Umetnost sa Balija na grnčarskom točku Ane Savić

Prošlo je 10 godina od kako se Kruševljanka Ana Savić vratila iz Indonezije gde je savladala izradu umetnina od keramike i tek nešto manje od osam, od kako se ohrabrila da izradi i proda prvu saksiju. Upravo toliko je bilo potrebno vremena da pronađe unikatan izraz, koji Anu sasvim razlikuje od drugih grnačara. U toj meri, da je sagovornica portala Kruševacgrad danas jedna od najtraženijih grnačarki u ovom delu Evrope

Ana stvara na periferiji grada u ateljeu u kome je na stotine započetih radova. Sveža sirova glina, već ispečeni predmeti, točak koji čeka narednu vazu za oblikovanje, peći, boje, glazure, nožići i četkice svuda su po policama i posebnim stolovima za rad. Iza Ane je danas na desetine uspešenih izložbi, otvoreno tržište umetnina. Kada je postala stipendista indonežanske Vlade, 2007.godine, imala je neke druge planove.

– Vlada Indonezije je pomagala umetnicima koji su zainteresovani da izučavaju njihovu umetnost, a ja sam prvenstveno imala ideju da upoznam drvodeljstvo – priseća se Ana Savić.

– Međutim,vrlo brzo me je zainteresovala keramika. Imala sam odlične profesore na samom fakultetu,ali sam najviše naučila od lokalnih umetnika. Indonežani su izuzetno talentovani za sve vrste umetničkih zanata,tako da je njihovo mentorstvo bilo presudno.

U Seminijaku i u Ubutu, popularnim turističkim lokacijama na Baliju napravila je svoje prve korake. Po povratku u Srbiju, upustila se u eksperimentisanje sa bojama i formom.

– Moji prvi radovi su zaista bili vrlo šarenih boja, složenijih oblika, potrebno je vreme da umetnik pronađe svoj izraz, da jednostavno izbaci i iskanališe određene elemente u stvaranju – otkriva umetnica – Danas prvenstveno stvaram predmete svedenih, organskih boja i oblika, trudeći se da ispoštujem materijal.

Budući da je Ana pejzažni arhitekta, njena ljubav prema biljkama odrazila se i na izbor predmeta koje stvara. Otuda najviše voli da oblikuje saksije i vaze. Iako pod njenim prstima nastaju i raritetni tanjiri, šolje, originalne posude i nakit, najradije se odlučuje da izrađuje umetničku keramiku koja je neodvojiva od cveća.

– U početku prodavala sam svoje proizvode u cvećarama i na vašarima, potom na specijalizovanim izložbama u Kruševcu, da bi neko priznanje stekla izlažući u Beogradu i Novom Sadu, konačno, putem društvenih mreža, pre svega Instagrama, pronašli su me galeristi i kolekcionari -objašnjava svoj put Ana. –Sada imam i online-shop, kao instagram i fejsbuk stranicu “anaesKeramik”. 

Autentičan brend prepoznali su i kustosi međunarodne izložbe “1.000 vata” u Galeriji “Jozef” u Parizu prošle godine, koji su pozvali Anu da izloži deo svoje kolekcije. Kritičari su videli njene radove kao pravo osveženje, a u nizu stručnih osvrta ocenjivači u Aninim radovima nisu samo primetili uticaj ostrvske kulture, već i osavremenjenu vinčansku lepotu praistorijskih figurina. Povratak korenima i izvornom izrazu, pojašnjava umetnica, osnovna je lekcija koju je naučila od Indonežana. U umetnosti i u životu.

I.R.