Nebojši Lapčeviću uručena nagrada „Meša Selimović“

Juče je na mestu, na kome se nekada nalazila zgrada nacionalne biblioteke, i na kome su nemačke bombe 6. aprila 1941. načinile bestijalnu lomaču, koja je uništila knjige u kojima je bilo zabeleženo i znanje i pamćenje čitavog naroda, na Kosančićevom vencu, upriličena je još jedna svetkovina u čast knjige i pesnika Nebojše Lapčevića

Njegova zbirka „Filatelist“ (NB „Stefan Prvovenčani“), sa 15 glasova članova Velikog žirija „Novosti“, ponela je titulu knjige godine i prestižno priznanje Kompanije „Novosti“ koje već 35 godina ovom nagradom odaje počast književnom velikanu Meši Selimoviću.
Među književnim kritičarima koji su svoj glas dali nagrađenoj knjizi bila je i Zorana Opačić, koja je svoju besedu izrečenu prilikom svečanog uručenja naslovila „Putovanje na Itaku, pod zatvorenim očnim kapcima“:

– Pevanje podstaknuto kolekcionarskim sakupljanjem poštanskih markica, omiljenom pasijom iz doba kad su se slala pisma i razglednice s putovanja (s poštanskim štambiljom koji nosi dah i atmosferu daljine), vraća nas u vreme u kojem se razmišljalo o lepom gestu, pisalo rukom, birale se reči, pažljivo udešavao rukopis, koja je budila radost onom kome je poštar donese. Na tu vrstu autentične iskrenosti iz onih analognih ili papirnatih vremena računa tvorac pesničke zbirke „Filatelist“. Dakako, on to čini zbog ustrojstva današnjeg sveta u kome se i-mejlovi razmenjuju u sekundi, pa ipak caruju strah, otuđenost, manipulacija i isključivanje („Ko danas nosi zastave slobode? Prirodno je da ih nosi pesnik… u otuđenom svetu jedino umetnost može biti sloboda… trezveno oko je pesničko, jer vidi nevidljivo…“ – kaže Lapčević u svom eseju o poeziji).

Zorana Opačić, takođe Kruševljanka, naglasila je da se Lapčevićevim refrenskim ponavljanjem stiha koji je i podnaslov zbirke: „Stižu li ti pisma, prijatelju?“, ističe pružena ruka prijateljstva – i potreba da se u ovom svetu koji je zaboravio na blagotvornost iskrenog razgovora, traži autentična reakcija, doživljaj nad napisanim i otposlatim.

Kako „Novosti“ prenose sam je laureat svoju besedu, naslovljenu upravo tako, tim stihom/podnaslovom, započeo citirajući reči Meše Selimovića zapisane u romanu „Derviš i smrt“ i „Sjećanjima“: „Čovjek (je) uvijek na gubitku“, te dodao:

– Ahmed Nurudin nije našao ljubav. Dodajem, čovek je na gubitku ako nema prijatelja… Kome će pismo poslati i „razgovor raspaliti“, ako prijatelja nema? Često smo prisiljeni da vidimo drugoga kao neprijatelja pre mogućnosti da izgradimo prijateljstvo. Zapravo da iskažemo svoju potrebu ka drugosti, potrebu za slobodom, jer umetnost je sloboda, uprkos kulturnim različitostima. „Čovjek je promjena“ kaže Meša, drugost u zajedničarnju i zajedničarenje u drugosti.

Nabojša Lapčević je Povelju, plaketu sa likom Meše i novčani iznos primio iz ruku Milorada Vučelića, glavnog i odgovornog urednika „Novosti“, stihove laureata je govorio Milan Caci Mihailović, a među slušaocima su se našli i neki od pisaca koje je „zrak svetlosti sa Mešinim likom“ obasjao prethodnih godina – Miro Vuksanović, Vesna Kapor, Igor Marojević, te upravnik NBS Vladimir Pištalo.

N.G.