Trsteničani u očekivanju Moravskog koridora: Privrednici zadovoljni – ekolozi zabrinuti

Gotovo trećinom svoje dužine, Moravski koridor čiji završetak se planira za kraj 2023. godine, prolaziće kroz područje opštine Trstenik. Oko 30 kilometara ovog prvog digitalnog autoputa duž moravske kotline povezaće Trstenik sa gradovima i opštinama centralne Srbije, ali i sa koridorima 10 i 11. Kako će Moravski koridor uticati na privrednu, društvenu i ekološku budućnost Trstenika, koje će benefite i koje izazove doneti, neka su od pitanja na koja smo odgovor potražili u narednim redovima

Iako se u medijima dosta pisalo o ovom velikom infrastrukturnom poduhvatu, o tome šta će on konkretno doneti lokalnim zajednicama kroz koje prolazi još uvek se malo zna. Područje opštine Trstenik će, prema do sada objavljenim informacijama, imati dve petlje za ulaz na svoju teritoriju: kod Velike Drenove i nadomak samog grada. Takođe, najavljena je i izgradnja industrijske zone Trstenik – Vrnjačka Banja. Šta Koridor znači privredi, pitali smo Ljubisava Panića, generalnog direktora PPT Petoletka, najvećeg privrednog kolektiva u Trsteniku.

Za privrednike – ušteda vremena i novca

– Kad je reč o auto – putevima, velika je to stvar za razvoj svake privrede, u smislu brže komunikacije sa poslovnim partnerima. Dakle, za nas je to jako dobro, ništa više neće biti daleko, spajaju se dva auto – puta i na bilo koju stranu da se pođe lako se stiže, lako se organizuju sastanci, a u direktnoj komunikaciji sve može bolje da se dogovori nego što bi moglo telefonom ili nekim drugim vidom komunikacije – ocenjuje Panić.

Na pitanje koji bi konkretan problem izgradnja auto – puta rešila kompaniji koju vodi, Panić kaže da će on svakako uticati na cenu i brzinu kako isporuke Petoletkinih prozvoda, tako i nabavke reprometerijala.

– Gotovo 70 odsto naše proizvodnje ide u izvoz i tu su non stop prisutni prevoznici kamionima. Ukoliko oni brže mogu da obave taj transport i veći broj njih može da konkuriše za taj posao, očekujemo i da nam to smanji cene transporta i to bi moglo da nam pojeftini proizvodnju. Mi carinimo robu u Kruševcu i treba nam i do sat vremena, a autoput će to vreme duplo skratiti. A do Beograda se, na primer, više od 40 minuta skraćuje vreme. Ali ne samo vreme, već je i udobnosti, komfornost i bezbednost putovanja je mnogo veća.

Podseća da je Koridor, takođe veoma važan i za investiranje u ovaj kraj. -To bi moglo da dovede potencijalno nove firme koje bi mogle biti nama zanimljive za poslovnu saradnju i kao kupci i kao dobavljači. Mi smo kroz privatizaciju Petoletke imali dosta iskustva sa potencijalnim investitorima koji su ovde dolazili. Mislim da bi se privatizacija Petoletke mogla rešiti kvalitetnije da je tada postojao taj auto – put – veruje Panić, napominjući da su slične firme koje su bile pored auto – puta imale su mnogo više izgleda da se privatizuju nego Petoletka.

– Vidimo i da su investitori koji su došli u Srbiju u najvećem broju slučajeva birali loakciju pored autoputa. Ta komunikacija je sada mnogo značajna i ima mnogo uticaja na odluku nekog da dođe i investira, jer kako će on sa te lokacije da putuje je vrlo važno i kako će da se organizuje transport, da li je to pored pzuteva gde prolaze transportne trase ili mora specijalno da putuje do takvih koridora – zaključak je našeg sagovornika.

A šta kažu ekolozi?

