činile sve ređe. Bilo je situacija da ćute, ja tada pomislim da sam ih uspešno uspavala i krenem po mraku da se šunjam iz sobe i samo čujem : “I? Šta se onda desilo?”, sa toliko pažnje su ih upijale – objašnjava ona.

Njih dve su svoju ninu najpre ubedile da zapiše ove priče, kako ih nikad ne bi zaboravile, a zatim i da ih izda, iako ona ranije nije pisala niti razmišljala o tome.

– Ja sam pravnik, pišem svaki dan, ali podneske, tužbe i žalbe. Volim književnost, a iznad svega volim decu, ona su melem za dušu. U naletu maštarenja šta bismo sve mogle da radimo javila se ideja da napravimo zbirku, a da Jovanin crtež bude na koricama. Sebe ne doživljavam kao pisca, ja sam nina koja priča priče. Ovo je prvi izbor shodno vremenu u kom su nastale i uzrastu za koji su pisane. Možda neka izdavačka kuća prepozna potencijal i izda dopunjeno izdanje sa drugim, novim pričama – kaže Mirjana Trifunović.

Priče, prvobitno namenjene Jovani i Mileni, stigle su i do njihovih drugarica.

– Deca ne umeju da lažu, i kad mi kažu da im se priča dopala, za mene je to najveći kompliment – objašnjava ona.

Priče, na prvi pogled naivne i dečije, nose univerzalnu poruku o tome šta je bitno u životu, da nije neophodno da imamo poslednji model mobilnog već da su ljubav prema porodici i među bližnjima važniji.

Zbirka sadrži sedam priča, po jednu za svako veče u nedelji. Kroz priče deca se upoznaju sa čudesnim bajkovitim biljkama kao što su trešnje u priči “Trešnje čiste ljubavi” koje mogu da izleče bolesnu decu. “Neobično prijateljstvo” govori o tolerantnosti, a za priču “Nemirno jagnje” predložak je bila čuvena Andrićeva pripovetka “Aska i vuk”. Starijoj deci je namenjena alegorična priča “Slavuj i petao”. Tu su još i priče “Zanimljiva družina”, “Neobični prijatelji” i “Kočijaš Lale i Riđan”.

Zbirka je štampana u tiražu od 300 primeraka, izašla je početkom oktobra, a nedavno je u porti crkve Lazarice održana promocija. Sav prihod od prodaje knjiga namenjen je Nacionalnom udurženju roditelja dece obolele od raka (NURDOR).

Trenutna epidemiološka situacija onemogučava promociju knjige u ovdašnji osnovnim školama ili u drugim gradovima.

Knjiga se može poručiti od autorke na mail: mirjana.trifunovic@pio.rs

Marija Stanković

Ko je Nina?

– Nina nije ime već titula. Od kako su počele da govore devojčice me tako zovu. To nije tako neobično, jer u nekim krajevima Srbije strinu zovu nina – objašnjava Mirjana.

Mirjana Trifunović rođena je 1971. godine u Nemačkoj gde je živela do polaska u školu. Danas živi i radi kao pravni zastupnik u Kruševcu. Majka je dva odrasla sina.

Božićni prozor

Korice knjige krasi crtež Jovane Trifunović, učenice petog razreda OŠ “Dragomir Marković”, koji su sugrađani mogli da vide na autobuskom stajalištu ispod “Lazareve kule”, kao deo postavke Udruženja ljubitelja umetnosti “BukvART”.

– Zauvek ću pamtiti momenat kada sam iz štamparije donela knjige. Tu sreću i radost ne može da zameni ništa na svetu. Jovana je tada rekla : “Nina, ali sada je moja slika zauvek!”, misleći da je to nešto trajno, i nije pogrešila – kaže Mirjana Trifunović ponosno.

Priče čiste ljubavi

– Junaci Mirjaninih priča su odavde, iz našeg komšiluka. Ili iz susedstva naše bake u udaljenom selu. Čak veseli stanovnici bakinog dvorišta: mačak, jagnje, krava, pačići… Ipak, to nisu obične životinje. To su ličnosti sa dominantnim osobinama, poput onih koje možemo naći u basnama. Samo, ovde su životinjama dodeljenje osobine koje mogu samo njima biti svojstvene, ne moraju da se odnose na ljude. A mogu. Mačak je lenj, ali i dobrodušan. Jagnje je nestašno, ali i vrlo pametno i snalažljivo. Krava je trpeljiva do te mere da je spremna da trpi posledice samo da bi pačićima pokazala lepotu detinjstva – iz rencenzije Tatjane Đurić, profesora razredne nastave i pisca za decu

Ostale vesti

back-to-top