Modernizacija pruge Stalać – Đunis

Nedavno su započeti pripremni radovi na izgradnji tunela broj 4 između Stalaća i Đunisa koji obuhvataju izgradnju pristupnih saobraćajnica i podizanje manjih objekata koji se nalaze na deonici u okviru prvog dela rekonstrukcije. U okviru drugog dela (Lot 2) predviđena je rekonstrukcija i modernizacija postojeće železničke pruge, izgradnja drugog koloseka na deonici Stalać – Đunis, kao i izgradnja još četiri tunela kroz klisuru (tuneli broj 1, 2, 3 i 5)

Priredio: Nikola Lazić

Teren je nepristupačan i izuzetno težak za rad, pa je neophodno obaviti dosta radova pre nego što počne samo iskopavanje tunela. Zbog toga se očekuje da kopanje tunela 4 počne na proleće 2025, dok će celokupni radovi na modernizaciji trase Stalać – Đunis trajati četiri godine. To znači da bi između Stalaća i Đunisa, ukoliko ne bude nepredviđenih teškoća,  vozovi mogli da saobraćaju dvokolosečnom prugom i kroz pet tunela brzinom od 160 km/sat tokom 2029. godine, poručio nam je Velibor Samardžić, menadžer za pravne i korporativne poslove Infrastruktura železnice Srbije.

Kako trenutno teku radovi na deonici brze pruge Stalać – Đunis, s obzirom da je ministar Goran Vesić najavio početak radova na tunelu 4 sredinom jula?

Pripremni radovi na izgradnji tunela broj 4 između Stalaća i Đunisa započeli su proteklih dana koji obuhvataju izgradnju pristupnih saobraćajnica, kao i podizanje manjih objekata koji se nalaze na deonici.

U prethodnom periodu rađena su unapređenja Idejnog projekta za izgradnju tunela broj 4 na pruzi Stalać – Đunis, kao i usklađivanja sa projektom izgradnje brze pruge Beograd – Niš. Novim projektnim rešenjem predviđena je izmena trase tunela, ali i spajanje tunela broj 4, sa tunelom broj 5. Nakon što je unapređen projekat izgradnje tunela broj 4 između Stalaća i Đunisa, u toku je dobijanje građevinske dozvole za izvođenje radova, a dok ta procedura traje, izvode se navedeni pripremni radovi. U okviru tih aktivnosti, nova projektno – tehnička dokumentacija upućena je Republičkoj revizionoj komisiji na saglasnost. Teren je nepristupačan i izuzetno težak za rad, pa je neophodno obaviti dosta radova pre nego što počne samo iskopavanje tunela. Ako sve bude kako je planirano, na proleće 2025. godine može se očekivati da počne samo kopanje tunela broj 4.

Podsetili bismo da je „Infrastruktura železnice Srbije“  potpisala ugovor za izradu projekta i izvođenje radova na izgradnji tunela broj 4 na deonici niške pruge Stalać – Đunis sa kompanijom „Čajna Relvej 21. biro grupa (China Railway 21 st bureau group) – Ogranak Beograd“, kao nosiocem posla u zajedničkoj ponudi sa većim brojem firmi, u okviru Lota 1 ovog projekta. Pored nosioca posla, u zajedničkoj ponudi u realizaciji ovog projekta učestvuju i sledeće kompanije: „N-ING“ Beograd, „Extra – Auto Transport“ Vrbas, Fakultet tehničkih nauka Novi Sad, „MC Transport design and simulation“ Beograd, „China Railway design corporation Serbia – Ogranak Beograd“ i „Makspro“ Zemun.

Reč je o jednom od najsloženijih objekata na ovom delu niškog železničkog koridora. Ugovorom je predviđeno projektovanje i izgradnja tunela broj 4 za dvokolosečni železnički saobraćaj između Stalaća i Đunisa, dužine oko 3,3 kilometra, na deonici međunarodnog železničkog Koridora 10 između Beograda i Niša. Pored ovog tunela, ugovorom je obuhvaćena i  izgradnja tri evakuaciona tunela ukupne dužine oko 1,4 kilometra, kao i dva pristupna puta ukupne dužine oko 1,7 kilometar. Ugovorom je bilo predviđeno projektovanje i izgradnja tunela broj 4 za dvokolosečni železnički saobraćaj između Stalaća i Đunisa, dužine oko 3,3 kilometra, na deonici međunarodnog železničkog Koridora 10 između Beograda i Niša. Pored ovog tunela, ugovorom je bila obuhvaćena i  izgradnja tri evakuaciona tunela, kao i dva pristupna puta. Ovim radovima nisu bili obuhvaćeni koloseci, elektrifikacija, signalizacija i telekomunikacije u tunelu.

