Umetnički stolar sa lirskom dušom

“Trag u vremenu” prva je zbirka pesama Vesne Pljakić Srećković, rođene 1975. godine u Ploči gde je 20 godina radila  kao šef Mesne kancelarije i matičar. Sada živi u Odžacima sa mužem i ćerkom (13) i veoma uspešno se bavi umetničkom stolarijom.

– Na posao u svoje rodno selo putovala sam šest godina kolima što u oba pravca iznosi 120 km, a dok sam živela u Ploči pešačila sam od kuće do posla i nazad ukupno 6 km. Iz zdravstvenih razloga prepoznala sam fizičku aktivnost kaosredstvo za lečenje. U to vreme sam se i potpuno posvetila radu sa drvetom što sam volela od detinjstva. Želela sam da u svojoj kući imam pravo drvo, a ne njegove prerađevine. Iznad svega, najveći motiv za izradu ovakve vrste stilskog nameštaja jeste očuvanje prirodnih oblika drveta i njihova primena u svakodnevnom životu. Želim dokazati ljudima da čovek može komforno da živi, a da ne prekraja prirodi ni u kom smislu.

Vesna radi sve – od piksle do lustera. Drvo od kojeg radi je mazer, ili čičkova topola, koje spada u meko drvo i lako je za obradu.

– Radim neplanski, jer mi samo drvo kaže šta treba da bude od njega. Do sada sam pravila ikone, posude, tacne za serviranje, male stolice, stolice za ljuljanje, trpezarijske stolice, garniture za sedenje, šankove, vitrine… Mojih proizvoda ima širom Evrope kod naših radnika u inostranstvu. Čovek živi kroz svoja dela. Život može kratko trajati, shvatila sam da moram nešto učiniti za njegovo trajanje kroz stvaranje i konkretna dela. Ljubav prema drvetu bila je jača čak i od povrede koja me ostavila bez prsta. I danas, uprkos izgubljenom prstu i dalje se bavim ovim poslom.

Vesna sama radi, jer u komšiluku nema nikoga ko bi mogao da priskoči u pomoć, a muž joj pomaže u pripremi samo kada može i u najtežim fizičkim  poslovima.

–  Velika je sreća što sam odrasla na Željinu. Za mene je to najlepša planina na svetu. Ta planina me naučila da nema predaje. Bavila sam se sportom, profesionalno sam igrala fudbal 1991. za ŽFK Napredak, a imam i braon pojas iz borilačkih veština.

Naša sagovornica je od malih nogu pisala poeziju i prozu.

– U Kruševcu sam završila Ekonomsku školu i uvek sam ponosna na svoju školu, generaciju i naše profesore. Eto recimo, Dejan Ćirić iz moje generacije je napisao knjige o Radmili Savićević i Tomi Zdravkoviću, a srpski jezik nam je predavala Gordana Vlahović, književnica i književna kritičarka, ističe ova stolarka sa umetničkom dušom.

Vesna ima roman u rukopisu, kao i nekoliko zbirki pesama i kratkih priča i anegdota iz rodnog kraja. “Trag u vremenu” je Vesnina  prva zbirka pesama, koju je ove godine izdao Književni klub “Moravski tokovi” iz Trstenika.  Recenzentkinja je bila Jasmina Vujadinović, novinarka “Ilustrovane politike”.

“Značaj ove zbirke pesama je u njenoj osobenosti da uzburka duboka osećanja vezana za detinjstvo, sreću, čast, pakao, (ne)moral, ljubav, prolaznost života, snove i nadanja… Poruka za čitaoce jeste upravo čistota duše i plemenitost delovanja na individualnom nivou, a na kolektivnom ljubav prema otadžbini”, istaknuto je, pored ostalog, u recenziji.

Ž. Milenković