Istražujemo poreklo imena sela: Kako novac prožima Parunovac?

Na desnoj obali Rasine nalazi se selo Parunovac, koje je u prošlosti sa Mudrakovcem, Tekijom i Kapidžijom činilo jedno naselje. Na njegovoj teritoriji pronađene su rimske kovanice, a priče o nastanku imena zabeležili su Zdravko Kostić i Milutin R. Jugović.

U rimsko doba, zapisao je Kostić, na teritoriji Mudrakovca i Parunovca nalazile su se kovačnice za novac, o čemu svedoče i brojne kovanice pronađene na tim mestima. Bile su smeštene na dve lokacije, kako bi jedna, u slučaju napada i pljačkanja druge, bila obaveštena i na vreme uspela da pripremi odbranu. Tadašnje kovanice narod je nazivao parama i novcem, pa se veruje da je naziv nastao upravo spajanjem reči „para” i „novac”.

Prema drugoj legendi, jedan od starešina na dvoru kneza Lazara poslao je sluge da donesu određenu količinu novca. Tražeći objašnjenje, jedan od sluga je pitao „Je l’ da donesemo pare ili novac?”, na šta mu je starešina odgovorio „Idite, i donesite i pare i novac!”.

Nekada davno, zapisao je Jugović, na teritoriju današnjeg Parunovca, doselio se stranac čije je porodično ime bilo Parunovac. Ime je bilo čudno, ali se priča o njemu prenosila generacijama, te je selo po došljaku i dobilo ime.

U selu je, prema predanju, živeo aga, koji je surovo ugnjetavao raju. Pored carskog harača koji je sakupljao, od svakog domaćinstva je uzimao još po paru. Jednom ga je jedan seljak upitao: „Ama, aga, pa dokle više. Dokle, bre, više da ti dajem tu pustu paru, kad, eto vidiš da je nemam”. Tada mu je aga odgovorio: „E rajo, ako nećeš da ti daješ paru, onda ću od sada da uzimam novac; možda će to bolje goditi tebi i ostalima”. Ukrštajući reči „para” i „novac” veruje se da je selo dobilo ime Parunovac.

Inače, Parunovac je prigradsko seosko naselje zbijenog tipa, udaljeno četiri kilometara istočno od Kruševca. Površina atara iznosi 813ha, a prema poslednjem popisu iz 2011. godine, naselje je brojalo 2.026 stanovnika. Posle Drugog svetskog rata, od tipičnog ratarskog sela, postepeno je postalo prigradsko stambeno naselje.

J. Aksentijević