Kruševljanin avanturističkog duha – Veroljub Milovanović Veve

Avanture su neizostavni deo njegovog života. Put u neizvesno, jačanje sopstvenog samopouzdanja i sticanje novih znanja ciljevi su kojima se vodi. Na putovanjima ne bira prevozno sredstvo već se prilagođava okolini, putuje motorom, autom, vozom, a svako prevozno sredstvo donosi novo iskustvo. Za avanture ne nalazi vreme, već vreme nalazi njega. Svestranost je jedna od glavnih osobina sugrađanina Veroljuba Milovanovića (47), koga svi znaju pod nadimkom Veve. Ispitivao je prirodu i granice svoje izdržljvosti više puta, boravio u Kini izučavajući borilačke veštine i sopstvenu dušu, obožava Jastrebac, a sa brojnim pratiocima na Jutjubu deli klipove o preživljanju u prirodi i drugim zanimljivostima

Snimanje klipova za Jutjub jedno je od njegovih mnogih interesovanja. Na svom kanalu ima desetak hiljada pratilaca, a njegovi klipovi se kvalitetom izdvajaju među mnogima u Srbiji i na Balkanu.

– Nemam pojma kako sam došao do ideje da otvorim jutjub kanal, jednostavno se samo rodila neka želja u meni da počnem da snimam. Prvo sam hteo da snimim film, imao sam ogromnu želju da snimim borilački film, time sam bio prožet celog života – objašnjava on.

Kada je shvatio da je za snimanje dobrog i kvalitetnog filma potrebno mnogo novca i velika organizacija, odustao je od te ideje.

– Opremu sam počeo da kupujem da bih snimio film, mnogo sam novca uložio u tu strast, kupio sam izuzetno kvalitetne kamere, objektive, rasvetu, snimač zvuka… Kada sam shvatio da je cela priča oko filma veoma zahtevna rešio sam da snimam video klipove kojim ću da ispričam neku interesantnu priču – napominje on.

Sadržaji na njegovom kanalu su različiti, od vožnje bagija po planini i putovanja motorom, preko tesitranja električnih trotineta do pranja tepiha. Zajedničko im je da su prožeti avanturizmom. Najviše klipova posvećeno je Jastrepcu, planini za koju je veoma vezan.

– Moja veza sa Jastrepcom je materijalna i duhovna. Materijalna je zato što nam je na 17 kilometara od grada i logično je da ćemo najpre tamo da idemo. Sa druge strane, toj šumi mogu da zahvalim mnogo jer sam tamo, u interakciji sa prirodom, puno naučio o sebi. Živeo sam bukvalno u potoku, na zemlji, među drvećem sa pticama, sa celokupnim živim svetom i to me je na jedan način napravilo ovim što sam danas – ističe on.

“Opstanak” na kruševački način

Krajem prošle godine na jutjub kanalu “VEVE “ počelo je emitovanje serijala “Opstanak” pod sloganom “Preživi i pobedi” u kome naš sagovornik zajedno sa svojim psom, Trikom, odlazi u netaknuti deo Jastrepca, pravi skolnište, u svakom videu pali vatru na različite načine, priprema hranu, jednom rečju – preživljava.

Serijal ima edukativni karakter, a veoma kvalitetnim kadrovima je zabeležena sva lepota Jastrepca. U klipovima nema puno priče što mu, kako kaže, neki zameraju jer “davi” slikom, dok drugi to ističu kao prednost.

– Boravak čoveka u šumi je neprocenjivo blago koje možemo sami sebi da obezbedimo, ali smo to, na žalost, zaboravili – napominje on.

Snimanje takvog materijala je veoma naporno, a za jedan takav video potrebno mu je tri do pet dana. Iako je njegova ideja bila da na taj način obezbedi određeni prihod priznaje da za takve teme kod nas nema mnogo zainteresovanih te nema ni značajne zarade.

– Ne može da se živi od toga, to mi je hobi, kad god imam mogućnost idem i snimam – kaže Veve.

Sa iskustvom preživljavanja se, inače, prvi put sreo tokom služenja vojske.

– Bio sam u 63. padobranskoj brigadi i proveo sam sedam dana u šumi gde sam zaista jeo kornjače, rakove i bilje, bukvalno samo ono što možeš da iskoristiš iz okoline u kojoj se nalaziš. Sada mi je žao zbog toga, ne želim da ubijam druga bića pa sada u klipovima ponesem hranu iz grada i pripremam je u šumi, tako da ovo što radim nije klasično preživljavanje – kaže on.

