Gradski budžet „dobacio“ do pete milijarde
Postavljeno: 25.12.2019
Odbornici gradskog parlamenta usvojili su danas budžet za narednu godinu koji će iznositi rekordnih 4,1 milijardu dinara ili više od 35 miliona evra. Usvojen i Program razvoja grada za 2020. sa projekcijama za naredne dve godine, kao i Lokalni akcioni plan za mlade za period 2020-2025, a odbornici su prihvatili i sporazum o izgradnji regionalne sanitarne deponije u Srnju i preneli prava korišćenja, upravljanja i održavanja seoskih vodovoda na JKP Vodovod Kruševac
Budžet grada Kruševca za 2020. godinu prvi put je premašio iznos od 4 milijarde dinara, potpuno je realan i nema ni dinara kreditnih zaduženja, rekla je, između ostalog, gradonačelnica Jasmina Palurović obrazlažući predlog odluke o budžetu.
Ona je naglasila i da je u donošenju ovog najvažnijeg akta lokalne skupštine ispoštovana kompletna procedura uvida javnosti i javnih rasprava, te da u tim procedurama nije stigla nijedna primedba na nacrt ovog dokumenta.
Ovako dobro punjenje gradske kase, kako je obrazložila gradonačelnica, a potom i veliki broj odbornika vladajuće stranke koji se uključio u raspravu, plod je povećane zaposlenosti i uvećanja zarada Kruševljana, odnosno uvećanog prihoda od poreza na zarade, kao i sredstava koja se očekuju od kocesije za Ustanovu Apoteka na osnovu ugovora o javno privatnom partnerstvu. U tom kontekstu gradonačelnica je podsetila da je krajem godine u novom tržnom centru zaposleno 250 radnika, i najavila da će početkom naredne po 300 novih radnih mesta otvoriti kompanije Kromberg i Šubert i Kuper Tajer.
Govoreći o rashodnoj strani budžeta, Palurović je naglasila da je reč io izrazito razvojnom budžetu, te da je za investicije i kapitalno održavanje planirano blizu 1,5 milijardi dinara što čini 37 odsto budžeta. Primera radi, ovogodišnja izdvajanja za investicije i kapitalno održavanje iznosila su 31 odsto. Istovremeno, kako su istakli i učesnici u raspravi, budžet ima i razvijenu socijalnu komponentu, a gradonačelnica je naglasila da je za sve programe planirano više sredstava nego ove godine, uključujući i povećanje zarada za 8 odsto. Za zarade je u budžetu predviđeno 974,4 miliona dinara.
U seriji diskusija koje su usledile, odbornici vladajuće većine nazvali su ovaj budžet razvojnim, izbalansiranim i realnim, a Predrag Vukićević je sumirao sve diskusije ocenivši da je Kruševac dobio rekordan budžet, da je on razvojni jer trećina sredstava ide u investicije, te da podjednako brine o obrazovanju, socijalnoj komponenti, infrastrukturnim projektima, privredi, kulturi. Rekao je i da u Kruševcu i Rasinskom trenutno posluje 11 000 privrednih subjekata, za 1000 više nego prošle godine, da će Moravski koridor doneti nove industrijske parkove, a da će 150 miliona dinara naredne godine biti uloženo u rekonstrukciju Trga kosovskih junaka za 650. godišnjicu od osnivanja grada.
U nastavku sednice odbornici su jednoglasno usvojili Program razvoja grada za 2020. sa projekcijama za naredne dve godine, za koji je gradonačelnica Jasmina Palurović rekla da je zasnovan na principima ravnopravnosti, ravnomernosti i solidarnosti, te da uključuje sve predloge pristigle tokom javne rasprave.
