Ženska strana istorije: Prva gradonačelnica Kruševca, Jasmina Palurović –  Mandat za istoriju  

Prvu gradonačelnicu u istoriji, Jasminu Palurović, Kruševac je dobio 2017. godine. Kako se snalazi u ovoj ulozi, koliko je teško, ali i lepo, voditi grad, da li se suočavala sa predrasudama zbog toga što je žena na funkciji te kakav je njen stav o ženama u politici, ekskluzivno za novine GRAD otkrila je prva gradonačelnica Kruševca.

Kaže da se trudi se da posao obavlja časno, odgovorno i profesionalno, uprkos svakodnevnim izazovima. Posebno je ponosna na to što će njen mandat istorija pamtiti. Potvrđuje da je bilo brojnih izazova, ali se nije pokajala što se uhvatila u koštac sa zahtevnim poslom vođenja Kruševca. Osim što je gradonačelnica, ona je majka i  baka. Nedostaje joj vreme za porodicu, ali s obzirom na to da je ovaj posao mandatni, odnosno da se završava u određenom roku, daće joj mogućnost da se kasnije više posveti bližnjima.

Koliko Vam znači što ste prva žena gradonačelnica u našem gradu?

–Odgovor na ovo pitanje mora biti i ličan i profesionalan, ličan u smislu da je to velika čast i zadovoljstvo, a profesionalan jer nosi veliku odgovornost. Ovo nije samo funkcija već i velika obaveza. Potrebno je ispratiti život jednog grada, u svim segmentima, a ovo nije mali grad. To  što sam prva žena gradonačelnik, znači mi, ne zbog lične satisfakcije, već zbog toga što će, kada moj mandat prođe, ostati zabeležen u istoriji kao jedinstven. To je osećaj koji je u početku nestvaran, često ga nisam svesna dok radim, dok sam preopterećena obavezama. Svaki dan ostaje zabeležen u ličnim istorijama ili u istorijama jednog grada, a moj mandat biće zabeležen dvostruko.

Sa kakvim se izazovima susrećete?

-To što je žena na ovakvoj poziciji je otežavajuća okolnost. Pored svih dnevnih obaveza, imamo momenat da se od žene očekuje mnogo više nego od muškarca na istoj poziciji. Takođe, žena mora da dokazuje da je, za početak, ravnopravna i dorasla takvom zadatku, a da ne govorimo o tome da je možda i bolja u tom poslu.

Koliko odgovornosti nosi ovo zvanje i kako se sa tim nosite?

-Odgovornost je stvar lične percepcije. Trudim se da uvek budem dostupna sugrađanima. To deluje kao fraza, ali posao se na ovom mestu ne završava istekom radnog vremena, jer grad živi 24 sata. Moji saradnici i ja moramo uvek da budemo u toku, da znamo šta se dešava, da li se dogodila neka havarija, nama nije važno da li je to posle radnog vremena ili za vikend. Ovo zvanje traži veliki lični rad i zalaganje. Kada sve teče kako treba, tada ima najmanje posla.

Koliko je teško biti žena na čelu grada ?

-Da kažem da je bilo lako i da sve lako ide, ne mogu. Ovaj posao ima težinu i svako ko dođe na ovo mesto videće da je uvek na početku teško, a kasnije to postane mnogo lakše u smislu da već imate određena iskustva koja treba da se iskoriste u rešavanju problema i to je ta lakoća, kad ste već dosta dugo ovde. Meni je ovo drugi mandat, pa neke stvari radim lakše, mada ima i onih koje će uvek biti teške. Vode me profesionalizam i odgovornost da se posao završi, da se grad odgovorno vodi i da se raspolaže odgovorno sredstvima budžeta. Novcem treba odgovorno raspolagati, i vratiti ga građanima kroz investiranje u ono što je njima bitno.

Šta je u poslu gradonačelnice najlepše?