Izgradnja i korišćenje auto-puta doneće i štete i koristi za životnu sredinu u opštini Trstenik, smatraju ekolozi. O tome koje su štete, a koje koristi, razgovarali smo sa Gordanom Rodić, predsednicom Ekološkog pokreta „Moravski orašak“, jedne od najstarijih i najugledinijih ekoloških organizacija u Trsteniku.

– Najveća šteta je gubitak obradivog zemljišta, jer je predviđeno da trasa autoputa ide preko visokokvalitetnog poljoprivrednog zemljišta na kome će se trajno onemogućiti poljoprivredna proizvodnja. Trasa autoputa će preseći poljoprivredne parcele i otežati ili čak onemogućiti vlasnicima parcela pristup, pa se o tome mora voditi računa kod mera za ublažavanje – upozorava naša sagovornica. Dodaje i da Trsteničani najviše strepe zbog blizine auto – puta izvorištu za vodosnabdevanje stanovnika većeg dela ove opštine.

– Izvorište može biti ranjivo u fazi izgradnje i u toku korišćenja auto – puta posebno u slučaju akcidentnih situacija.

Predstavnici ekoloških organizacija ukazali su na značaj pravilnog postupanja sa građevinskim otpadom u toku izgradnje auto – puta i pojačanu nekontrolisanu ekspoloataciju šljunka za potrebe izgradnje auto – puta. Osim toga, projekat izgradnje auto – puta, obuhvata i regulaciju i izmenu korita Zapadne Morave što će, ukazuju ekolozi, uticati na biljni i životinjski svet u reci.

– Veliko gradilište u fazi izgradnje auto – puta i kasnije njegovo korišćenje uticaće na gubitak staništa lokalnih biljaka i životinja i smanjenje biodiverziteta i obilja vrsta. Uz to, povećena frekvencija saobraćaja je okidač za pojačanu buku i zagađenje vazduha. Izmeštanjem saobraćajnica iz nasaljenih mesta i postavljanjem zaštitnih ograda očekujemo da će se ovaj rizik ublažiti – kaže Gordana Rodić.

– Međutim, naš najveći strah je da će nas auto – put povezati bolje sa velikim gradovima i učiniti nas privlačnijim za potencijalne investitore, ali da će, ako se ne urade odgovarujuće pristupne saobraćajnice, udaljiti međusobno stanovnike naseljenih mesta u opštini – zaključuje Rodićka.

Ipak, nadu da će se za ove potencijalne probleme iznaći održivo rešenje, uliva činjenica da je Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za ovaj građevinski poduhvat urađena prilično temeljno i prema standardima strožijim od domaćih.

– Moravski koridor finasira se iz međunaradnih finansijskih izvora i u pogledu zaštite životne sredine investitor ima veće obaveze nego da se primenjuje nacionalno zakonodavstvo – kaže Gordana Rodić. Objašnjava da je, po nacionalnom zakonodavstvu, za projekte ovog značaja obavezna je EIA Studija o proceni uticaja na životnu sredinu koja je manje zahtevna od ESIA Studije o procenu uticaja na životnu sredinu i socijalna pitanja koja je primenjena u ovom slučaju.

– Priređivač ESIA studije u fazi pripreme održao je sastanak sa predstavnicima ekoloških organizacija iz opštine Trstenik kao zainteresovanih strana u projektu sa ciljem da se upozna sa potencijalnim rizicima po životnu sredinu u fazi izgradnje i korišćenja auto-puta kako bi se blagovremeno predložile mere za uklanjanje i ublažavanje uočenih rizika. Dosta predloga sa tog sastanka smo pronašli i u zvaničnom dokumentu „Izveštaj o proceni uticaja na životnu sredinu i društvo – netehnički rezime“ koji je dostupan na sajtu Koridora Srbije i koji je tokom septembra meseca javno prezentovan po gradovima i opštinama kroz koje prolazi auto – put – navodi predsednica „Moravskog oraška“.