Izložba “Slobodno zidarstvo u Srbiji” U Kući Simića – Upoznajte masone

U organizaciji Regularne Velike Lože Srbije i Narodnog muzeja u Kruševcu , u Kući Simića otvorena je izložba pod nazivom “Slobodno zidarstvo u Srbiji 1785 – 2016”. Izložba koja je u Srbiji po prvi put realizovana pre tri godine ima za cilj  demistifikaciju pojave delovanja slobodnog zidarstva, te razbijanje predrasuda o masonima “kao tajanstvenoj grupi koja kuje zavere i vlada svetom”

Izložba autora Miroljuba Filipovića, likovnog umetnika, pokušaj je da se javnosti  približe  značajne tekovine slododnog zidarstva, da se predstave vredna materijalna i intelektualna dela slobodnih zidara, velikih imena Srbije.

Izložbu je otvorila zamenica gradonačelnika, Vesna Lazarević, o postavci su govorili kustos Zorana Drašković Kovačević i direktor Muzeja, Goran Vasić, a o motivima za njeno postavljanje, autor.

– Reč je o  pregledu istorije slobodnog zidarstva u Srbiji od njegovog nastanka do danas. Izložba pokriva sve te činjenice koje su  prezentovane na 38 panoa, a cilj i želja je da se razbiju sve predrasude koje vladaju o masonima i da se posetiocima  omogući da te predrasude na jedan pristojan i prihvatljiv način prevaziđu – rekao je Filipović.

Da je Regularna Velika Loža Srbije  organizacija koja se na neki način bavi zavereničkim radom, religijom i politikom, perdrasude su koje su, prema rečima autora, od uvek  prisutne.

– To je potpuno netačno,  jer je ovo upravo  organizacija koja se ne bavi ni religijom ni politikom. Na  radovima koji su ritualni nije dozvoljeno razgovarati ni o politici ni o religiji, s tim da svaki član bratstva, izvan tih radionica, ima pravo i na svoju veru i na svoje političko ubeđenje. To su ljudi slobodne svesti koji rade na sopstvenom usavršavanju, moralnom i etičkom, ljudi koji rade na tome da svojoj porodici i otadžbini ostave ono najbolje što su uspeli da ostvare tokom svog života – kazao je Filipović.

Zabluda je i da su masoni najbogatiji ljudi jer, kako navodi autor, među njima ima ljudi najrazličitijih profesija.

– Za masona ne postoji granica, ako je neko dobar čovek i na dobrom je glasu, za njega uvek ima mesta u masoneriji. Tamo nećete naći nijednog čoveka koji je osuđivan, nijednog koji je nemoralan – rekao je Filipović, dodajući da ”niko ne postaje ministar ili predsednik neke države zato što je mason, da drugi putevi vode do toga, ali da masonskoj organizaciji svakako služi na čast ako u svojim redovima ima nekog ministra”.

Podsetio je je da su sve predrasude o masonima u Srbiji najverovatnije posledica velike antimasonske izložbe 1941.godine u Beogradu koja je imala oko 88.000 posetilaca, finansirali su je Nemci, a  bila  je usmerena protiv komunista, Jevreja i masona.

Zamisao je da izložba “Slobodno zidarstvo u Srbiji 1785 – 2016” bude predstavljena u svim gradovima u Srbiji u kojima postoji interesovanje građana, kazao je profesor doktor Aleksandar Nagorov iz niškog Kliničkog centra.

– Ideja za organizivanje ovakve izložbe začeta je pre mnogo godina, ali je praktično prvi put realizovana 2013. godine u beogradskoj galeriji “Progres”, nakon čega je usledila izložba u Etnografskom muzeju, u Noći muzeja,  koju je samo u prvoj noći videlo 12.000 posetilaca. Naredna izložba u niškoj Sinagogi je zbog velikog interesovanja produžena još dve nedelje, a zatim su usledile i izložbe u Trsteniku, Vrnjačkoj Banji, Zaječaru, Kragujevcu, Subotici, Mladenovcu i sada u Kruševcu. Izložba se u Beograd nije vratila skoro godinu dana i namera nam je da bude prezentovana u svim gradovima u Srbiji gde postoji interesovanje građanstva – rekao je on.

Cilj izložbe je, kako je kazao, da se demistifikuje shvatanje da je slobodno zidarstvo tajno društvo i tajna organizacija.

– Tajna je samo kako se član masonerije oseća tokom tih ritualnih radova na kojima se mi okupljamo, a sve ostalo može da se pročita u knjigama i nekim člancima ili  vidi u brojnim filmovima – rekao je Nagorov, istakavši da se nada da će za građane Kruševca nakon  obilaska i sagledavanja ove izložbe “neke stvari biti manje mistične”.

Istakao je da je humanitarni rad osnovna ideja Regularne Velike Lože Srbije, te kao neke od novijih humanitarnih akcija naveo pomoć od oko 40.000 evra školi u Svilajncu nakon poplava koje su pre dve godine zadesile Srbiju, pomoć osnovnoj školi u Donjem Dubiču…

– Regularna Velika Loža Srbije predstavlja most ka društvu, naši članovi su značajne ličnosti, kako u prošlosti, tako i u sadašnjosti. Kroz postavku ove izložbe možete videti sve od prvog nastanka Lože na tlu današnje Srbije, pa do 39 Loža, koliko ih je trenutno radi na teritoriji Srbije, u sklopu Regularne Velike Lože Srbije – rekao je on.

Kao jednog od najvećih humanitaraca na ovim prostorima  izdvojio je Đorđa Vajferta, podsetivši na njegovu pomoć srpskoj vojsci u hrani za vreme balkanskih ratova, preko pomoći u izgradnji zgrade Srpske akademije nauke i umetnosti, te ženske bolnice na prostoru današnjeg Kliničkog centra Srbije…

Izložba u Kući Simića “Slobodno zidarstvo u Srbiji 1785 – 2016” biće otvorena narednih mesec dana, a ulaz je besplatan.