– Izuzetno je lepo voditi grad u kome živiš, u kome si rođen, u kome si proveo ceo svoj život. U životu sam imala prilike da napustim rodni grad, ali nisam ih iskoristila, najpre zbog ljubavi koju prema njemu osećam i koja me pokreće. Posao je isprepletan, nije dosadan, poznajem puno naših sugrađana. Lepo je što poznajem puno ljudi iz grada i sa sela, građani mi se javljaju na ulici, slobodni su da priđu, da se pozdrave ili da ukažu na neki svoj problem, koji možda mogu da rešim. Najlepši deo posla je što imate sliku celokupne naše teritorije i toga gde je naš grad u odnosu na ostale.

Da li ste se suočavali sa predrasudama?

-Naravno da postoje predrasude, ima ih svuda, na svakom poslu. Godinama smo učeni da delimo poslove na ženske i muške i zanemarimo nečiju vrednost, to važi i za muškarce i za žene. To što je tek posle 650 godina Kruševca žena na njegovom čelu govori o predrasudama, ali i o tome da se grad razvija tako da ih razbije. Bilo je predrasuda od početka u vezi sa mojom pozicijom, moram da kažem da je to dodatni pritisak koji jedna žena može da ima, pored svih ostalih poslova koje obavlja u svakodnevnom porodičnom životu. Imam dvoje odrasle dece, imam unuče, baka sam, a jedini nedostatak ovog posla je to što nemam dovoljno vremena za porodicu. Sreća, ovo je mandatni posao, pa će se to promeniti.

I druge lokalne samouprave Rasinskog okruga sada imaju predsednice opština. Šta mislite, koliko je to značajno za unapređivanje rodne ravnopravnosti?

–Na nivou Srbije je malo žena gradonačelnica i predsednica opština. Pre dve godine smo potpisale Povelju ženske solidarnosti, odnosno formirale mrežu gradonačelnica, pa smo preko Ministarstva za državnu i lokalnu samoupravu imale sastanke, gde smo se upoznale i umrežile i tada smo shvatile da za jednim stolom sede gradonačelnice, a da su sve ostalo muškarci. Problemi svih nas koje vodimo gradove i opštine su slični, ali koliko god da pričamo o problemima na toj mreži, uvek na kraju govorimo o tome da je čast da budemo na čelu grada i da damo lični doprinos njegovom razvoju. Nadam se da će se povećati broj gradonačelnica u narednom periodu u Srbiji, da će se prepoznati njihov kvalitet i rezultati i da će iznad polnog raslojavanja, koje imamo u društvu, da dođe do izražaja lični kvalitet osobe.

Šta je to što žene unose u politiku? Šta karakteriše žene rukovodioce?

-Mislim da žene drugačije vode gradove od muškaraca. Žene imaju više empatije, posvećenosti, imaju više strpljenja. Ne mogu da pobegnu od prirodne uloge majke, žene, domaćice, koja se i tu prepliće u donošenju odluka, koje i kad izgovaramo nisu naredbodavne, nisu krute, već mnogo sofisticiranije. Ne kažem da žene nemaju enegriju, već da je naša energija drugačija.

Zašto mislite da je važno da žene budu na odgovornim pozicijama?

-Mnoge države pričaju o rodnoj ravnopravnosti, a ništa ne rade tim povodom, dok mi neprekidno  radimo na  tom polju. Dobro je što ima tendencija da žene zauzimaju ovakve pozicije, dobro je što je kod nas ta tendencija u porastu i pokazujemo jednu sliku krajne odgovornosti. Rasinski okrug je jedinstven u Srbiji po broju žena rukovodioca i zato je prepoznat u Srbiji po inovativnim pristupima. Kao Okrug postigli smo izuzetne rezultate u rodnoj ravnopravnosti, ako uopšte rodna ravnopravnost može da se definiše kao brojka kojoj se teži, a ne bi trebalo tako da bude.

Marija Janković