Udruženje dijabetičara u vreme pandemije: Čuvali smo jedni druge!

U trenutku kada se svet suočio sa pandemijom korona virusa a dijabetičari označeni kao vrlo rizična grupa za razvoj teških formi bolesti, članovi kruševačkog Udruženja dijabetiča, iako opravdano uplašeni, nijednog trenutka nisu odustali jedni od drugih. Znali su i tokom policijskog časa da napuste dom kako bi odneli insulin prijatelju, a nisu imali dileme ni kada je u piku epidemije najmlađim članovima na kućni prag trebalo odneti novogodišnje paketiće

Decembar prošle godine inače je bio mesec sa najviše obolelih, i u porodicama dijabetičara tada je bilo zaraženih, a kako je u to vreme bilo nemoguće podeliti deci novogodišnje paketiće u prostorijama Udruženja, najstariji član odlučio je da obuče odelo Deda Mraza.

-Zbog celokupne situacije nije bilo moguće angažovati Deda Mraza, kako smo to ranijih godina činili. Zvezdan Miloradović, naš najstariji član koji ima 79 godina i zbog i osnovne bolesti i godina u posebnom je riziku, nije imao dilemu nijednog trenutka. Obukao je odelo Deda Mraza i krenuo zajedno sa mnom od vrata do vrata. Bili su to veoma emotivni trenuci, radost dece zbog paketića, oduševljenje cele porodice što im  na vratima stoje stari poznanici u trenutku kada su se bukvalno svi zatvorili u svoje domove. Iako zbog maski nismo mogli da vidimo osmehe, oči su sve govorile- priseća se Latinka Milojević, predsednica Udruženja, koja je inače i sama dijabetičarka i na insultinu je već 35 godina.

Da je na samom početku među dijabetičarima zavladao neopisiv strah, pre svega da će ostati bez lekova, navodi naša sagovornica.

-Nimalo nije bilo prijatno slušati kada struka kaže da su dijabetičari u posebnom riziku. S jedne strane strah od korone, s druge strah da će ostati bez lekova, da neće moći da dođu do lekara… Pre svega, plašili su se da neće imati insulin i trake za merenje šećera, jer se to dobija na mesečnom novou, a u tom trenutku niko nije znao kako će se dalje razvijati situacija, da li će stizati oni lekovi koji se inače uvoze… Mnogo je poziva telefonom tada bilo, trebalo je sve te ljude umiriti, pomoći im. Onde gde je dolazilo do promene terapije i gde je trebalo još lekova, mlađi članovi su donosili do vrata – kaže predsednica Udruženja.

Držali su se dijabetičari kao jedan kada je bilo najteže, bodrili se međusobno i pomagali jedni drugima.

-Desilo se da je jedan naš član ostao bez insulina u vreme policijskog časa. ^oveku je pao šećer i život mu je bio ugrožen. Odmah smo pozvali našeg člana koji živi u susednom selu i on je bez razmišljanja, rizikujući da ga policija zaustavi, odmah otišao i odneo insulin – priseća se Latinka trenutka kada je jedan život spašen.

Navodi i to da je broj telefona Udruženja 24 sata bio dostupan za članove ali i sve ostale građane koji boluju od dijabetesa.

-Svima je mnogo značilo to što znaju da uvek mogu da pozovu, da  dobiju savet ali i konkretnu pomoć. U svakom trenutku smo znali ko od naših članova može da računa na pomoć porodice, dobrih komšija, prijatelja a ko je sam i nema nikoga, i u skladu sa tim smo pomagali jedni drugima, uglavnom mlađi starijima. Svaki odlazak do vrata bio je u “punoj opremi”, trudili smo se da ne ugrozimo ni sebe ni druge, ali se nismo štedeli, nismo ostavljali jedni druge, činili smo sve da naši stariji članovi u svakom trenutku znaju da nisu sami – s ponosom ističe naša sagovornica.

Danas, godinu i po dana kasnije, strah je i dalje prisutan, ali su i dijabetičari, kao i svi ostali, koliko toliko naučili da žive sa ovom pošasti. Svesni su da je bolest tu i da moraju biti oprezni, ali i da korona nije uspela da ubije solidarnost među ljudima.

-Bilo je mnogo usamljenih u vreme izolacije i taman da im ništa nije trebalo, ni hrana ni lekovi, da su sve imali, to što ih neko od članova pozove da pita kako su, da popriča sa njima o svakodnevnim stvarima, da ih pita kako su proveli dan, njima je bilo dragoceno. Pokazali jesmo da umemo da brinemo jedni o drugima, ali se iskreno nadamo da će sve ovo uskoro da prođe i da ćemo brigu zameniti onim našim lepim druženjima koja smo pre korone redovno organizovali za sve naše članove – kažu u kruševačkom Udruženju dijabetičara koje inače ima oko 3.000 članova, a oko 70 odsto njih ima preko 65 godina.

D.P.