Neprijatna iskustva sugrađana sa bahatim antimaskerima 

– Kada sam zamolila ženu u frizerskom salonu da stavi masku jer se ne osećam bezbedno, ogovorila mi je da nemam šta da tražim u salonu ako se plašim. Ustvari, upotrebila je mnogo ružnije reči koje ne želim da ponovim. Masku naravno nije stavila- kaže naša sugrađanka. A njena priča je samo jedna od mnogih

Iako je prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti nošenje maske u vreme epidemije obaveza a ne stvar izbora, svedoci smo da još uvek ima onih koji ovo pravilo ne poštuju. Ono što je interesantno da  takve osobe, ukoliko ih zamolite da stave masku,  uglavnom imaju spremne i gotovo slične odgovore, a često i neprimerene komentare.

Ako spadamo u onu grupu ljudi koja poštuje propisana pravila i razume šta je kolektivna odgovornost, povremeno dolazimo u situaciju da onda kada opomenomo osobu do nas koja u zatvorenom  prostoru ne nosi masku, budemo „počašćeni“ uvredama ili pričom o izmišljenom virusu.

Sa sličnom situacijom susreo se jedan naš sugrađanin u taksi vozilu, doduše bez direktonog vređanja, ali sa predavanjem od strane taksiste na temu korone.

– Zamolio sam ga da stavi masku, a onda mi je on održao predavanje o glupoj masi koja veruje u koronu, o tome kako je sve to ismišljeno, kako je čitao dosta o tome i jasno mu je da je ovo jedna obična izmišljotina, kako on ne želi da bude ovca za šišanje. Pošto sam uredno u taksi ušao sa maskom, pretpostavljam da sam i ja ta ovca– objašnjava naš sagovornik.

Zabeležili smo i svedočenje jednog lekara koji je takođe prilikom ulaska u zatvoren prostor zamolio čoveka bez maske da istu stavi.

– Na najlepši mogući način sam ga zamolio da stavi masku. Odgovorio mi je da je on obrazovan čovek i da bi  neupućenima kao što sam ja, bolje bilo da ćute. Masku nije stavio i meni je jedino ostalo da izađem iz prostorije– kaže on.

Kako pokušaj da se ljubazno opomenu građane na njihovu obavezu uglavnom prolazi loše, potvrdila nam je još jedna zdravstvena radnica, medicinska sestra zaposlena u kruševačkoj Bolnici.

– Bila sam na ulici bez maske, jer na otvorenom ne nosim, ukoliko nikome ne prilazim. Iz daljine sam ugledala dobrog prijatelja, očekivano je bilo da stanem i javim se. Mahinalno sam stavila masku, na šta je on sa osmehom na licu (vidljivom jer je bio bez maske) konstatovao da sam i ja očigledno podlegla ovim glupostima. Bila sam ljuta, jer sam svedok koliko je ljudi izgubilo bitku sa ovom bolešću. Predložila sam mu da dođe na Infektivno odeljenje pomogne mojim kolegama  ako već ne veruje da virus postoji, ali da obavezno dođe bez maske i provede sa tim ljudima makar jedan dan – kaže ova medicinska radnica, dodajući da je sve ovo posebno pogodilo jer je neposredno pre toga izgubila bliskog rođaka koji je preminuo od posledica korone a bio je mlad čovek.

Da time što nosimo masku štititimo pre svega ljude oko sebe onda kada se nađemo u zatvorenom prostoru i na rizičnoj razdaljini, nešto je što smo već naučili. 

Ovakvim primera ima dosta, ali na sreću još uvek su u većini su oni koji masku nose u zatvorenom prostoru. Sigurno je da među onima koji masku nose ima i onih koji baš i ne veruju da nas ona  štiti od korona virusa,  ali iz poštovanja prema drugima, drže se propisanih  pravila. 

Na stranu 5.000 dinara kazne za nenošenje maske. Takvi će možda, ukoliko se bez maske zateknu u zatvorenom prostoru kad kontrola naiđe i platiti kaznu, ali to svakako neće vratiti one koji su nečije nesavesno ponašanje platitli životom.

D.P.