U susret jubileju Kruševca predavanje o ovdašnjem obrazovanju kroz vekove

Predavanje o istoriji obrazovanja u Kruševcu, od osnivanja grada do danas, poslednja je aktivnost koju je, povodom obeležavanja 650 godina od osnivanja Kruševca, pripremio ovdašnji Centar za stručno usavršavanje

U okviru predavanja, koje je Centar za stručno usavršavanje realizovao u saradnji sa Udruženjem istoričara Rasinskog okruga, učenici osnovnih i srednjih škola predstavili su radove na temu „Istorija škole koju pohađam“.

– Istorija obrazovanja kao važan segment razvoja društva pratila je burnu istoriju našeg naroda do današnjeg dana. Istorija našeg naroda odražavala se i na škole i prosvetu, na celokupnu kulturu našeg naroda. Kako je naš narod stradao tako su stradale i škole, ali su one uvek bile centri i rasadnici, kako duhovnosti tako i obrazovanja i vaspitanja, uvek su davale podstrek i značaj budućim generacijama na čemu i mi danas radimo – rekao je predsednik Udruženja istoričara Rasinskog okruga, Bojan Panić.

Nakon predavnja, koje je praćeno numerama u izvedbi učenika Muzičke škole „Stevan Hristić“, učesnicima su uručene zahvalnice kao i pokloni koje su obezbedili Centar za stručno usavršavanje, Udruženje istoričara Rasinskog orkuga i Istorijski arhiv Kruševac.

– Za današnje predavanje imali smo dosta prezentacija koje su bile veoma dobre i bilo je teško odabrati najbolje radove tako da smo odlučili da svima uručimo poklone i zahvalnice – istakao je Nikola Džugurdić, direktor Centra za stručno usavršavanje.

Podsećamo, taj Centar je do sada povodom jubileja grada organizovao literarni konkurs u saradnji sa Podružnicom društva profesora srpskog jezika i književnosti Rasinskog okruga kao i radionicu „Šarengradska ekologijada“ koja je realizovana u saradnji sa Udruženjem biologa.

– Veoma smo zadovoljni time kako su protekle aktivnosti koje smo realizovali, veliki je odziv za današnje predavanje. Pored toga, zadovoljni smo što je na literarni konkurs koji smo imali za učenike nižih i viših razreda osnovnih škola pristiglo više od 30 radova – dodao je Džugurdić.

D. M.