+381 64 812 51 81
Naslovna » Društvo » Bez podataka o odseljavanju iz Kruševca – Odlaze da se (ne)vrate!?

Bez podataka o odseljavanju iz Kruševca – Odlaze da se (ne)vrate!?

Iseljavanja i migracije su uobičajena pojava u savremenom svetu jer ljudi iz siromašnih zemalja, u potrazi za boljim životom, odlaze u uređenije i bogatije zemlje. Srbija se, kao i mnoge zemlje Balkana suočava sa odlivom stanovinštva, a Kruševac deli istu sudbinu. Ne postoje, međutim, precizni podaci o tome koliko ljudi godišnje ode iz Kruševca u druge delove zemlje ili inostranstvo. Shodno tome nema ni odgovarajuće strategije koja bi definisala mere koje bi trebalo da ublaže taj proces. A da se ljudi iseljavaju vidljivo je na svakom koraku – pekar iz obližnje radnje je od nedavno u Nemačkoj, traži način da odvede ženu i decu, školski drug mog sina je sa porodicom od prošle godine u Švedskoj, poznanica je sa suprugom i troje dece u Švajcarskoj, a skoro ni jedan od majstora za struju, vodu, auto, koje poznajem, više nema srpski broj telefona….

Nakon petnaestak meseci od kada je donela odluku da ode u Nemačku Kruševljanka Anđela Vulić (24) ostvarila je svoj cilj. Ona danas živi u malom mestu nedaleko od Bona, radi na klinici i kaže da je zadovoljna. Na ovaj korak se odlučila jer  2017. godine, nakon završenih fakulteta i povratka u Kruševac, ni ona ni njen suprug nisu mogli da pronađu posao koji bi im obezbedio dovoljno novca da izdržavaju sebe, a planirali su i osnivanje porodice. Tada su odlučili da Anđela, koja je pre fakulteta završila srednju medicinsku školu, pokuša da nađe posao u Nemačkoj.  

Uslov je bio da imam položen jezik, nivo B1, iskustvo nije bilo neophodno. Agencija je, uz moju saglasnost, organizovala razgovor za posao u jednoj klinici u okolini Bona. Ubrzo su mi javili da sam primljena i počela sam da pripremam potrebna dokumenta. Brzo sam se snašla jer su ljudi veoma ljubazni i spremni da pomognu, našla sam stan, stekla nove prijatelje. Suprug dolazi svakog meseca, a doći će za stalno kada dobije porodičnu vizu – ispričala je Anđela Vulić za GRAD.

Institucije „ne vide“ te građane   

Precizan podatak o broju ljudi koji se godišnje odsele iz Kruševca, što u veće gradove u Srbiji, što u inostranstvo, ni u jednoj nadležnoj službi ne postoji. Zvanična statistika pokazuje da se broj stanovnika u Krševcu za sedam godina smanjio za oko sedam i po hiljada (na kraju 2011. godine bilo je 128.752, a na kraju 2018. godine 121.292 stanovnika). Ako se ima u vidu da u Kruševcu godišnje umre po oko 900 ljudi više nego što se rodi, a da podaci o unutrašenjim migracijama pokazuju da iz Kruševca u druge delove Srbije ode između 250 i 350 ljudi više nego što se doseli, jasno je da pomenuta statistika aposlutno ne prepoznaje one koji su se odselili u inostranstvo. 

Ovdašnja policija ima samo podatak o ukupnom broju odjava i prijava prebivlišta. Šturosti podataka doprinosi i to što mnogi godinama ne žive u Kruševcu, ali i dalje ovde imaju prijavljeno prebivalište. Ljudi, takođe, u potrazi  za opstankom za svoju porodicu, u inostranstvo odlaze na crno, na po tri meseca te njihovo „odsustvo“ praktično ni jedna baza podataka „ne vidi“. Oni neretko, kasnije traže legalne načine da „povuku“ celu porodicu. Čak i tada mnogi od njih ostaju i dalje prijavljeni kao da ovde žive.

U pečalbu uz bugarski pasoš?!

