Kulturna praznina: Grad glumaca bez savremenog bioskopa?

Piše: Marija Janković

Kruševac, nadaleko poznat kao „grad glumaca“ i mesto gde se neguje pozorišna umetnost, nema savremeni bioskop. Dok bioskop „Evropa“ i onaj nešto manji u Domu sindikata, stoje prazni, Bioskop Kruševac, iako organizuje redovne projekcije filmova, nema savremenu 3D tehnologiju, te prikazivanje popularnih filmova zavisi od volje i procene distributera da dođu u naš grad i donesu svoju opremu

Bioskop Kruševac nema 3D tehnologiju

Bioskop Krušeac, koji je „pod krovom“ Kulturnog centra, ima redovni repertoar, koji se sastoji najčešće od domaćih i animiranih filmova, a kada je reč o holivudskim blokbasterima, njihova projekcija je nepredvidiva i zavisi isključivo od distributera i njihove volje i isplativosti da donesu svoju opremu.

– Da bi smo govorili o (ne)posećenosti bioskopa moramo da znamo čime bioskop raspolaže od tehničkih sredstava.  Imajući u vidu da nemamo digitalnu tehnologiju to se projekcije našeg bioskopa svode na filmove koji mogu da se prikažu preko Blu rej  tehnike, naravno preko onih distributera koji hoće da filmove (uglavnom srednjeg i lošijeg kvaliteta) prevedu na CD za  Blu rej tehniku – kaže urednik filmskog programa u Kulturnom centru, Dragojlo Jović.

Za puštanje kvalitetnijih filmova potrebna je digitalna tehnologija, koju ovaj Bioskop nema, već iznajmljuje po skupoj ceni.

– Dakle, sve se svodi na nedostatak digitalne tehnologije (projektora i ozvučenja), što cifarski iznosi oko 130 hiljada evra.  Naravno, bioskopski prostor zahteva i druge rekonstrukcije, pre svega elektro instalacije, enterijersko uređenje i mnogo toga da bi se  doveo u nivo koji Grad Kruševac zaslužuje.

Napred opisana tehnologija već određuje i na koji način se „biraju“ filmovi za prikazivanje.

– Mi nismo u situaciji da ih biramo, već  da uzmemo ono što se nudi za prikazivanje preko Blu rej tehnike. Malo je distributera koji to rade, a kod nas je najprisutnija distributerska  kuća „MegaKom“ film iz Beograda. Publika u Kruševcu preferira domaći film, pa makar i slabijeg kvaliteta.  Holivudske blokbastere mogu da prikažu samo bioskopi koji imaju digitalnu tehnologiju. Kvalitetnije filmove koji se prikazuju preko digitalne tehnologije, dobijamo samo kada je vlasnik opreme (po njegovoj proceni) siguran da će mu se donošenje opreme i prikazivanje filma isplatiti. Sveukupno, bioskop „Kruševac“ zaslužuje veću pažnju Grada Kruševca, veća ulaganja u to izuzetno arhitektonsko zdanje koje mora biti  ogledalo grada u najboljem smislu, namenjeno različitim sadržajima, a da u fokusu ostane kinematografija – objašnjava Jović.

U 2023. godini prikazano je ukupno 86 filmova, a broj gledalaca po filmu bio je 80, dok je po projekciji bio 17.

Najposećeniji filmovi poslednjih godina bili su: „Južni vetar“ prvi i drugi deo, koji je pogledalo 12.778 ljudi, „Montevideo“ (prvi i drugi deo) za koje je prodato 12.160 karata, “Toma“ koji je gledalo 9.206  Kruševljana, dok je ove godine najgledaniji film „Nedelja“ sa 2.800 prodatih karata.  Sva četiri  filma prikazana su sa iznajmljenom opremom „ART VISTA“, (digitalna tehnika)

Inače, Bioskop Kruševac u parteru ima 205 sedećih sedišta, a na balkonu 209. Bioskop je u postupku rekonstrukcije partera dobio multifunkcionalnu scenu gde sada mogu da se održe različite kulturne manifestacije, od folklora, pozorišnih predstava, koncerata, dečijih predstava, do različitih tribina, političkih skupova. Parter bioskopa ima 205 novih sedišta koja zadovoljavaju sve protiv-požarne standarde (nezapaljivi podovi, nezapaljiva sedišta). Na balkonu, sedišta su sa starom konstrukcijom, presvučena su mebl materijalom koji nije po standardima protiv požarne zaštite.

Sala bioskopa „Kruševac“ dostupna je na korišćenje svima koji imaju adekvatan sadržaj za prikazivanje, a o čemu ocenu daje glavni i odgovorni urednik sa direktorom ustanove. Naravno uz naknadu po cenovniku KCK.

