Godišnjica smrti Nikole Tesle

Na Božić, 7. januara davne 1943. godine umro je Nikola Tesla, u 87. godini života. Preminuo je u snu, na 33. spratu hotela Njujorker, u kojem je proveo poslednjih deset godina života

Ipak, vest o smrti genija je odjeknula svetom. Teslino telo je bilo dva dana izloženo u poznatoj pogrebnoj sali na Medison aveniji. Ljudi su dolazili da odaju poslednju počast velikom naučniku, a u knjigu žalosti upisivali su se državni dostojanstvenici, istaknute javne ličnosti, prijatelji, poznanici, ali i obični ljudi koji su mu se divili.

Komemoracija je održana 10. januara. Teslina želja je bila da ga sahrane uz dve muzičke kompozicije: Šubertovu Ave Marija i Tamo daleko. Urna (preneta iz Njujorka u Beograd 1951. godine) sa njegovim pepelom čuva se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

Evo kako je sažeo svoj život: „Da bih stvarao, potrebne su mi tri stvari – krov nad glavom, laboratorija i hrana”. I tako je pokazao da je postao asketa.

Rođen kao četvrto od petoro dece oca Milutina, srpskog pravoslavnog sveštenika, i majke Georgine. Kršten je u srpskoj pravoslavnoj Crkvi Sv. Petra i Pavla u Smiljanu. Ime Nikola je dobio po jednom i drugom dedi. Dete je bilo bolešljivo i slabo pa su krštenje zakazali mimo običaja, dan po rođenju, bojeći se da neće preživeti.

Prvi razred osnovne škole pohađao je u rodnom Smiljanu. Otac Milutin rukopoložen je za protu u Gospiću, te se porodica preselila u ovo mesto 1862. godine. Preostala tri razreda osnovne škole i trogodišnju Nižu realnu gimnaziju završio je u Gospiću. Teško se razboleo na kraju trećeg razreda škole 1870. godine. S jeseni je otišao u Rakovac kraj Karlovca da završi još tri razreda Velike realke. Maturirao je 24. jula 1873. godine u grupi od svega sedam učenika sa vrlo dobrim uspehom jer je iz nacrtne geometrije bio dovoljan. Tada je imao 17 godina. Nakon završene mature vratio se u Gospić i već prvi dan razboleo od kolere. Bolovao je devet meseci. U tim okolnostima uspeo je da ubedi oca da mu obeća da će ga umesto na bogosloviju upisati na studije tehnike. Na studije elektrotehnike kreće 1875. godine, dve godine nakon mature. Upisuje se u Politehničku školu u Gracu, u južnoj Štajerskoj (danas Austrija). Tada mu je bilo 19 godina.

♦ Godine 1881. seli se u Budimpeštu gde se zapošljava u telegrafskoj kompaniji pod nazivom „Američka Telefonska Kompanija”. Tesla je pri otvaranju telefonske centrale 1881. godine postao glavni telefonijski tehničar u kompaniji. Tu je izmislio uređaj koji je, prema nekima, telefonski pojačavač, dok je prema drugima prvi zvučnik. U Budimpeštanskom parku se Tesli javila ideja o rešenju problema motora na naizmeničnu struju bez komutatora, dok je šetao sa prijateljem i recitovao Geteovog Fausta, a onda iznenada počeo štapom po pesku da crta linije sila obrtnog magnetskog polja. Za dva meseca je razradio skice mnogih tipova motora i modifikacija koje će pet godina kasnije patentirati u Americi.

♦ U Pariz se seli 1882. godine gde radi kao inženjer za Edisonovu kompaniju na poslovima unapređenja električne opreme. Godine 1883. kompanija je trebala da osposobi jednosmernu centralu jer se na otvaranju očekivao nemački car lično. Tesli je dat ovaj zadatak i on je boravio u Strazburu od 14. oktobra 1883. do 24. februara 1884. godine.

♦ Tesla je, 6. juna 1884. godine, došao u Njujork sa pismom preporuke koje je dobio od prethodnog šefa Čarlsa Bečelora. U preporuci je Bečelor napisao: „Ja poznajem dva velika čoveka, a vi ste jedan od njih; drugi je ovaj mladi čovek”. Edison je zaposlio Teslu u svojoj kompaniji Edisonove mašine. Tesla je ubrzo napredovao i uspešno rešavao i najkomplikovanije probleme u kompaniji. Tesli je ponuđeno da uradi potpuno reprojektovanje generatora jednosmerne struje Edisonove kompanije.

Zahvaljujući neverovatnoj sposobnosti fotografskog pamćenja i činjenici da je odrastao, školovao se i živeo u različitim sredinama, Tesla je govorio i odlično poznavao čak osam jezika: srpski, engleski, češki, nemački, francuski, mađarski, italijanski i latinski.

Učio sam desetak jezika, udubljivao se u književnost i umetnost i utrošio svoje najbolje godine na meditiranje po bibliotekama i čitanje svega što mi je dopalo šaka. Pomislio sam kako je to strašna stvar bila potrošiti svoj život na te nepotrebne napore. Da sam samo ranije došao u Ameriku i posvetio moć svog mozga pronalazačkom radu, šta sam sve mogao da uradim! Ipak sam u kasnijem životu shvatio da ne bih ništa stvorio bez naučnog obrazovanja koje sam stekao, pa je pitanje da li je bilo tačno onakvo moje očekivanje u pogledu mogućeg dostignuća. – Nikola Tesla – znanje, misao, stvaralaštvo, obrazovanje

Poznato je da je Tesla za svog boravka u Americi stanovao isključivo u hotelima i da to predstavlja njegov životni manir. Posebno nakon nimalo prijatnog iskustva kada je bio primoran da radi teške fizičke poslove, oskudno se hranio i spavao na podovima neuglednih svratišta. Na vrhuncu svoje slave često je na ručak ili večeru pozivao brojne goste, ne samo prijatelje, već i one iz poslovnih, naučnih, umetničkih, novinarskih ili drugih društvenih krugova. Priređivao je raskošne bankete u čast nekog svog uspešno započetkog ili završenog dela. Sam je birao i kreirao spisak jela i pića, nadgledao njihovu pripremu i davao sugestije osoblju. Docnije, kako je Teslina finansijska moć opadala, broj njegovih prijema je manji. Pogotovu onda kad je zbog nastalih dugova morao da se seli u jeftinije i ne tako raskošne hotele. Zapadao je i u neugodne situacije, kada bi njegove goste diskretno odbili da posluže dok on ne izmiri prethodne račune.

Šta sve čuva Narodni muzej Kruševac: Maketa Vidovdanskog hrama