Nebojša Lapčević o “Beračima polena” i nagradi “Đura Jakšić”: “Polen polje je mikrokosmos, majušna tvorevina koja nas ili nadahnjuje ili iritira”
Postavljeno: 08.09.2020
Nagrada „Đura Jakšić“ za 2020. godinu pripala je kruševačkom pesniku Nebojši Lapčeviću, za zbirku pesama „Berači polena“ i biće uručena 11. septembra u Srpskoj Crnji u okviru manifestacije Liparske večeri. Ova ugledna pesnička nagrada, koja je prvi put došla u naš kraj, donela mu je, kaže autor, veliko priznanje i čast
– Ime Đure Jakšića, delo koje je on ostavio, kamen je temeljac naše književnosti i samim tim ova nagrada obavezuje sve pisce koji su je dobili, pa i mene, da imam drugačiji odnos prema onome što u budućnosti budem stvarao. Godi mi ova nagrada i to što sam se našao u društvu pisaca koji nastavljaju luk Đure Jakšića. – kaže Nebojša Lapčević u razgovoru za Kruševacgrad. Činjenica da stvara okružen slikama, s obzirom na to da radi u Galeriji Milića od Mačve, za Lapčevića je još jedna simbolička spona sa velikim pesnikom čije ime nagrada nosi.
– Poznato je da je Đura Jakšić bio i pesnik i slikar, a to što radim u Legatu Milića od Mačve, i što sam okružen njegovim slikama i ličnim predmetima, posebno me nadahnjuje umetničkom energijom. – otkriva Lapčević.
Zbirka “Berači polena” je izašla prošle godine na Sajmu knjiga u Beogradu u izdanju Narodne biblioteke Stefan Prvovenčani iz Kraljeva, u značajnoj ediciji “Povelja”. Već ulaskom u ediciju, zbirka je pretpostavila veće domete i privukla pažnju književne javnosti, pa je povodom nje izašao veliki broj prikaza u stručnim časopisima i listovima širom Srbije.
– To je respektabilna edicija gde gostuju samo pesnici po pozivu, što je za mene izuzetna čast ali i dokaz kvaliteta i vrednosti ove zbirke – smatra Lapčević. To što je knjiga tri godine čekala da bude izdata, dodaje, samo mu je dalo vremena da popravlja tekst i dođe do najboljih rešenja.
– Berači polena predstavljaju sam život, nešto što je in vivo, plodonosno, ono što je sam pesnik koji ubira reči i stihove i od njih pravi male filozofeme, ali to je i nešto alergično, nadražajno, ono što nas dovodi u nesklad sa spoljašnim svetom. To je jedan mikrokosmos, jedan mali bunt u odnosu na neko unutrašnje osećanje, da smo nemoćni pred globalnim i svetskim dešavanjima – objašnjava autor.
Zbirka sadrži nekoliko tematskih celina: Ciklus osvajanje vazduha, Ornamenti spram svetlosti, Ako se kuća dobro sruši, Heronovo pokretno pozorište, Akvarelist, Fragmetni keramičke tablice simbola, Polen-polje, a zbirku otvara uvodna pesma pesama “Vazduh” koja započinje stihovima:
“Pesnik koji diše vazduh,
težak vazduh diše…
Vazduh mu je polensko polje,
Vrelo i jezero,
Doručak i večera”
– Pesniku nikad nije bilo lako da piše. Ni u Đurino vreme, posebno zbog polivalentnosti pesnika i slikara, nije bilo lako pisati. Nije ni sad, u moderno vreme globalizma i interneta, lako da se dopre do čitalaca. Teško je jer knjiga ulazi u nepravednu borbu sa svom tom tehnologijom i brzinom života – smatra naš sagovornik.
Lapčević je 2019.objavio i knjigu “Zavet Vojvode Prijezde”, ali zbog novonastale situacije izazvane korona virusom, još uvek je nije promovisao u Kruševcu, kao ni zbirku “Berači polena”.
Marija Stanković
Nebojša Lapčević je i predsednik Književnog kluba Bagdala, institucije koja ima 60 godina tradicije i koja ima svoja dva časopisa, časopis za književnost, kulturu i umetnost – “Bagdala”, kao i izdanje “Bagdala za decu i mlade”.
– Nekada je Bagdala bila i izdavačka kuća. U ondašnjoj Jugoslaviji prepoznatljiva sa sjajnim edicijama, pričama iz latinske amerike, sa bliskog istoka… Tadašnja Bagdala je objavljivala i Nobelovce kao što je Sen-Džon Pers. – kaže Lapčević.
Po rečima našeg sagovornika, danas ovaj književni klub okuplja oko 30 značajnih pisaca čiji je rad reprezentivan, ali opet nedovoljno primećen. Smatra da je to što se pesnici skupljaju u okviru Kulturnog centra i sporadično u nekim organizacijama dobro za vežbu i oprobavanje talenta, ali da bi se ostvario profesionalan odnos prema književnosti neophodno je obratiti se redakciji nekog časopisa.
– Kroz stručne časopise, kad vam pesma dospe u redakciju, vi shvatite koliko je to ozbiljna stvar. Kada stupite u konkurenciju sa značajnim pisicma i kad redakcija bira između vas, tek tada ćete videti kako se dolazi do pravog kvaliteta. Zato je moj savet – provera vrednosti kroz stručne časopise.