„Deca sveta“ pred Kruševljanima
Postavljeno: 09.04.2022
Povodom Svetskog dana Roma, u Beloj sali KCK, predstavljena je knjiga “Deca Sveta” Jelene Protić Petronijević, književnice i urednica kjiževnog programa Kulturnog centra Kruševac. Ljubitelji književnosti imali su priliku da čuju pesme ove autorke na srpskom, ali i na romskom jeziku, a pored toga povela se i diskusija o ovim pesmama u kojoj su učestvovali Slavica Rakić, Predrag Atanasković, Veljko Stambolija i Nemanja Petronijević
-U mojoj porodici je oduvek bilo intenzivnog druženja sa Romima, to su bili prijatelji mog oca sa kojim se čitavog života družio zbog violine, ptica i ribolova, a ja se već bavim poezijom, tako da je bilo normalno da ova zbirka nastane. Ja sam neke svoje najjače utiske podelila, a mnogi koji su čitali ove pesme, su u njima našli sebe i neke svoje poznanike. Promocija knjige jeste na Svetski dan Roma, ali mi ne treba da ih se setimo samo na ovaj dan, već stalno da im pomažemo da svoje velike talente pokažu-kaže Jelena Protić Petronijević.
Ova knjiga poezije po rečima autorke nastala je ceo život, a tokom prethodne godine intenzivirao se rad na njoj kada je i donela odluku da knjiga bude prevedena i na romski jezik.
-Dugo smo radili na prevodu, ja nisam znala kako to da rešim, imala sam pesme, ali problem mi je bio ko će to prevesti. Takođe, problem je i šta je danas zvanični romski jezik, iako postoje dobri i priznati rečnici. Prvi prevod je uradio Predraga Atanasković, moj dragi prijatelj, a preveo je pesme na onaj jezik koji se danas govori i koji razumeju Romi, koji žive u većem delu Srbije. Međutim, kako bismo preveli neke srpske reči koje su ostale, pomogla mi je Desanka Rađelović iz Niša, profesorka srpskog, poznata po prevodima na romski jezik-objašnjava autorka.
Okupljeni su imali priliku da čuju pesme „Deca sveta“, „Violinista“, „Bega“ i „Romi“ na srpskom i romskom jeziku, ali i komentar koji je napisao Veljko Stambolija i koji je naslovio „Narod koji se umira u majskoj rosi“.
-Jelena Protić Petronijević, tačno, i na jednostavan način definiše i psihiološki profil Roma, „Živi po svom, znači da je Rom“. Ona se potrudila da prihvatimo i shvatimo način života Roma bez unapred programiranih predubeđenja, da ne upadnemo u zamku kao Puškinov Aleko, koji je zbog ljubavi prema mladoj Zafiri, prihvatio njihov način života, a zatim izvršio zločin zbog ljubomore, nedokučivši ono što Romi najviše vole i cene, slobodu-istakao je Stambolija.
Udruženje građana Romani cikna izdalo je ovu zbirku pesama, a logističku pomoć pružio je Kulturni centar.
-Hvala Jeleni što je napisala ovu zbirku pesama, iza toga stoji jedan mukotrpan rad kroz koji je ona prošla. Mi smo joj bili potpora i ja joj još jednom zahvaljujem što je izabrala nas da sarađujemo i da damo pečat celoj priči unapređenja položaja Romkinja i Roma, koliko kroz kulturu, toliko i kroz sve oblasti javnog života- rekla je Slavica Rakić iz ovog udruženja.
U umetničkom delu programa nastupili su profesori Muzičke škole “Stevan Hristić”, Stefan Jovanović i Milena Miljković.
M.S.