Maja Marković, direktorka Regionalne privredne komore Kruševac, povodom dve decenije Komore: Značajna potpora u turbulentnim godinama

Kruševačka Regionalna privredna komora obeležila je nedavno značajan jubilej, dve decenije od osnivanja. Sa aktuelnom direktorkom, koja je šesti rukovodilac ove privredne institucije, ali prva žena na toj poziciji, razgovaramo o učinjenom, o tome koliko je RPK značajna za funkcionisanje ovdašnje ekonomije, kako su privrednici odgovorili na brojne izazove, te kakvi su planovi u veoma turbulentnom vremenu.

Svečanom sednicom, na kojoj su predstavljeni dvadesetegodišnji rad i planovi za naredni period, obeleženo je dve decenije od osnivanja Regionalne privredne komore Kruševac.

Među najznačajnijim budućim aktivnostima su otvaranje novih industrijskih zona, uključivanja domaćih kompanija u lance dobavljača, promovisanje obnovljivih izvora energije, pravilno upravljanje otpadom, korišćenje potencijala za proizvodnju hrane, privlačenje investitora, dalji razvoj turizma….

#Koje su najvažnije aktivnosti Regionalne privredne komore?
– Naš osnovni cilj je da zastupamo interese privrednika. To radimo preko lokalnih i zakonodavnih inicijativa. U svakodnevnoj smo komunikaciji sa privrednicima, u cilju rešavanja njihovih izazova i usvajanja predloga za unapređenje poslovanja. Kao i do sada trudimo se da delujemo preventivno. U ovom trenutku veliki deo naših aktivnosti usmeren je na informisanje privrednika o preventivnom planu uštede električne energije, do kraja godine realizovaće se još jedna sednica Parlamenta kao i sednice regionalnih sekcija privrednika Rasinskog okruga. Među prioritetnim aktivnostima je i internacionalizacija, u okviru koje je saradnja sa Republikom Korejom, Sajam u Indoneziji i Tirani, online susreti sa kineskim kompanijama…

#Šta, prema vašim saznanjima, najviše muči privrednike?
Već dve i po godine traje korona, mere Vlade su mnogo pomogle, kao i krediti za likvidnost Fonda za razvoj. Rat sa Ukrajinom je izazvao probleme za izvoz, nabavku repromaterijala, transport, ali su nađeni novi logistički kanali, ide se preko baltičkih zemalja, što je dodatno poskupelo transport, ali i konačni proizvod. Privreda je stabilna što govore podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni i industrijskoj proizvodnji, koji su u porastu u odnosu na prethodnu godinu. Nama je Rusija i dalje na trećem mestu što se tiče izvoza, tu nema nikakvog pada, čak imamo rast.

# Kako RPK konkretno pomaže u razvoju našeg Okruga?
Veoma nam je važno da negujemo i podstičemo razvoj postojećih kompanija ali isto tako je značajno i privlačenje novih investicija.
U proteklom periodu imali smo dosta upita iz Austrije, ^eške, Nemačke, čiji su predstavnici dolazili da posete dostupne investicione lokacije koje su u vlasništvu fizičkih lica i kompanija. Završetkom Moravskog koridora i uvođenjem kargo letova bićemo još atraktivniji za investitore. Kada se završi koridor imamo tri potencijalne industrijske zone, kamp Moravskog koridora u Kruševcu koji se prostire na 23 hektara, taj deo će biti jedna industrijska zona, druga će biti u Trsteniku, a treća na delu između Varvarina i Ćićevca, gde je takođe betonska baza „Behtel – Enke“. Izgradnjom novih poslovnih zona povećavaju se izgledi za privlačenje investicija. Radimo dosta na internacionalizaciji, poseti sajmovima, domaćim i stranim, i komunikaciji sa dijasporom preko Poslovnog atlasa Srbije.

Korona „preselila“ investitore?

