Međunarodni Dan izbeglica

Genaralna Skupština Ujednjenih nacija je 2000. godine usvojila Rezoluciju kojom je Afrički dan izbeglica, 20. jun proglasila za Međunarodni dan izbeglica. Međunarodni dan izbeglica se obeležava u sećanje na one ljude koji su bili primorani da usled ratova, zbog straha od progona, nasilja, konflikta napuste svoje domove, ali i kao podrška onima koji se i danas suočavaju sa sličnim problemima

Danas se i Srbija suočava sa povećanim brojem migranata koji prolaze kroz našu zemlju. Jedan broj njih traži zaštitu u Srbiji od progona u zemljama porekla. Njihov položaj je izrazito osetljiv jer nemaju ni ličnih isprava, azilnih legitimacija, nemaju novca, ne poznaju jezik, ne znaju običaje niti poznaju srpske procedure i propise. Oni se sve više susreću sa domaćim građanima kojima je potrebno približiti problem saveremenog izbeglištva i sudbine ljudi koji su izbegli rat i nasilje iz Sirije, Iraka, Libije, Avganistana.

Broj ljudi koji dobijaju azil u Srbiji je jako mali i od uspostavljanja azilnog sistema 2008. godine samo 15 ljudi je dobilo status izbeglice ili supsidijarnu zaštitu. Sve to ukazuje da je u azilnom sistemu u Srbiji potrebno izvršiti temeljne promene kako bi ovi ljudi izašli iz sive zone u kojoj se zbog neadekvatnih zakonskih regulativa nalaze. Broj izbeglih ljudi koji dolaze u Srbiju se povećava iz godine u godinu. Samo u 2013. godini 5065 ljudi je zatražilo azil dok je u ovoj godini više od 3700 ljudi je zatražilo zaštitu do početka juna.

Srbija se suočava sa novim izazovima, kako da smesti sve više izbeglih, kako da im obezbedi adekvatan prihvat, omogući brz i efikasan postupak za dodeljivanje izbegličke zaštite, da sprovede integraciju izbeglih i pravilno informiše lokalne sredine i građane o novim izbeglicama koji nisu izbeglice iz bivše Jugoslavije i sa ovih prostora već ljudi iz dalekih zemalja sveta vođeni interkontinentalnimm putem migracije preko Turske, Grčke dalje ka zemljama Zapada. Od odgovora našeg društva na ova pitanja zavisiće i budućnost izbeglih u Srbiji i budući napredak i karakter srpskog društva u celini.

J. Stefanović