Životne drame naših sugrađana – u nemaštini ni smrt nije dopuštena

Da se ponekad čini da je smrt skuplja od života, osećanje je mnogih koji su, u ovo vreme besparice i siromaštva izgubili nekog svog. Kao da tragedija gubika voljene osobe nije dovoljna, kreće i čitava lavina troškova koja vam ne da ni da na miru ožalite svoj gubitak, pa se na tugu nadovežu teskoba, nemoć, očaj i na kraju bes i osećanje da živite u svetu u kome nema razumevanja i saosećanja, u kome čovek, ako nema para, nema pravo ni na smrt

Takvo iskustvo je nedavno sa našom redakcijom podelio i naš sugrađanin, Dejan Anđelković iz Bivolja. U pismu koje je uputio na našu adresu, Dejan koji je nedavno iznenada izgubio majku, sabrao je sve što ga je nakon njene smrti snašlo, a “kap koja je prelila čašu”, bila je zahtev Mesne zajednice da odjednom izmiri troškove dva grobna mesta na bivoljskom groblju u vrednosti od 25.000 dinara.

– Danas ljudi jedva sklapaju kraj sa krajem, nemaju za hleb, a takva je i moja situacija. Ništa nije teže nego izgubiti roditelja. U tom momentu ne znate šta vas je snašlo i imate bezbroj briga, ne znate od čega početi, sve vas stigne  sa svih strana, a izgubili ste nekog najmilijeg koga nikada nećete moći da prežalite – navodi u pismu Anđelković. On ne radi, otac ima minimalnu penziju, a majku treba sahraniti, obezbediti opremu, sveštenika, ljude koji kopaju raku, grobno mesto, i to sve u dane vikenda.

I, kako kaže, dok su mu svi ostali izašli u susret, u mesnoj zajednici su mu narednog ponedeljka saopštili da u roku od 24 sata mora da izmiri svoje obaveze ili će sve završiti na sudu. Posle duže rasprave i par dana očaja iz koga se i rodilo pomenuto pismo, dogovor je ipak postignut – dug će platiti u šest rata – ali je gorak ukus sadržan u rečenici “da li mi obični smrtnici imamo pravo na smrt”, ostao.

U Mesnoj zajednici Bivolje, pak, kažu da razumeju Dejanova osećanja, ali da ni oni nemaju mnogo izbora, jer je groblje, iako bi, od kad je ova mesna zajednica dobila status gradske, trebalo da bude obaveza Javnog komunalnog preduzeća, i dalje prepušteno njihovoj brizi, jer, kako navodi Zoran Vulić, predsednik Saveta mesne zajednice, Komunalno traži uslove koje Grad nije spreman da plati.

– Cena za dvogrobno mesto od 25.000 dinara sadrži u sebi samo osnovne troškove, da bismo tim parama mogli da uredimo dva grobna mesta, a kompletno održavanje groblja finansira se iz sredstava mesne zajednice, bez pomoći gradskog budžeta. Kada bismo imali sredstava da unapred pripremimo određen broj parcela, pa da komisijski utvrdimo kome bi, s obzirom na materijalnu situaciju, odobrili besplatno korišćenje parcele, rado bismo to uradili – kaže Vulić, dodajući da niko u Bivolju nije naročito imućan, ali i da su ranija iskustva sa otplatom na rate uglavnom bila takva da ljudi nisu plaćali.  – Mi smo, ipak, na osnovu usmenog zahteva, Dejanu i njegovom ocu odobrili plaćanje na šest rata – rekao je Vulić, naglašavajući i da takve odluke on ne donosi sam, već da je za to nadležan Savet mesne zajednice.