Pre nekoliko meseci sam prvi put otišla na tri meseca u inostranstvo, da u staračkom domaćinstvu pomažem u kućnim poslovima. To sam učinila preko poznanice koja ima kontakte sa tamošnjim agencijama. Nisam imala nikakvu vizu, a za tri meseca sam uspela da zaradim pet hiljada evra. Kada prođe tri meseca ponovo ću tamo jer je to način da obezbedim porodicu – ispričala je Kruševljanka koja je želela da ostane anonimna. Na sličan način odlaze i brojni majstori…

Iako praksa pokazuje da mnogi sugrađani žele da rade u inostranstvu prema podacima ovdašnje filijale Nacionalne službe za zapošljavanje svega se 49 lica koja su u Kruševcu prijavljena ovoj službi izjasnilo da je zainteresovano za to.

To je najverovatnije zbog toga što se oni kod nas pre svega prijavljuju da bi ovde našli posao, a za poslove u inostranstvu se javljaju privatnim agencijama. Podaci naše centrale pokazuju da su poslodavci iz Nemačke, koji su preko naše službe tražili radnike, najviše bili zainteresovani za zdravstvenu struku, određena zanatska zanimanja, vozače, dok su poslodavci iz Slovenije tražili građevinske radnike, vozače, poštare  – kaže za GRAD Suzana Mladenović, iz ovdašnje filijale NSZ. U toj službi ističu da sugrađani treba da budu oprezni prilikom zapošljavanja u inostranstvu, odnosno da uvek treba da provere da li su ugovori u skladu sa zakonom jer će jedino tako biti zaštićeni. Kao „zanimljiv“ navode primer sugrađanina koji im je objašnjavao da „ima sve uredne papire, legalne“ za rad u inostranstvu i da je dobio i bugarski pasoš!

Grad bez Strategije, ali poboljšava uslove za život?   

Podatke o tome koliko ljudi godišnje ode iz Kruševca nema ni ovdašnja Gradska uprava. Kako je rečeno za list GRAD tim pitanjem se ne bavi ni jedna određena gradska služba niti postoji strateški dokument o tome. U Gradskoj upravi navode da postoje procene broja stanovnika koje radi Republički zavod za statistiku, te da je jasno da su smanjenje prirodnog priraštaja, sve starija populacija i migracije stanovništva ka razvijenijim krajevima razlog smanjenja broja stanovnika. U Gradskoj upravi napominju da Grad dosta ulaže u infrastuktru, dovodi investitore, razvija sportske i rekreativne sadržaje, sprovodi brojne mere poplacione politike kako bi zadržao ljude. To što su se granice otvorile i  ljudi dobili mogućnost da rade u inostranstvu predstavlja jedan od ključnih problema sa kojima se lokalna uprava suočava. 

J.Božović

Brojke

Podaci Evropskog statističkog zavoda pokazuju da Srbiju mesečno napusti više od 4.000 ljudi, a godišnje 51.000. Prema podacima OEBS –a našu zemlju je od početka ovog veka napustilo oko 654.000 ljudi, najviše mladih između 15 i 24 godina. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prošle godine je u Srbiji prosečna starost bila 43,2 godine, a u Kruševcu 44,1 godina. Takođe, u posmatranom periodu, od 2002 do 2018. godine broj stanovnika u Srbiji kontinuirano opada,a posmatrano po regionima jedino beogradski beleži rast broja stanovnika, dok je pad najizraženiji u regionima Južne i Istočne Srbije.

Šta kažu vlast i opozicija?

U Srpskoj naprednoj stranci su na naše pitanje da li se ova stranka bavi pitanjem masovnog odlaska naših sugrađana, pre svega mladih, najpre rekli da oni u stranci “nemaju Savet sa takvim imenom”, ali je na jednoj od narednih konferencija za novinare Nevena Đurić, članica stranačkog Saveta za informisanje rekla da se SNS trudi da omogući bolje uslove života i da tako čini i da mladi ostaju, da imaju radna mesta.

– Svesni smo da oni odlaze, ali smo i sigurni da je to proces koji ćemo zaustaviti – rekla je ona.

