Brankica Damjanović očarala Kruševljanke  

Sinoć je, pred punom salom Bioskopa Kruševac, održano književno veče književnice i novinarke Brankice Damjanović, koja je govorila o svom stvaralaštvu i životnim događajima koji su imali presudni značaj na oblikovanje njene ličnosti.

Nakon dvadeset godina rada na televiziji RTS-a i TV „Pirot“, gde je radila kao spiker, novinar, voditelj i urednik dnevnika, Brankica Damjanović je postala jedna od najčitanijih književnica današnjice.

-Jednom novinar, uvek novinar. Kada sam napustila televiziju mislila sam da ću da se sklonim iz javnosti i da ću raditi nešto drugo. Počela sam da pišem, a evo vidite opet sam sada tu sa ljudima, gledam ih u oči i govorim ono što sam napisala. Rekla bih da se od sudbine ne može pobeći – objasnila je ona.

Sve je krenulo se kada se sa porodicom iz Prištine, u kojoj je radila na RTS-u, preselila u Pirot, u jednu, kako kaže, specifičnu sredinu.

-Bilo je to dopisništvo RTS-a, ali sam primetila da imaju onaj svoj divni, koji ja obožavam, pirotski jezik, koji koriste i kada se uključe kamera i mikrofon. Onda sam ja pokušala da skrenem pažnju na taj javni govor, da smo mi kao mediji, ne samo informacija i zabava, nego i edukacija. Tada sam napisala “(M)učenje jezika” po principu „nije nego“. Knjiga je zaista jako dobro primljena u javnosti i tada je sve krenulo.

Talenat za pisanje otkrila je još kao devojčica, a do sada je objavila devet naslova, među kojima su najviše pažnje privukle zbirke kratkih priča: “Dobro je”, “Ne bih ovo mogla bez tebe”, “Rukopis moga brata”, “Rekla mi je volim te” i “Setilo se majke”. Čitaoci s nestrpljenjem očekuju izlazak novog romana.

-Radim na romanu koji već dugo najavljujem. Mislim da će za nekoliko meseci ugledati svetlost dana. I nekako mi se čini da je to kruna mog dosadašnjeg stvaralaštva i jako mu se radujem, a vidim da se raduju i čitaoci.

Književnica, u ovim teškim i izazovnim vremenima, poručuje da je vreme da se vratimo sebi, da budemo budni i iskreni prema sebi, jer je važno kako se zaista osećamo u svojoj koži.

-Mislim da je vreme da se vratimo sebi. Jako volim rečenicu Vladana Desnice, koja je postala moj svojevrsni životni moto: “Podaj mi, Gospode, dnevni obrok samoće”. Mislim da je jako važno da se u ovim vremenima, kada smo možda uplašeni za sudbinu čovečanstva, ličnu sudbinu i sudbinu naše porodice, da se što više osamimo, da budemo sa sobom, sa Bogom, ili već u koga i kome verujemo. Moja poruka bi bila utišaj buku, pojačaj sebe.

Publika je imala prilike i da uživa u muzičkom programu Milana Spasojevića te odabranim odlomcima iz književnog stvaralaštva Brankice Damjanović, koje je pripremila moderatorka programa Jelena Đorđević. Za kraj večeri izabran je odlomak iz knjige “Rekla mi je volim te”:

“Siromaštvo je veliko iskušenje. Posle njega, ako ga preživi, čovek ili postane tvrdica, jer mu je svega malo ili humanitarac, jer mu je svega mnogo. U svakom slučaju nemaština daje jedan poseban pogled na život. Da, i nemaština daje. Pa ili uzmemo ili se oduzmemo. Svoje iskustvo siromaštva, u jednom periodu života, smatram izuzetno korisnim. Tada nisam naučila samo šta sve umem i mogu (da bih imala ono što mi treba), već meni mnogo važnije saznanje – šta mi sve ne treba. U nemaštini čovek ima preciznu listu prioriteta. U izobilju se ona lako gubi. A kad čovek izgubi iz vida šta su mu proriteti, tada je na dobrom putu da izgubi i sebe.”

J.A.