Godina korone iz ugla psihijatara: Strahovi sve češći, znatno više pokušaja suicida

Epidemija korone dovela je do povećanja broja pacijenata koji se javljaju zbog anksioznih i depresivnih stanja, a od početka ove godine je značajno povećan broj pokušaja samoubistava na području Rasinskog okruga. Kruševačkim psihijatrima se pacijenti javljaju zbog neizvesnosti u vezi sa epidemijom, ali i sa daljom egzistencijom i nepoznanicama koje budućnost donosi. To je, ukratko, slika prve godine epidemije u našem Okrugu iz ugla dr Ljiljane Čukuranović i dr Dragana D. Miletić, doktora specijalista psihijatrije u kruševačkoj Opštoj bolnici

Podaci Službe psihijatrije ovdašnje Bolnice pokazuju da se broj ambulantnih pregleda smanjio jer se ljudi zbog korone plaše da idu kod lekara, ali se istovremeno povećao broj prvih pregleda.

– Tokom 2019. godine smo imali 20.820 ambulantnih pregleda, a prošle godine 13.895 pregleda. Zbog ove situacije je smanjen broj pregleda, zbog straha koji se kod ljudi javlja da uopšte idu kod lekara, ali se u tom ukupnom broju povećao broj prvih pregleda, odnosno broj anksioznih i depreseivnih stanja zbog koji su ljudi odlučili da prvi put dođu kod psihijatra. Među njima je sve više mladih – kaže za naš portal dr Ljiljana Čukuranović, načelnica Odseka za kliničku psihologiju u Opštoj bolnici.

Ta stanja straha, prema njenim rečima, nastaju jer ljudi ne umeju da se snađu, nemaju adekvatne informacije, smatraju da su prevareni, nemaju poverenja ni u koga.

– Kada pričaju o tome uglavnom su zbunjeni i ne umeju da se snađu. Brinu i za svoju egzistenciju, o tome šta sve sledi posle svega ovoga. Nisu svi strahovi vezani samo za pandemiju, to je šire pitanje – objašnjava ona.

Primećeno je i da je od početka godine znatno povećan broj pokušaja samoubistava.

– Od početka godine se dešava da nedeljno bude tri do četiri pokušaja samoubistava, dok se ranije to dešavalo jednom ili dva puta nedeljno, ili je bilo nedelja u kojima uopšte nije bilo pokušaja suicida – napominje njena koleginica dr Dragana D. Miletić.

Dr Čukuranović objašnjava da su okidač uglavnom porodične svađe, a ne bolest, psihoza, depresija, te da se najčešće radi o poremećaju nastalom zbog nemogućnosti prilagođavanja trenutnoj situaciji.

Epidemija je dovela i do hospitalizacija pacijenata koji su dugo bili stabilni, odnosno uz terapiji bili na ambulantnom vanboličkom lečenju, a do toga je došlo jer su konstantno izloženi informacijama i slikama iz medija te celokupnoj neizvesnosti. Istovremeno su pacijentima sa stabilnom terapijom kontrole svedene na šest meseci ili po potrebi.

– To su edukovani pacijenti koji mogu da procene da li im je potrebno da se jave kada imaju neki problem, da dođu da obave razgovor sa nama ili da im korigujemo terapiju. Kod nas važi pravilo da se pacijenti tokom lečenja edukuju o svojoj bolesti, to sve moje kolege rade. Predoči im se sve što mogu da očekuju, tako da je većina njih vrlo dobro edukovana – navodi ona.

Napominje da treba imati u vidu da su kapaciteti psihijatrije u uslovima korone prepolovljeni, odnosno da umesto 50 na raspolaganju ima 25 kreveta te da je veliki deo lekara bio bolestan. Naše sagovornice potvrđuju da je rad u uslovima epidemije izazovan za medicinsko osoblje.

– Mi pokrivamo teritoriju celog Rasinskog okruga, 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji. Od nas desetoro lekara u Službi psihijatrije osmoro je preležalo koronu. Od nedavno imamo i pripravnost za Kovid bolnicu jer tamo takođe ima pacijenata kojima je potrebna psihijatrijska podrška i terapija – navodi dr Čukuranović.

Na odeljenje psihijatrije kruševačke Opšte bolnice smeštaju se i kovid pozitivni pacijenti, oni koji zbog svoje psihopatologije ne mogu da leže na infektivnom odeljenju. Trenutno je tu jedna kovid pozitivna pacijentkinja, dok je pre tri meseca na tom odeljenju bilo četiri kovid pozitivne pacijentkinje.

Tokom vanrednog stanja bio je otvoren poseban broj za psihijatrijsko – psihološku podršku.

– Bilo je ljudi koji su nas pozivali zbog strahova, nervoze, nesanice, ali je bilo i mnogo poziva zbog pitanja za koja nismo nadležni. Čini mi se da ljudi tada nisu najbolje shvatili šta smo konkretno mi njima ponudili, nisu shvatili kako mogu da iskoriste kol centar. Sa druge strane zvali su nas ljudi iz drugih gradova jer je naš broj bio objavljen na medijima. Sa ukidanjem vanednog stanja smanjio se broj poziva jer smo tada ponovo počeli da radimo u ambulanti – navodi dr Dragana D. Miletić.

Dr Ljiljana Čukuranović podseća da su mentalno obolela lica u našoj zemlji uvek bila stigmatizovana te da se i danas smatra sramotom kada neko odlazi kod psihijatra.

– Takve osobe se smatraju manje vrednim pripadnicima društvene zajednice i to je nešto sa čime se mi kao lekari psihijatri borimo. Naš narod je nedovoljno zdravstveno edukovan, pogotovo kada se radi o mentalnoj higijeni i značaju mentalnog zdravlja. Pacijenti se uglavnom javljaju posle dužeg vremena trpljenja nekih simptoma. Javljaju se često na nagovor rodbine i lekara opšte prakse. Samim pacijentima je potrebno mnogo vremena da shvate da imaju tegobu psihičke prirode i da im je neophodno lečenje od strane psihijatra – podseća ona.

Napominje i da su Službi psihijatrije potrebni bolji uslovi rada, oprema, prostor i školovan kadar.

– Velika je odgovornost na nama, ali i društvo mora da shvati da ima svoje obaveze i da mora da ispuni svoj deo – poručuje ona.

J.B.