Dva prazna bioskopa

Bioskop „Evropa“, počeo je sa radom 1937. godine, a njegov osnivač je Dušan Stojadinović, građevinski preduzimač i osnivač istoimenog hotela, naredne godine prikazan je prvi dugometražni film. Pun naziv bioskopa bio je “Ton bioskop Evropa” jer je desetak godina nakon svetske premijere ton film došao i u Kruševac. Projekcije su u ovom bioskopu obustavljene samo tokom Drugog svetskog rata i NATO bombardovanja, a zvanično je zatvoren 2013. godine. Najstariji bioskop u Kruševcu, koji je decenijama bio središte kulturnih dešavanja, trenutno je nakon restitucije  vraćen naslednicima prvobitnih vlasnika. Nažalost, umesto da nastavi svoju kulturnu misiju, ovaj bioskop propada i stoji prazan, bez ikakvih naznaka da će uskoro biti obnovljen ili ponovo otvoren za javnost.

Tokom protekle decenije bilo je pokušaja da se u Kruševac dovede neki od distributera filmova koji obezbeđuju visoke standarde za emitovanje filmova u savremenoj tehnologiji. „Sinemamašina“ je bioskop koji je otvoren u rekonstruisanoj sali Doma sindikata, krajem 2019. godine, međutim, početkom naredne godine on je zatvoren „zbog korone“. I ova sala se po potrebi iznajmljuje za različite vrste skupova.

– Mi imamo opremljenu salu sa oko 150 mesta, međutim opremu za projekcije nemamo, niti distributera sa kojim sarađujemo. Bilo bi lepo da ta sala oživi, na lepoj je lokaciji -navodi Miloš Milošević, direktor, JP Poslovni centar Kruševac, preduzeća koje upravlja ovim prostorom, a koje je u vlasništvu Grada Kruševca.

Građani: Nedostaje nam odlazak u bioskop

Odlazak u bioskop predstavlja mnogo više od pukog gledanja filma, to nije samo mesto za beg od svakodnevnih briga, već i za druženje, edukaciju i uranjanje u neverovatan svet sedme umetnosti. Ovdašnji repertoar, nepredvidiv i mimo savremenih trendova i modernih filmskih ostvarenja, sugrađanima nije privlačan.

– Obožavam filmove, a koliko vidim u Bioskopu Kruševac se daju samo dečiji filmovi, animirani i poneki domaći film. Meni kao filmofilu to ništa ne znači, jer pratim dešavanja na svetskom nivou i najpopularnije i nagrađivane filmove nemam priliku da pogledam, čim se pojave. Čekam tako par meseci da se pojave na internetu, pa gledam onlajn, ali to nije taj doživljaj. Poslednja veličanstvena projekcija koju pamtim je za film Gospodar prstenova, a to je bilo pre 20 godina – kaže S. J. (45).

Studetkinja M. S. (21) takođe veruje da Kruševcu treba moderan bioskop.

– Studiram ekonomiju u Beogradu i često idem sa drugaricom u bioskop u šoping parku „Ušće“, u Kruševcu nemam naviku. Išla sam kao mlađa sa školom, kad nas je vodila razredna – navodi ona.

Srednjoškolka Dunja M. (18) koja nam se sama javila i zbog čijeg upita je i nastao ovaj tekst kaže da je u bioskop išla samo 6 puta i da nije u redu da bioskop ne pušta adekvatne filmove, a da se svako veče organizuju pozorišne predstave.

– Ako pozorišne predstave postoje skoro svako veče, zar ne bi bio red da i bioskop radi bolje, da pušta filmove koji gledaju mladi a ne deca. Filmovi koji nisu toliko teški da se nađu. Mi poslednji put kada smo imali film u trendu sa svetom je bio „Barbi“ u leto prošle godine. Bliži se opet leto i mi nemamo ni jedan novi film na platnu. Poštujem srpske nove filmove i njihova prikazivanja. Ali ljudi mi nemamo ništa drugo pored srpskih i dečijih filmova – navodi ona i dodaje da bi bilo lepo da se puštaju i stari filmovi i prave tematske nedelje i večeri.

– Na primer da naprave nedelju gde se gleda samo „Stars Wars“ ili nedelju gde se gleda samo „Gospodar prstenova“. To je i za decu i za tinejdžere pa čak bi i moj tata došao. Ili neki stari srpski filmovi „Mrtav ladan“, „Lajanje na zvezde“. Dokle više treba da budemo nazadni? Ne razumem stvarno, bioskop ima sve uslove, zar ne žele publiku ispred koja stalno dolazi? Zar ne žele da mladima u gradu ulepšaju njihovo doba? – pita se ona.

I.M. (52) Naprotiv uopšte ne gleda filmove.

– To je sve propaganda i holivudsko smeće puno pucnjave. Kome trebaju ti filmovi za ispiranje mozga, to je za zaglupljivanje omladine.

Sa druge strane koliko je važno da postoji bioskop ističe Lj. B. (49).

– Sećam se vremena kada smo imali redovne projekcije i bioskop je bio mesto okupljanja za sve generacije. Danas, nažalost, mladi nemaju gde da idu. Često dolazim do praznog starog bioskopa „Evropa“ i svaki put me rastuži njegov zapušten izgled. Toliko potencijala je protraćeno – konstatuje ona.