Na zahtev čitalaca: Profesionalna orijentacija važna za đake, „otkriva“ željenu školu

Cilj profesionalne orijentacije je da se sazna za koje zanimanje učenici imaju najviše sklonosti, ali i šta ih najviše zanima. Testiranje se obavlja u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a prijavljivanje je lično, dolaskom u filijalu NSZ ili telefonom. Maloletne đake moraju da prijave roditelji.

Profesionalna orijentacija učenika, koja se radi u okviru kruševačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, učenicima završnih razreda osnovnih i srednjih škola pomaže da spoznaju sebe, svoje sposobnosti i interesovanja te da „otkriju“ koja su to zanimanja koja im najviše odgovaraju. Više od decenije sa đacima sa područja Kruševca na ovaj način radi diplomirana psihološkinja, Marija Pekić:

– Učenici rade testove ličnosti, sposobnosti i interesovanja, a testiranje ukupno traje sat i po. Sutradan sledi razgovor sa đakom, a ukoliko je potrebno i sa roditeljima, o rezultatima testiranja. Tada popričamo za koja zanimanja je dete pokazalo najviše interesovanja i sposobnosti i gde bi bilo najuspešnije.

U fokus procesa je, kako naša sagovornica dodaje, učenik, ali se tokom savetovanja u obzir uzima i trenutno stanje na tržištu rada, mada sa rezervom jer to može da se promeni za pet ili pak za osam do devet godina, koliko je potrebno osmaku da završi fakultet.

– Trenutno, na primer, na evidenciji nema diplomiranih farmaceuta niti građevinskih inženjera, ali je to nešto što ne možemo tako daleko u budućnost da predividimo. Činjenica je da uvek ima diplomiranih pravnika, ali i da se oni zapošljavaju i dolaze do posla – objašnjava ona.

Kao najbitniji ističe sklop ličnosti, a kao primer navodi da je za posao medicinske sestre važno da je osoba empatična, prilagodljiva, strpljiva, tolerantna, te da će neko, ukoliko želi da se bavi tim poslom, a ne poseduje te osobine, nailaziti na poteškoće, iako nije nemoguće uspeti uprkos odstupanjima.

– Deca, takođe, često nemaju jasnu sliku o zanimanjima. Ekonomsku školu povezuju samo sa šalterom i radom u banci. Kada dobiju set pitanja kroz test interesovanja i kada razgovaramo, shvate da ona nije samo to, već obuhvata rad u javnim preduzećima, privatnim firmama, komercijali, računovodstvu, revizijama, finansijama i još mnogo toga. Na ovaj način im proširimo vidike i nauče mnogo više o zanimanjima – kaže Pekićka.

Najčešće greške koji mladi prave jesu izbor na osnovu onoga što upisuju njihovi drugovi i drugarice, potom upisivanje popularne škole, zatim one za koju misle da će je „lako završiti“ te upisivanje škole koju su odabrali roditelji.

– Učim decu da prihvataju savete sa svih strana, a da konačna odluka bude njihova – ističe ona.

Tokom prošle godine je više od 100 učenika osnovnih i srednjih škola bilo na savetovanju o profesionalnoj orijentaciji, dok je za mesec i po ove godine njih tridesetak došlo na savetovanje.

Naša sagovornica navodi i da mediji značajno utiču na izbor mladih, te je pre desetak godina TV serija „Vojna akademija“ mnoge podstakla da upišu tu školu, dok je u prethodnih pet godina Policijska akademija postala interesantna zbog popularnosti TV serija „Ubice mog oca“ i „Državni službenik“.

Inače, među fakultete za koje se mladi najviše interesuju spadaju i bezbednost, politikologija, medicina, jezici, ali pre svega ETF i programiranje.

– Za programiranje je veliko interesovanje, naročito kada čuju da se zapošljavaju već tokom studija i da su plate visoke. Tada razgovaram sa njima da vidim da li su sposobni da budu programeri, da li su dobri u matematici, u fizici, kakav im je uspeh? Lako je reći „ja hoću da budem programer“, ali da li to može da se iznese, bilo da li je tako zbog uspeha ili interesovanja, jer taj posao se ne radi par meseci, već godinama – precizira ona.

Ističe da se kroz godine smanjuje razlika u interesovanjima dečaka i devojčica, da devojčice sve više upisuju tehničke fakultete i Vojnu akademiju, dok se dečaci sve više opredeljuju za psihologiju, farmaciju. Razlika u interesovanjima je izraženija kod osnovaca.

Jedan od đaka koji je bio na testiranju, L.L., smatra da je profesionalna orijentacija veoma korisna, kaže da je tokom nje saznao dosta toga o sebi što nije znao, te je preporučuje vršnjacima.

Učenica E.P, koja je takođe prošla kroz proces profesionalne orijentacije misli da svi treba da urade te testove pre nego što donesu odluku o srednjoj školi.

–Na taj način će saznati za šta jesu, a za šta nisu,  to će im pomoći da se uklope i snađu sutradan – poručuje ona.

L.S.

Kako se prijaviti?

Prijava za profesionalnu orijentaciju obavlja se lično, u filijali  Nacionalne službe za zapošljavanje, kancelarija broj 8, ili telefonom 412-519. Maloletnu decu prijavljuju roditelji jer treba da potpišu saglasnost za testiranje i obradu podataka. Što se srednjoškolaca tiče, oni su uglavnom punoletni, te mogu sami da se prijave.

Postoji i mogućnost grupnog testiranje, nakon koga slede individualni razgovori, a to se organizuje preko škola.