Na današnji dan: Rodio se Vojin Ćetković – naš Brando, Mane, Vranić…

Vojin Ćetković rođen je 22. avgusta 1971. u Kruševcu, na samo kojih stotinu metara od centralnog bagdalskog platoa. Nakon Dramskog studija Doma omladine i legendarnog kruševačkog alternativnog pozorišta „Teatar Za“ upisuje Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Vlade Jevtovića.

Studirao je na klasi profesora Vladimira Jevtovića, zajedno sa Natašom Ninković, Nebojšom Glogovcem, Sergejom Trifunovićem, Nelom Mihajlović i Borisom Pingovićem.

Profesionalnu karijeru otpočeo je u Narodnom pozorištu u Beogradu, a nakon upisivanja Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, postao je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koje ga je stipendiralo.

Na filmu debituje 1997. kod legendarnog Puriše Đorđevića u „Tango je tužna misao koja se pleše“, nastavlja upečatljivom epizodom Ljuba Nikšićanina u delu „Nož“. Prvu glavnu ulogu dobija u filmu “Zona Zamfirova” 2002. godine kao Mane. Proslavio se ulogama Gorana Branda Gagića u TV seriji „Porodično blago“, Milomira Vranića u „Moj rođak sa sela“ i Mihaila Andrejevia u filmu i seriji „Montevideo, Bog te video!“ kao i u njegova dva nastavka. Nakon toga je dobio uloge u filmovima Stršljen, Pljačka Trećeg rajha, Klopka, Hadersfild, Čitulja za Eskobara…

Godine 2017. glumio je u jedanaest epizoda mini—tv serije “Santa Maria della Salute” kao Laza Kostić. Nakon završetka serijala „Kalkanski krugovi“ u kojoj je zabeležio glavnu ulogu Dejana, trenutno je u prvom planu medija zbog još jednog mega serijala „Tajne vinove loze“.

Pozorišna publika širom zemlje imala je prilike da ga gleda u renomiranim predstavama kruševačkog pozorišta „Zlatno runo” Borislava Pekića, „Prokleta Avlija” Ive Andrića i „Derviš i smrt” Meše Selimovića, sve tri u režiji Nebojše Bradića. Pored ovih, igrao je u predstavama „Bure baruta“, „Audijencija“, „Ljubavno pismo“, „Suze su O. K“, „Emigranti“, „Don Žuan“.

Malo je poznato da su Vojin Ćetković i Marko Živić odrasli na samo 50-tak metara jedan od drugog i da su išli u isti razred (smer Kultura i informisanje) kruševačke Gimnazije.

– Kruševac živi sedam dana u nedelji, a mnogi gradovi u provinciji su učmali. To je grad koji ima dušu, tradiciju i ponos. U Kruševcu radi izuzetno profesionalno pozorište, izuzetna alterativna pozorišna scena, galerije, književni klub… Stalno smo imali dodira s kulturnim zbivanjima, s gostovanjima, mladi ljudi su imali umetnički izbor… U porodičnoj kući Bate Paskaljevića napravili smo pozorište, galeriju. I Bata Paskaljević je dolazio i glumio s nama u dve predstave: „Mušica“ i „Ludi od ljubavi“. Ta starija generacija glumaca Kruševljana imala je prema nama roditeljski odnos. Još dok sam bio student glume, Rada Savićević me je odvela kući, nahranila, vodila brigu o meni. Rada Savićević mi je pomogla da dobijem stipendiju iz Kruševca – rekao je svojevremeno Vojin.