Građani, sindikati i ekonomisti o poskupljenjima – “Topi” se životni standard

Svakodnevna poskupljenja hrane, rast cena usluga, neizvesnost u vezi sa snabdevanjem gasom, moguće poskupljenje struje, pojačavaju egzistencijalni strah kod mnogih građana. Da razloga za to ima potvrđuju ekonomisti koji očekuju dalji rast cena i pad standarda. Sindikati reaguju tako što su pred nadležne izneli zahtev za povećanje minimalne cene rada, a procenjuju da bi minimalaca od 42 hiljade dinara mogao da pomogne da najugorženiji slojevi stanovništva, kako tako, prebrode krizu.

Epidemija korone na koju se “nadovezao” rat u Ukrajini dovela je do toga da su cene hrane, energenata, a potom posledično i skoro svih usluga, značajno porasle. Promene cena, koje su do pre godinu dana dana bile povremene, postale su, poslednjih meseci, gotovo svakodnevne. Najugoroženiji su slojevi stanovništva koji su i pre nastupajuće ekonomske krize živeli teško. Treba imati u vidu da u Srbiji, inače, veliki deo stanovništva značajan deo mesečnih prihoda troši na hranu, što znači da je doveden u veoma tešku situaciju.

Penzioneri, naročito oni čija mesečna primanja ne prelaze 20 hiljada dinara, spadaju u grupu najugroženijih.

-Poskupelo je sve, naročito kada pogledate ulje. Sada je cena najjeftinijeg ulja ista kao cena najskupljeg prošle godine. Moja penzija je oko 18 hiljada dinara mesečno. Imam, naravno, pomoć porodice i bez toga ne znam kako bih. Sada govorimo samo o hrani, a zaboravljate na račun za struju i telefon koji se takođe moraju platiti – navodi D.M. (77).

Naša sagovornica objašnjava da je za starije situacija posebno teška, jer su računi i hrana samo deo njihovih troškova.

-Lekovi su takođe jedan od troškova. Reč je o izdatku od po nekoliko hiljada dinara svakog drugog meseca, a tu nema jeftinije opcije, nego se kupuje šta je prepisano. Kada je reč o nekim namirnicama mogu da ih se odreknem, ali ne i lekova – dodaje ona.

Šta država treba da uradi?

Galjina Ognjanov, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, koja je za novine “Grad”  i portal KruševacGrad govorila o trenutnoj ekonomskoj situaciji, kaže da ćemo se u perspektivi suočiti sa još većim siromaštvom građana:

-Dohodak se uglavnom troši na zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, a većina građana naše zemlje ne raspolaže delom dohotka koji bi im omogućio zadovoljavanje nekih „luksuznijih“ potreba. U takovj situaciji poskupljenje hrane drastično pogoršava ionako nizak životni standard ljudi.

Država će, dodaje ona, morati da reaguje na strani tražnje, uz pomoć ekonomskih mera koje će se kombinovati sa merama iz domena socijalne politike.

-Država može i treba da pruži podršku najsiromašnijim građanima garantujući im mogućnost da zadovolje osnovne potrebe. Pomoć treba da bude precizno usmeravana na najugroženije kategorije stanovništva – navodi ona.

O ograničavanju cena, koje je na snazi od novembra prošle godine, a odnosi se na nekoliko osnovnih životnih namirnica, kaže da u dužem roku neminovno vodi u nestašice.

-Ograničavanje cena, odnosno bilo koja mera države kojom se ograničava delovanje tržišta u dužem roku dovodi do poremećaja na strani ponude. Ne možete državnom intervencijom koja podrazumeva ograničavanje cena da prinudite proizvođače ili trgovce da prave poslovne gubitke. Ukoliko zbog nametnutih ograničenja proizvođači i trgovci ne mogu da naplate cenu koja bi bila dovoljna da pokriju troškove i ostvare dobitak oni će prestati da proizvode i prodaju robu. Poznata je činjenica da ograničenje cena u dužem roku neminovno vodi u nestašice. Državne mere tog tipa nikada nisu dale pozitivne efekte – objašnjava naša sagovornica.

Zbog brojnih poskupljenja i rasta životnih troškova već su reagovali sindikati.

 -Sindikat je pokrenuo inicijativu za promenu minimalne cene rada. Međutim, po Zakonu o radu izmena minimalne cene rada moguća je jednom godišnje, a Sindikat radi na tome da se promeni aneks, te da se minimalna cena rada koriguje dva puta godišnje. Ako bi u tome uspeli bio bi to dobar korak u pomaganju radnicima u situaciji kada se suočavamo sa poskupljenjima – kaže za naš list i portal Saša Nešić, predsednik Samostalnog sindikata u Kruševcu.

On smatra da je cena koju sindikat traži realna, da neće ugroziti poslovanja preduzeća, a da bi pomogla radnicima da se izbore sa krizom.

 -Ta cena bi trebalo da bude 42 hiljade dinara, mada, ukoliko bi u narednom periodu cene namirnica nastavile da rastu, verovatno bi raspravljali o cifri koja je veća od navedene – dodaje on.

Zabrinuti zbog grejanja i goriva

 Dodatnu zabrinutost kog građana pravi neizvesnost u vezi sa snabdevanjem energentima. Da postoji realna opasnost od nedostatka gasa, svesni su i ovdašnji trgovci drvima za ogrev, čija je cena u proteklih petnaestak dana sa 60 evra po metru skočila na 70 evra.

–Primećujem da se ljudi interesuju, ali nema još uvek neke veće prodaje. Moguće je da cena dodatno skoči kako se grejna sezona bude približavala –rekao nam  je jedan od prodavaca.

Sugrađanin Milan Ćirić ne strahuje od nestanka gasa, ali je spreman i na takav scenario.

– Mislim da do nestašice ipak neće doći i da će se cela ova kriza uskoro srediti jer ne odgovara nikome. Kada sam uvodio grejanje na gas, pored postojećeg kotla ostavio sam i kotao na drva. Drva imam, dokupiću još malo, tako da sam se na nekin način obezbedio –objasnio je on.

Oni koji se godinama unazad greju na drva, već su počeli sa pripremom.

– Uvek u ovom periodu počinjem sa pripremom ogreva.  Drva su sve skuplja, više mi se isplati da kupim sada nego da čekam još koji mesec kada cena može dodatno da se uveća. Za 50 kvadrata kupujem oko osam metara drva, cepanje i slaganje ne plaćam jer to radimo sin i ja – objašnjava Zoran Urošević.

Dodatnu zabrinutos kod građana unose nestabilne cene goriva te moguće poskupljenje struje, koje će značiti više cene svega, a sve češće se čuju komentari da situacija počinje da liči na onu iz devedesetih godina prošlog veka.

S.M