Vrlo jednostavno, Zakon o nasleđivanju je regulisao ovu stavku – onaj ko nasledi imovinu, nasleđuje i sve obaveze po toj imovini, kao i eventualna dugovanja.
Sporost pravnog sistema je ono što dovodi do situacija da naslednici tek posle više godina nakon smrti bliskih osoba saznaju za zaostale dugove. Iako se u samom postupku ostavinske rasprave naslednicima ukaže i na obaveze koje imaju po osnovu primljenog nasledstva, posebno pokrenuti postupci za naplatu dugovanja putem suda ne mogu ni biti spomenuti u ovakvom procesu.
Nekad se desi da se postupak naplate od preminulog preko suda pokrene još za vreme njegovog života, a ako se desi da se pokrene posle smrti, onda se procedura dodatno usporava. Provera poverilaca koji potražuju dugovanja da li postoje zakonski naslednici, da li je završena ostavinska rasprava i ko su zakonski naslednici u nekim slučajevima može trajati i duže od godinu dana.
Dakle sa smrću osobe, ne prestaju i njegove obaveze, pogotovo ako iza te osobe ostaje imovina iz koje se mogu naplatiti te obaveze. U ovo ulaze i porezi prema državi, koja će neplaćene poreze naplatiti do visine nasleđene imovine, a razliku ukoliko postoji otpisati na sopstveni teret. Banke i javnokomunalna preduzeća imaju već uigrane procedure kada dođe do ovakvih situacija.
Naslednik će pre ili kasnije biti opterećen za iznos dugovanja koji je ostao i morati platiti sva dugovanja – od računa za komunalije, poreza državi, preko neisplaćenih kredita, kartica i dozvoljenog minusa.
Jedini način kojim se može izbeći ovakav nemili scenario je odricanje od nasledstva na ostavinskoj raspravi!
kamatica