Usvojen je i Lokalni akcioni plan za mlade za period 2020-2025, kao i Sporazum o izgradnji regionalne sanitarne deponije u Srnju koja će, kako je obrazložila pomoćnica gradonačelnice Olivera Drenovac, obuhvatiti sanaciju postojeće deponije i izgradnju objekata i opreme za sanitarno zbrinjavanje čvrstog komunalnog otpada. Sporazum je prošao međuopštinsku radnu grupu i usaglašen sa ostalim lokalnim samoupravama: Aleksandrovac, Brus, Blace, Ćićevac i Varvarin. U toku je izrada studijei idejnog rešenja, vrednost projekta je 15 miliona evra, a sredstva su obezbeđena iz kreditne linije na osnovu sporazuma Srbije i Nemačke. Kruševac je obavezan da vrati 5, a Republika 95 odsto sredstava.
Među važnijim tačkama dnevnog reda bila je i odluka o prenosu prava korišćenja i održavanja seoskih vodovoda na JKP Vodovod Kruševac čime će se rešiti problem vodosnabdevanja naseljenih mesta Ribare, Zubovac, Rosica, Krušince i Malo Krušince, Grevci, Veliki Šiljegovac, Srndalje, Mala Reka i Belasica.
Usvojene su i izmene i dopune Odluke o pravima i uslugama u socijalnoj zaštiti kojima se proširuje pravo penzionera na besplatan prevoz na oko 8000 potencijalnih korisnika, a 77 tačaka dnevnog reda obuhvatilo je i izveštaje o radu i programe poslovanja javnih preduzeća i ustanova, lokalni akcioni plan zapošljavanja , izmene odluke o organizaciji radske uprave, program energetske efikasnosti, te više planova detaljne regulacije.
Odbornički lklub SNS-a doživeo je izmenu – umesto Anite Milić, koja se zaposlila u Gradskoj upravi, odbornički mandat dodeljen je Mariji Jovanović.
Na kraju zasedanja, predsednik Skupštine Živojin Miloradović zahvalio se odbornicima na uspešnoj saradnji i na jedinstvu u donošenju važnih odluka. Građanima i odbornicima poželeo je srećnu Novu godinu.
-Vi niste ni odbornička grupa, nemate pet odbornika i ne znam ni šta radite ovde – jedna je od rečenica kojima je odbornik Saša Stanić „častio“ četvoro opozicionih odbornika koliko ih ovaj skupštinski saziv ima. Stanić je poimence prozivao opozicione odbornike, a posebno Milomira Marinkovića, a u salvi uvreda na račun njihovih odluka da glasaju ili ne glasaju za neke tačke dnevnog reda, rekao je i da ga je sramota što je komšija sa Marinkovićem, a on ne glasa za ovako dobar budžet. Marinkoviću je rekao i da „nikad ništa nije uradio za Mudrakovac“. Marinković je u replici odbio da uzvraća na uvrede jer, kako je rekao, njegov posao je da vaspitava mlade ljude , a uvrede nisu deo tog vaspitavanja.
Rasprava po tačkama dnevnog reda koja se, što zbog činjenice da sastav parlamenta praktično isključuje različita mišljenja, što zbog predstojećih parlamentarnih izbora, svodila na organizovano prepričavanje uspeha ove vlasti i obaveznih izraza zahvalnosti Aleksandru Vučiću i Bratislavu Gašiću, ali i gotovo obavezan osvrt na satanizovanu 2012. godinu, kada je, kako se čulo u brojnim diskusijama, aktuelna vlast nasledila „devastirani grad, urušenu gradsku infrastrukturu, uništenu privredu, dugove u svim javnim preduzećima, zaduženu gradsku kasu“. Ovaj povratak u sedam godina udaljenu prošlost bio je obavezan i kada se raspravljalo o budžetu za narednu i programu razvoja za nastupajuće tri godine. Pojedina epska obraćanja odbornika trajala su višestruko duže od dogovoreniha 3 milunta, a u većini slučajeva završavala su se predizbornim porukama i pozivima građanima da na predstojećim izborima glasaju za Srpsku naprednu stranku. Zanimljivo je da se u ovim diskusijama praktično nije čuo glas koalicionih partnera iz SPS-a i Jedinstvene Srbije, a da je čak i odbornik DS-a, Milomir Marinković, konstatovao da je i sam bio kritičar prethodne vlasti, te da je „program DS-a dobar, ali da ljudi koji su ga sprovodili nisu“.