Kao jednu od najinteresantnijih i najzahtevnijih epizoda u serijalu “Opstanak” izdvaja onu kada je otišao u šumu da snima po sunčanom danu, iako je nekoliko dana ranije padao sneg.

– Bilo je sunčano i ja sam otišao da snimam, međutim ta toplota koja je dolazila od sunca topila je sneg sa krošnji tako da sam konstantno bio natopljen vodom, mesto gde je trebalo da spavam je takođe bilo natopljeno kao i sve ostalo. Imao sam poprilično težak zadatak, ali sam gurao kako bih prevazišao sebe i opstao, istrpeo nelagodnost. Uspeo sam da izguram i zapalim vatru, da prenoćim u šumi i da sve to, naravno, snimim – ističe on.

Njegov verni pratilac u većini klipova je pas Triko.

– Prvi put sam u šumi noćio sa Trikom. Značilo mi je što je on pored mene, na neki način je ublažio, ne mogu da kažem strah već neku strepnju ili bojazan. Ipak, on te noći ne da nije spavao, već je cele noći bio budan i tako je lajao da mogu da kažem da mi je naneo više štete nego koristi, on je više ugrozio moj mir i san nego što je bilo šta drugo moglo da ga ugrozi – priča on kroz smeh.

Svaki sledeći boravak u šumi bio je opušteniji da bi posle nekog vremena potpuno nestao bilo kakav osećaj ugroženosti, a ostalo samo osećanje blagostanja. Ipak, to ne znači da ljudi treba da napuste gradove i pohrle u prirodu.

– Nama je u umu mehanizam koji nam omogućava da možemo da preživimo svuda, poenta je da napravimo funkcionalni mehanizam života u gradu, a da prirodu koristimo onoliko koliko nam je potrebno da bi se vratili balansu sa samim sobom – objašnjava naš sagovornik.

Život iz 3D perspektive

Poslednju deceniju i po bavi se 3D vizualizacijom, radi na vizualizaciji enterijera i eksterijera, poslednjih godinu dana pravi prezentacije prostora u 360 stepeni. Kada se ukaže prilika radi 3D za potrebe filmova i pozorišta.

– Trudim se da se u tom pravcu razvijem što više zato što je mnogo interesantnije raditi na takvim projektima nego na samoj suvoparnoj arhitekturi, pogotovo u današnje vreme kad se arhitektura svodi na maksimalni minimalizam. Rad na filmovima mi je draži jer tu može da se dočara atmosfera, da se rade scene iz prošlosti i istorije što je, po mom mišljenju, mnogo interesantnije i živopisnije – priča Veroljub Milovanović Veve u razgovoru za naš portal.

Tokom protekle dve godine aktivno se obučava za reiki, stekao je zvanje reiki mastera. Reč je o alternativnoj metodi lečenja, jedinoj koja je u našoj zemlji priznata od Ministarstva zdravlja.

Borilačke veštine i duhovni mir

Kao dečak počeo je da trenira karate. Tu veštinu je oduvek smatrao previše grubom te je kasnije fleksibilnost, koju je tražio, pronašao u kung-fuu i ninjutsu.

– Ninjutsu sam zavoleo zato što me je učio kako da se prilagodim okolini na najbolji mogući način, a kung-fu zato što je kao voda i on ti daje određenu fluidnost duha, da možeš jednostavno da postaneš deo svega, a da ne izgubiš svoj identitet – objašnjava on.

Kao posebno značajno i zanimljivo iskustvo ističe boravak u Kini, u kojoj je proveo šest meseci. Boravio je u Šaolin hramu, kolevci šaolin kung-fua i selu Čen Đa Go, kolevci čen stila Tai či čuana.

– Dobio sam poziv od Vušu saveza Srbije da budem stipendista kineske Vlade koji bi se obučavao o Šaolinu, čen stilu Tai či čuana i kineskoj kulturi, što sam oberučke prihvatio. To je bilo predivno iskustvo koje je doprinelo da duhovno napedujem, što je bila i suština mog odlaska – kaže on.

Tokom boravka u Kini aktivno se bavio fotografijom. Neke od fotografija nastalih tada te pri povratku tokom putovanja Transsibirskom železnicom Kruševljani su mogli da pogledaju na njegovoj samostalnoj izložbi u ovdašnjem Narodnom muzeju.

Dušan Milićević