Nikola Pantelić, direktor Narodnog muzeja Kruševac – Osavremeniti povratak u prošlost

Narodni muzej Kruševac, koji je prema rečima Dejana Ristića, čuvenog istoričara i direktora Muzeja žrtava genocida, jedan od najboljih u Srbiji, nastavlja marljivo da radi, a svojim izložbama i postavkama privlači sve veći broj posetilaca. U planu je uvođenje savremenih tehnologija, a jedan od važnijih projekata je rekonstrukcija Doma Slobodište, čije se otvaranje očekuje na proleće.

– Naš muzej je dobro kotiran na republičkom nivou. Svako ko dođe je oduševljen postavkom i samom zgradom – kaže direktor Narodnog muzeja Kruševac, Nikola Pantelić, inače master istoričar. 

U tradicionalnom smislu, ova kulturna ustanova funkcioniše odlično, a ideja je da se u budućnosti obogati savremenom tehnologijom.

– Ono što nam je u planu za neke naredne godine jeste upotreba tehnologije virtuelne realnosti u muzejskoj postavci, gde bi posetioci Muzeja imali malo drugačiji doživljaj. Centralni deo naše postavke jesu upravo Moravska Srbija i Kosovski boj, što je normalno, s obzirom na to da pre svega baštinimo lokalnu istoriju. Plan je da u toj tehnologiji  virtuelne  realnosti posetioca stavimo usred Kosovskog boja, da on to doživi – objašnjava naš sagovornik.

Pored mnoštvo aktuelnih, trenutno je akcenat na projektu koji se sprovodi u okviru programa „Gradovi u fokusu”, raspisanog od strane Ministarstva kulture i informisanja.

– Konkurisala je lokalna samouprava u saradnji sa ustanovama kulture na lokalu i mi, kao Narodni muzej Kruševac, smo konkurisali projektom rekonstrukcije Doma Slobodište, koji je nažalost, bio prilično zapušten i prepušten zubu vremena. Sada smo u trećoj fazi njegove rekonstrukcije, koja bi trebalo da bude završena u narednih 45 dana. Nakon toga nam ostaje uređenje parternog prostora ispred Doma i formiranje postavke, nakon čega će Dom, nadamo se na proleće, biti otvoren za posetioce. Nadamo se da će se obnoviti Svečanosti slobode na Slobodištu – dodaje Pantelić.

Kao partner, Muzej učestvuje na projektu SOS Heritage, koji finansira Evropska Unija. On se odnosi na očuvanje kulturnih dobara na lokalu, sprovodi se naredne dve godine, a podrazumeva ulazak ovdašnjeg Muzeja u evropski sistem očuvanja kulturnih dobara na lokalnom nivou.

U proteklih deset godina, kako ističe direktor Pantelić, funkcionisanje ustanove bilo je besprekorno, a problemi koji postoje su uglavnom infrastrukturne prirode.

– Pošto imamo više desetina hiljada eksponata u našim depoima, polako ponestaje prostora za skladištenje. Ono što je zadatak pred nama, i što se nadamo da ćemo rešiti u skorije vreme, jeste osavremenjavanje informaciono-komunikacionih tehnologija. Takođe, moraćemo da radimo na proširenju prostora za biblioteku. Imamo u planu i rekonstrukciju potkrovlja Muzeja, za šta su nam potrebna velika sredstva. Nažalost, to je projekat koji je krenuo 2011. godine, kad je rekonstruisan Muzej, ali samo potkrovlje nije završeno. Ideja je da se u potkrovlje stavi kancelarijski prostor i jedan deo depoa – objašnjava on.

To bi oslobodilo prostor za konzervatorske radionice:

– Bili bismo druga ustanova u državi, pored Narodnog muzeja u Beogradu, koja bi radila konzervaciju papira. Sad smo skoncentrisani na to da možemo da radimo konzervaciju papira i idemo u tom smeru. 

Jedna od važnijih izložbi ove godine, koja je zabeležila veliku posećenost, bila je izložba „Povratak, priča koja traje” Muzeja žrtava genocida. U Umetničkoj galerija bila je tradicionalna Oktobarska izložba, dok je u Kući Simića aktuelna „Dogodine u isto vreme”. Od prvog novembra u Muzeju je otvorena izložba Vladimira Antića, vajara sa Kosova i Metohije.

– Krajem godine imaćemo izložbu Kneževina Srbija od 1804. do 1833. godine našeg muzejskog savetnika, istoričara Gorana Vasića. Za narednu godinu planiramo izložbu u saradnji sa Muzejom istorije Jugoslavije, gde će biti izloženo lovačko naoružanje Josipa Broza Tita, što mislim da će biti vrlo zanimljivo za publiku. Takođe, u pripremi za sledeću godinu u Kući Simića je izložba „Od Pepeljuge do princeze”, gde će posetioci moći da donesu svoj par cipela, uz neku priču vezanu za njih  – najavljuje on.

Inače, naš sagovornik, Nikola Pantelić, u junu je, odlukom Skupštine Grada, postavljen na mesto dikrektora Muzeja. Završio je osnovne i master studije istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao turistički vodič i nastavnik na zameni u više osnovnih i srednjih škola, a neposredno pre imenovanja na sadašnju funkciju, radio je u OŠ „Dragomir Marković“.

– Još dok sam bio na fakultetu, tražio sam profesionalne izazove. Moj diplomski master rad bio je o Đorđu Karađorđeviću, starijem sinu kralja Petra Prvog Karađorđevića, o kome niko nije pisao pre mene. U školi, dok sam radio kao nastavnik, trudio sam se da moji časovi budu malo drugačiji. Tu sam imao profesionalni izazov, ali moram priznati da je ovo najveći do sada. Ovo je renomirana ustanova kulture, ne samo u Kruševcu, već u Republici Srbiji i zaista je veliki izazov zadržati taj renome i podići nivo ustanove na bar još jedan nivo više – zaključuje naš sagovornik.

J.Aksentijević