Sve veće siromaštvo

Budžet građana Srbije toliko se istanjio da se sve više odriču i osnovnih životnih namirnica poput hleba, mleka, mesa i povrća

Za pet godina, od 2010. do 2014. godine, potrošnja hleba po članu domaćinstva u Srbiji pala je za skoro 15 kilograma, mleka za oko 10 litara, a mesa i povrća za kilogram godišnje.

Upozorenje SZO

Potrošnja mesa u 2015. godini, bar kako nezvanično tvrde proizvođači, biće još niža jer je upozorenje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da nijedna vrsta mesa i prerađevina napravljenih na tradicionalan način (šunka, slanina, kobasice…) nije bezbedna oborila njihovu prodaju za 15 odsto.

Više nije tajna da građani umesto mesa u mesarama sve češće kupuju kosti, a to potvrđuje i Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača.
– Zbog pada kupovne moći potrošača smanjena je prodaja mesa, mleka i ostale hrane u celini. Pad prodaje mesa je višegodišnja tendencija i to je jedan od indikatora pada životnog standarda. Građani kupuju više kosti sa kojih je skinuto meso jer to mogu da priušte, iako su one sa malom nutrititvnom vrednošću. Racionalnije se kupuje i hleb, pa sad svako uzima koliko mu je neophodno, a ranije smo ga više bacali. Zbog jeftinijeg brašna građani sve češće peku hleb kod kuće – kaže Bogosavljević i dodaje da dok su u svetu cene hrane pale za šest do osam odsto, u Srbiji one čak rastu.

Da prodaja mesa konstantno pada u poslednjih nekoliko godina, slaže se i Rajko Latinović, vlasnik kompanije „Imes“, koji kaže da prodaja mesa „u proseku opada po dva odsto godišnje“.

Kupovna moć

– Glavni problem je što se mnoge proizvodnje gase i naši ljudi nemaju gde da rade. Sve više uvozimo, a ljudi koji ne rade nemaju za šta to da kupe, čak i po nižoj ceni. Smanjuje se kupovna moć građana i zato se samo posle isplate penzija malo poveća prodaja u mesarama – kaže Latinović.

Slične muke muče i trgovci u Crnoj Gori jer je tamo cena smrznutog mesa iz uvoza pala ispod dva evra po kilogramu, pa vredi koliko i kilogram kvalitetnije hrane za pse.