Pored pomenutog tunela, koji su sve radovi planirani na ovoj trasi?

Projektovanje i izgradnja tunela broj 4 na pruzi Stalać – Đunis, samo je prvi deo projekta modernizacije ove deonice pruge na međunarodnom železničkom Koridoru 10 između Beograda i Niša. Drugi deo predstavlja Lot 2, koji obuhvata rekonstrukciju i modernizaciju  postojeće železničke pruge, izgradnju drugog koloseka na deonici Stalać – Đunis, kao i izgradnju još četiri tunela kroz klisuru (tuneli broj 1, 2, 3 i 5). Infrastruktura železnice Srbije objavila je 16. jula 2024. godine poziv za podnošenje ponuda za projektovanje i izvođenje radova obuhvaćenih Lotom 2, a rok za dostavljanje ponuda je 16. oktobar 2024. godine.

Postojeća pruga Stalać – Đunis duga je oko 17,7 kilometara i predstavlja jedinu jednokolosečnu deonicu na delu međunarodnog železničkog Koridora 10 između Beograda i Niša.

Kada čitav projekat bude završen, novom  dvokolosečnom prugom Stalać – Đunis, biće omogućena brzina vozova do 160 kilometara na sat. Poređenja radi, njihova sadašnja maksimalna brzina između Stalaća i Braljine je 65 km/sat, dok su koloseci u železničkoj stanici Stalać poslednji put rekonstruisani pre više od pola veka.

Rekonstrukcijom postojećeg i izgradnjom novog, drugog koloseka između Stalaća i Đunisa, uz savremene elektrotehničke i telekomunikacione uređaje i postrojenja na ovoj deonici, propusna moć ovog dela međunarodnog železničkog Koridora 10 kroz Srbiju biće poboljšana, brzina vozova biće povećana, a bezbednost saobraćaja biće podignuta na znatno viši nivo.

Za kada je planiran završetak celokupnih radova?

Procena je da za projektovanje i celokupnu rekonstrukciju i modernizaciju građevinske i elektrotehničke infrastrukture na pruzi Stalać – Đunis, uključujući svih pet tunela ukupne dužine oko sedam kilometara i izgradnju drugog koloseka na ovoj deonici treba oko četiri godine.

To znači da bi između Stalaća i Đunisa, ukoliko ne bude velikih nepredviđenih teškoća,  vozovi mogli da saobraćaju dvokolosečnom prugom i kroz pet tunela brzinom od 160 km/sat tokom 2029. godine.

Kolika je vrednost investicije na ovom delu železničkog koridora 10 i koji je izvor finansiranja?

Vrednost ugovora za projektovanje i izgradnju tunela broj 4 između Stalaća i Đunisa (Lot 1) iznosila je oko 41 miliona evra, a sredstva su obezbeđena iz budžeta Srbije.

Međutim, s obzirom na unapređeni Idejni projekat za izgradnju tunela broj 4 i njegovo usklađivanje sa projektom izgradnje brze pruge Beograd – Niš, obim predviđenih radova je sada znatno promenjen i povećan, pa će i vrednost ovog posla svakako biti veća od prvobitno ugovorenog iznosa.

Kada je reč o Lotu 2, koji obuhvata rekonstrukciju i modernizaciju  postojeće železničke pruge, izgradnju drugog koloseka na deonici Stalać – Đunis, kao i izgradnju još četiri tunela kroz klisuru (tuneli broj 1, 2, 3 i 5), u toku je tenderska procedura, pa ne možemo da objavimo vrednost investicije. Tačna vrednost ovog posla znaće se tek nakon završetka tenderske procedure i potpisivanja odgovarajućeg ugovora sa izvođačima radova.

Međutim, izvori finansiranja za Lot 2 su definisani: kredit Evropske investicione banke, bespovratna sredstva iz granta Investicionog fonda za Zapadni Balkan  i budžet Republike Srbije.

Zbog samih radova, kada bi građani mogli da očekuju prekid saobraćaja na relaciji Stalać – Niš i koliko bi to moglo da potraje?

Imajući u vidu da je pruga Stalać – Đunis na međunarodnom železničkom Koridoru 10, organizacija samih radova planirana je tako da nema prekida redovnog železničkog saobraćaja na ovoj deonici.

To znači da je planirano da se radovi izvode u tzv. „prozorima“, po principu 36/36 sat. Znači da se radovi neprekidno odvijaju 36 sati, uz prekid železničkog saobraćaja, a onda se radovi na 36 sati prekidaju, a u tom periodu se odvija saobraćaj vozova.

