Dve godine posle – kako smo preživeli vanredno stanje

Pre tačno dve godine, na današnji dan (15.mart), predsednik Srbije Aleksandrar Vučić proglasio je vanredno stanje zbog epidemije korona virusa. Dan kasnije vojska je počela da čuva bolnice, zatvorene su škole, vrtići, fakulteti… Tokom nepuna tri meseca, smenjivale su se mere Vlade, od potpunog zatvaranja starijih od 65 godina i produžavanje policijskog časa za ostale građane, do zatvaranja granica, ukidanja javnog prevoza, zatvarnja kafića, prodavnica, institucija…Najduži policijski čas trajao je 84 sata u kontinuitetu

Vanredno stanje u Srbiji uvedeno je devet dana nakon što je u Bačkoj Topoli registrovan nulti pacijet ili, što će svakako ostati upamćeno, samo tri nedelje nakon što je na konferenciji Kriznog štaba dr Branislav Nestorović koronu ocenio kao „najsmešniji virus u istoriji“ i pozvao građane da slobodno idu u šoping u Italiju gde se u tom trenutku virus već razbuktavao.

Mesec dana nakon ove izjave doktora Nestorovića, predsednik Vučič poručio je građanima da će „groblja biti mala da prime sve nas“ ukoliko penzioneri poslušaju predlog opozicije da napuste izolaciju i na jedan sat dnevno izađu da se prošetaju.

Na već ionako tešku situaciju, gde su građani zaista pokazali veliku disciplinu uz maksimalno poštovali svih propisanih mere prevencije, zastražujuće izjave i ocene da se situacija biti još gora, a kojima su nas stalno bombardovali, dodatno su uznemiravale građane koji su već bili dovoljno uplašeni samim tim što su zatvoreni.

Iz tog perioda pamtićemo i ogromne redove ispred marketa i apoteka, nestašicu sredstava za dezinfekciju, maske koje su tada koštale preko 100 dinara (sada se te iste mogu kupiti za pet), penzionere koji tokom noći pazare u marketima, ogromne gužve ispred kovid ambulante, susrete sa dragim ljudima bez rukovanja i zagrljaja, konferencije Kriznog štaba koje smo uvek sa zebnjom iščekivali, tužne poglede starih roditelja kad im na vrata donesemo hranu i ne možemo da uđemo, „skrivanje“ dece od baka i deka jer struka tvrdila da deca lako prenose virus, gledanje kroz prozor na prazne ulice, strahove koji nas preplave svaki put kada kinemo ili kada se neko naš razboli od korone….

Zbog straha od bolesti, osećaja teskobe, nemoći, straha od nepoznatog, mnogi su u međuvremenu potražili stručnu pomoć. Ocenjujući koliko će se celokupna situacija, počev od uvođenja vanrednog stanja do danas, odraziti na mentalno zdravlje nacije, struka kaže da će se posledice tek osetiti u mesecima i godinama koje dolaze.

Kao odbrambeni mehanizam, tokom vanrednog stanja, krenule su na društvenim mrežama da se dele i razne šale na račun korone, aplaudirali smo medicinarima kako bi ih podržali u borbi sa korona virusom ali i kako bi bar na trenutak osetili neko zajedništvo. Pevalo se i sviralo i sa terasa za komšije u vreme kada počinje policijski čas, uz telefonski razgovor sa prijateljicama se ispijala kafa…Dovijali smo se na razne načine da savladamo strah od zatvorenog prostora, bolesti, neizvesnosti…

Građani su tada pokazali i veliku solidarnost, volonteri su starijim licima koja su imala zabranu kretanja donosili sve potrebno na kućnu adresu, brojne firme pomagale su donirajući hranu, sredstva za dezinfeciju, ličnu higijenu…Otvoreni su i kol centri za svaku vrstu podrške, a grad je činio sve kako bi se građanima olakšalo u vanrednim okolnostima.

Mere koje je Vlada Srbije donosila toliko su se često smenjivale tokom trajanja vanrednog stanja, da građani neretko nisu znali šta je trenutno na snazi. Bilo je dosta nedoumica, ali se nekako „plivalo“, disciplina je bila maksimalna, sve sa željom da nas ova pošast napusti i da se što pre vratimo normalnom životu.

Od trenutka kada je virus korona ušao u Srbiji, niko nije slutio da će sve ovo tako dugo da traje, verovali smo da će sve da se završi za nekoliko meseci, da će virus nestati sa prvim toplim danima, kao i virus gripa. Međutim, „nevidljivi neprijatelj“ je pokazao da se odlično prilagođava svim uslovima, pa smo tako i u letnjim mesecima imali pikove epidemije, za šta ni struka u tom trenutku nije imala objašnjenje.

Menjali su se i simptomi bolesti, a kako smo imali prilike da čujemo od ovdašnjih lekara, po prvi put su se susreli sa nečim o čemu nisu učili na fakultetu ali što ni u praksi do sada nisu videli. Virus je očigledno bio i ostao nepredvidiv, pa su se i protokoli o načinu lečenja često menjali tokom ove dve godine.

Virus je  pokazao da ne „bira“ ni godine, ni vreme kada će da podivlja. Ni dve godine kasnije ne može se sa preciznošću predvideti ni tok bolesti ni eventualne posledice, kao ni to kada se može očekivati neki novi soj i hoće li biti blaži ili teži od prethodnog.

Struka i dalje stidljivo daje predviđanja o daljem toku epidemije, eventualno se može čuti da će u jednom trenutku korona dobiti formu sezonskog gripa. Na pitanje kada će to biti, odgovor još uvrk niko nema.

Podatke koje smo na početku dobijali o broju preminulih od posledica korona virusa u našem Okrugu, već duže vreme nam nisu dostupni. Jedina informacija koju imamo  je o broju preminulih na nivou Srbije. Naime, od početka epidemije do juče borbu s koronom izgubilo je 15.604 lica, od ukupno do sada 1.942.727 zaraženih.

U Rasinkom okrugu je od početka epidemije obolelo 54.390 ljudi, a izlečenim do sada smatra se 51.309. Na stacionarnom lečenju zbog tog virusa u Kovid i Opštoj bolnici Kruševac trenutno su 32 lica iz Rasinskog okruga.

Podsećamo, prvi slučaj zaražavanja korona virusom u Rasinskom okrugu registrovan je pet dana nakon uvođenja vanrednog stanja, a na dan kada je ukinuto bilo ih je 254-oro. Epidemija još uvek traje, a od pre nekoliko dana mere su značajno relaksirane- maske više nisu obavezne (osim u zdravstvenim ustanovama), ukinut je karantin za osobe koje su bile u kontaktu sa zaraženima, a nema više ni ograničenja u broju osoba u zatvorenom prostoru.

D.P.