Mladi istraživač Miloš Stojadinović predstavio Monografiju o Pasjaku

Miloš Stojadinović iz Kruševca, mladi istraživač, ali i veran prijatelj novina GRAD koji skuplja od njegovog prvog broja, predstavio je svoju prvu knjigu – monografiju „Pasjak“ u sali osnovne škole u ovom selu

– Šest godina sam radio na hronici sela Pasjak. Cilj mi je bio da se odužim svojim precima i meštanima sela, kako bih ostavio pisani trag i da ljudi saznaju više o svom selu i porodicama. Knjiga je napisana po uputstvima Odbora za hronike sela SANU i važi za priznatu monografiju. Pošto se u poslednjih tridesetak godina u selu ništa ne dešava, odlučio sam da napravim jednu manifestaciju, pa je za vreme promocije sala bila prepuna – kaže Miloš.

Pasjak se nalazi na 8 km od Kruševca i prvi put se pominje 1530. godine kao selo u nahiji Zagrlata pri Kruševačkom sandžaku, a sada ima 238 stanovnika. Selo je jedinstveno, jer ima 11 legendi o nastanku. Danas ima Dom kulture, koji je neupotrebljiv za razne aktivnosti, četvororazrednu školu i crkvu posvećenu Svetom Nikoli i Spomenik ratnicima u Prvom i Drugom svetskom ratu. Meštani se uglavnom bave poljoprivredom, a u selu postoje i dve male firme – Mlekara „DMD Milk“ i Metalogumarska radnja „Mladost“.

Pasjak je dao više istaknutih pojedinaca, Godine 1832. je meštanin Pasjaka Jakov Đurđević od kneza Miloša izabran za činovnika suda u Kruševcu, što je u to vreme bila značajna dužnost, a odavde je bilo i više oficira, privrednika, poslanika, ratnih veterana, sportista, umetnika, naučnika i drugih uglednih ličnosti. Među njima i dvojica predsednika opštine Kruševac – Živorad Žika Jovanović i Dragan Jovanović Dejvi, čiji preci potiču iz ovog sela. Selo se sada diči i sa dvoje pevača – Dušicom Milojević, solistkinjom u grupi „Medeni mesec“ i Radišom Milojevićem.

– Autor je uspeo da obradi prošlost Pasjaka od najstarijih do današnjih dana u 11 poglavlja. Posebno bih istakao rodoslove, u kojima je obradio sve familije (naseljavanje, odlaske, stradanja kako u ratovima, tako i u mirnodopskim uslovima, ženidbe i udaje, i naravno rođenja, venčanja i umiranja). Veoma dobro je obradio narodne običaje u selu, što je izuzetno važno, je oni svakodnevno nestaju. Davši i opise narodne umetnosti i podatke o istaknutim sviračima i pevačima, autor je zabeležio ljude i običaje koji nestaju. Njegova istraživanja su dragocena, jer iz mikro istorije (Pasjak) pravimo makro istoriju (Srbija) – kaže profesor istorije i viši arhivista Milomir Stević.

Prema rečima istraživača dr Milutina Tasića, u radu su lepo obrađene pojedine oblasti, a neke i mnogo šire. Podatke o ovom selu koristio je iz postojeće dostupne arhivske građe; posebno crkvene matične knjige rođenih, venčanih i umrlih i to crkve Lazarice od 1837. do 1904. godine i crkve Sv. Đorđa od 1904. do Drugog svetskog rata. Dobar izvor podataka bila su i sećanja starijih meštana iz sela, koje je lično ispitivao više godina.

Hronika je obuhvatila razvoj i život ovog sela od prvih pomena do današnjih dana. Opisani su značajni događaji, prva naseljavanja, događaji iz privrednog i društvenog života sela, običaji, poreklo stanovništva, rodoslovi porodica, zadrugarstvo, sport, učešće pripadnika ovog sela od Prvog srpskog ustanka do 1945. godine. Posebno su obrađeni demografski podaci, natalitet, mortalitet, odnosno uzroci velike smrtnosti, posebno dece. Tabelarno je prikazan porast broja stanovnika sela sve do 1953. godine i njegov pad usled pražnjenja sela i starenja stanovnika koje se i danas nastavlja. Knjiga je dobro ilustrovana grafikonima i slikama.

Ž. Milenković