Naravno, ovakva organizacija saobraćaja vozova mnogo je lakše izvodljiva kada je reč o teretnom železničkom saobraćaju.

Kada je reč o putničkom železničkom saobraćaju, investitori i izvođači radova nastojaće da prekid železničkog saobraćaja na ovoj deonici traje što je moguće kraće.

Tome doprinosi i činjenica da će se tunel 4, ali i još neki od kompleksnih objekata između Stalaća i Đunisa graditi van trase postojeće pruge, koja je danas u saobraćaju.

Period prekida putničkog železničkog saobraćaja biće definisan dinamikom izvođenja radova, pa ćemo i javnost u skladu sa tim blagovremeno obaveštavati o svim promenama reda vožnje.

Da li je bilo određenih problema prilikom eksproprijacije zemljišta na ovoj trasi?

Pre svega želimo da istaknemo odličnu saradnju sa gradskom upravom Grada Kruševca i sa opštinskom upravom Opštine Ćićevac.

Na teritoriji Grada Kruševca, eksproprijacija se vrši samo u okviru katastarske opštine Đunis. Od ukupno 395 nepokretnosti za eksproprijaciju do sada je doneto 379 rešenja o eksproprijaciji.

Što se tiče teritorije opštine Ćićevac od ukupno 488 nepokretnosti za eksproprijaciju do sada je doneto 461 rešenje o eksproprijaciji.

Najavljena je rekonstrukcija železničke stanice u Stalaću, pa šta je sve time planirano i da li je predviđena neka vrsta renoviranja železničkih stanica u Kruševcu i Đunisu?

Rekonstrukcija železničkih stanica Stalać i Đunis obuhvaćena je rekonstrukcijom i modernizacijom pruge Stalać – Đunis, a šta će se sve u ovim stanicama raditi biće definisano projektnim rešenjem čija izrada tek predstoji.

Železnička stanica Kruševac nije obuhvaćena rekonstrukcijom pruge Stalać – Đunis. Međutim, Infrastruktura železnice Srbije u prošloj i ovoj godini ukupno će rekonstruisati 43 železničke stanice, u skladu sa potrebama i mogućnostima.

Namera nam je da što veći broj železničkih stanica širom Srbije obnovimo i uredimo i u narednom periodu, pa će naše stručne službe svakako i železničku stanicu Kruševac imati u vidu, u skladu sa prioritetnim potrebama u ovoj oblasti.

Iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture su istakli važnost projekta obnove pruge Stalać-Kruševac-Kraljevo-Rudnica. Možete li nam reći nešto više o ovom projektu – kada je planiran početak radova, iznos investicije i odakle će biti obezbeđena sredstva?

Projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge Stalać – Kraljevo – Rudnica obuhvata elektrifikaciju deonica koje sada nisu elektrificirane, i rekonstrukciju pruge za brzine od 80 do 120 km/sat. U toku je izrada projektne dokumentacije.

Pruga Stalać – Kraljevo duga je 72 kilometra, a pruga Kraljevo – Rudnica 77 kilometara.

Završena je izrada Prethodne studije opravdanosti i Generalnog projekta pruge Stalać – Kraljevo – Rudnica (149 km), čija je vrednost iznosila 1,4 miliona evra, a finansiranje je bilo obezbeđeno iz Investicionog fonda za Zapadni Balkan.

Kada je reč o pruzi Kraljevo – Rudnica (77 km), takođe je u toku izrada projektne dokumentacije. Vrednost ugovora za projektovanje iznosi 3,7 miliona evra. Završena je izrada Prethodne studije opravdanosti i Generalnog projekta pruge Stalać – Kraljevo – Rudnica (149 km). Finansirano iz Investicionog fonda za Zapadni Balkan, iznos 1,4 miliona evra.

Za izradu Idejnog projekta sa Studijom opravdanosti i Studijom o proceni uticaja na životnu sredinu za deonicu Kraljevo – Rudnica odobreno 2,63 miliona evra, u okviru nove runde finansiranja iz WBFI.

Procena je da je za rekonstrukciju i modernizaciju pruge Kraljevo – Rudnica potrebno 299 miliona evra, dok za deonicu Stalać – Kraljevo vrednost radova još uvek nije procenjena. Potencijalni izvori finansiranja modernizacije 149 kilometara duge pruge Stalać – Kraljevo – Rudnica su Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), Evropska investiciona banka i budžet Republike Srbije. Prosečna brzina vozova na ovim deonicama trenutno je 25 km/sat.