# Koji su to upiti koje ste pomenuli, koliko ih je bilo?
– U toku prošle godine za područje Okruga bilo je šest upita. Među njima su dve nove kompanije koje su uspešno uz pomoć Komore i Grada, prošle proceduru od pisma o nameri do nalaženja poslovnog prostora, registracije firme. Reč je o austrijskoj kompaniji „Elektroplast packaging“ koja je glavni poddobavljač „Henkela“ i švajacarskoj kompaniji „Etampa“. Elektroplast koji je proizvodnju preselio iz Mađarske zapošljava sto radnika i radi plastičnu ambalažu za bref kuglice. Takođe, „Etampa“ je svoj proizvodni pogon iz ^eške preselila kod nas. Razlog što su izabrali naš Okrug je smanjenje troškova i povoljan privredni ambijent. Iz oblasti tekstila dolazi nam nova kompanija koja bi trebalo da zaposli 450 do 500 ljudi.

#Šta je RPK uradila kada je počeo rat u Ukrajini?
Na nivou Privredne komore Srbije smo formirali info centar, svakodnevno su na sajtu izveštaji sa promenama carinskih tarifa, pravila, podaci o protoku robe na graničnim prelazima, kolika su čekanja. Realizovan je veliki broj pojedinačnih upita privrednika. Izazovi u poslovanju naših kompanija prouzrokovani globalnom krizom su poskupljenje sirovina, otežan transport, moguće nestašice elektirčne energije i enrgenata. Nadamo se da nestašice neće biti. Komora će zajedno sa Vladom da nastupi u rešavanju tih problema.

Privreda, za sada, stabilna

# Da li je zbog celokupne ekonomske situacije došlo do zatvaranja preduzeća i preduzetničkih radnji, šta pokazuju brojke?
Na kraju prošle godine imali smo 2.252 privredna društva i 9.139 preduzetničkih radnji, odnosno ukupno 11.391 privredni subjekat. Krajem avgusta u Rasinskom okrugu je bilo ukupno 11.772 privrednih subjekata, od kojih je 2.276 privrednih društava i 9.496 preduzetničkih radnji, što ukazuje na porast broja privrednih subjekata. Sa aspekta spoljnotrgovinske razmene, u prvih sedam meseci ove godine ostvaren je rast od 32 odsto u odnosu na isti period prošle godine, izvoz je povećan za više od 34 odsto, a uvoz za oko 30 odsto. To znači da je privreda Rasinskog okruga u prvih sedam meseci ove godine više izvozila i ostvaren je suficit od 31,5 miliona evra. Ako posmatramo desetogodišnji period spoljnotrgovinska razmena je za 3,6 puta veća. Ukupna industrijska proizvodnja Rasinskog okruga za prvih sedam meseci ove godine je za 6,8 odsto veća u odnosu na isti period prethodne godine. Nezaposlenost je smenjena, u Rasinskom okrugu je 2012. godine bilo 27.741 lica na evidenciji NSZ, a na kraju prošle godine 17.527.

#Koliko se ekonomska kriza se odražava na ovdašnju privredu?
Naša priveda je stabilna uz veliki trud privrednika i uz podršku Vlade Republike Srbije, Privredne komore Srbije, Unije poslodavaca, lokalnih samouprava, sindikata. Kao nova mogućnost koja će olakšati poslovanje privrednika Srbije je i inicijativa Otvoreni Balkan koja će pružiti mogućnost bržeg protoka roba i usluga, kapitala, radne snage i udruženog nastupa na svetskim tržištima.
J. Božović

Zahvalnice
Zahvalnice za doprinos radu kruševačke Regionalne privredne komore dobili su Slavoljub Miljković i Anđelka Atanasković, koji su obavljali posao predsednika Parlamenta privrednika RPK, potom prethodni direktor RPK Predrag Vukićević. Među dobitnicima su i prethodni gradonačelnik Bratislav Gašić, gradonačelnica Jasmina Palurović, a posthumno je zahvalnicu dobio Dragi Nestorović, nekadašnji gradonačelnik. Zahvalnica je pripala i istaknutom privredniku Milošu Neneziću.

Podsećanje
Regionalna privredna komora Kruševac osnovana je 2002. godine kao jedna od 17 regionalnih privednih komora u okviru tadašnjeg komorskog sistema. Promenom Zakona, 2017. godine RPK postaje deo integrisane mreže u sastavu Privedne komore Srbije. Inače, prvi predsednik Regionalne privredne komore Kruševac bio je Radoslav Ilčić. Nakon njega taj posao su obavljali Goran Krasić, Nenad Trifunović, Dragiša Ranković te Predrag Vukićević. Na obeležavanje značajnog jubileja pozvan je jedino Vukićević.