Predrag Petronijević, član kruševačkog odbora Narodsne stranke je na jednoj od konferencija za medije naveo da iz Kruševca godišnje odlazi osam hiljada ljudi, ne navodeći izvor tog podatka.  U ovdašnjem Odboru Stranke slobode i pravde tim povodom za GRAD kažu da je, prema podacima do kojih su oni došli,u protekle dve godine iz Kruševca otišlo više od deset hiljada ljudi. Navode, takođe, da su toko  kampanje u kojoj obilaze sela primetili da su mnoga domaćinstva prazna, a da su ljudi u tim mestima uglavnom stariji od 50 godina.

ANKETA Da li ljudi odlaze iz Kruševca? Ukoliko odlaze zbog čega to čine?

Jovanka Smiljković (52) – LJudi odlaze iz Kruševca prvenstveno zbog posla i zbog boljih uslova života. Moji sin i snaja, oboje su visokoobrazovani, su otišli u Nemačku. Tamo su odmah našli posao, nedavno su dobili i dete. Moja ćerka, koja je takođe završila fakultet, živi u Beogradu.

Zorica Dimitrijević (48) Iz Kruševca ljudi odlaze i to pre svega zbog posla, cela moja familija je u inostranstvu. Neki od njih planiraju da se vrate, ali ih je dosta koji ostaju tamo sa porodicama. Moj muž je takođe bio devet godina, mislim da je trebalo da svi odemo tada jer naša ćerka svakako planira da ode iz Srbije. Ona sada vidi kako se ovde dolazi do posla, vidi da se nema dovoljno para za život.

Goran Petrović (49) LJudi odlaze odavde, uglavnom idu u Beograd ili van zemlje, to se vidi na svakom koraku. Imam mnogo rodbine, prijatelja, koji su napustili Kruševac i Srbiju. LJudi odavde odlaze pre svega iz ekonomskih razloga, idu za sigurnijim primanjima i za opuštenijim životom, za boljim obrazovanjem za svoju decu, za boljim prilikama i šansama koje će deca imati.

Iseljavanja i migracije su uobičajena pojava u savremenom svetu jer ljudi iz siromašnih zemalja, u potrazi za boljim životom, odlaze u uređenije i bogatije zemlje. Srbija se, kao i mnoge zemlje Balkana suočava sa odlivom stanovinštva, a Kruševac deli istu sudbinu. Ne postoje, međutim, precizni podaci o tome koliko ljudi godišnje ode iz Kruševca u druge delove zemlje ili inostranstvo. Shodno tome nema ni odgovarajuće strategije koja bi definisala mere koje bi trebalo da ublaže taj proces. A da se ljudi iseljavaju vidljivo je na svakom koraku - pekar iz obližnje radnje je od nedavno u Nemačkoj, traži način da…

Review Overview

Rejting korisnika 4.74 ( 7 glasova)
x

Proveri i

SNS: „Opozicija ne zna za pristojnost, već samo za divljanje i uništavanje“

U redovnom obraćanju medijima portparolka kruševačkog Odbora Srpske napredne stranke Katarina Milosavljević pohvalila je sugrađane koji su se „na miran, ...

“Vreme darova” u Kući Simića

U susret novogodišnjim praznicima u Kući Simića , u saradnji sa udruženjem “Etno Rasina”, organizovana je radionica pletenja pod nazivom ...

Trovanje dece u trsteničkom vrtiću?

Oko 40-oro dece i nekoliko zaposlenih u Predškolskoj ustanovi “Biseri” u Trsteniku, zbog povraćanja i bolova u stomaku javilo se ...

Predstavljen literarni prvenac Nenada Kostića, roman „Orden svetog kneza Lazara“

U prepunoj Beloj sali KCK Kruševljanin Nenad Kostić predstavio je svoj literarni prvenac – roman „Orden svetog kneza Lazara“ u ...

Dušan Antonijević, direktor Henkelove fabrike u Kruševcu dobitnik nagrade PKS

Povelju Privredne komore Srbije za poslovnog lidera u 2019. godini dobio je Dušan Antonijević, direktor Henkelove fabrike u Kruševcu. Na ...