+381 64 812 51 81
Naslovna » Društvo » Život u kontejnerima u delu naselja „Marko Orlović“

Život u kontejnerima u delu naselja „Marko Orlović“

Leti parionica, zimi smrzionica“

Najstarije i najveće romsko naselje u Kruševcu, „Marko Orlović“, nalazi se u urbanom delu grada. Uprkos tome u delu tog naselja ljudi žive u barakama, kontejnerima i čatmarama, u nehigijenskim uslovima i ispod granice ljudskog dostajanstva. Iako je to prepoznato i u Strategiji Grada Kruševca za unapređivanje položaja Roma 2015 – 2020. godine konkretnog rešenja za sada nema. Nadležni navode da su prenaseljenost i to što je većina kuća sagrađena na državnom zemljištu prepreka za legalizaciju

Iako najveći deo naselja Marko Orlović ima vodu, struju, kanalizaciju, delimično uređenu ulicu i solidne kuće, u obodnom delu naselja ljudi žive u dotrajalim kontejnerima, čatmarama i kućercima koji prete da se uruše. Tu žive bez vode, kanalizacije, uz sijalice za koje struju uglavnom „vuku“ sa obližnjih bandera ili od komšija, rizikujući da, kada uključe grejalicu, planu zajedno sa, nazovi kućama, u kojima žive.

Leti parionica, zimi smrzionica – u jednoj rečenici opisuje život u kontejneru starom više od dve decenije Katarina Radenković (44). U desetak kvadrata kontejnera koji se nalazi nedaleko od ulice Dostojevskog, iza nekadašnjeg salona Forma ideale, živi sa sinom starim 21 godinu.

Moj sin Ivan trenira plivanje, ima mnogo medalja, bio je u Briselu, Dubaiu. On radi u Komunalnom. Najveća mi je želja da dobijemo samo dve ozidane sobice, da ne spavamo više u istoj prostoriji – priča Katarina. Pokazuje da deo kontejnera, jedan, kako kaže, zid, nedostaje. Kroz rupe na podu ulaze pacovi koji su Ivana jednom ujeli za ruku, a jednom zakačili po licu…

Devetočlana porodica u kućerku četiri sa četiri         

U delu naselja koji je bliži Buvljaku, u oronuloj kućici od petnaestak kvadrata, živi devetočlana porodica Dragana Markovića (47), jedna od najugroženijih u naselju.

Imamo sedmoro dece od 8 do 17 godina. Više puta su mi mnogi obećavali smeštaj, lagali me kao dete za čokoladu,  malo je trebalo da dobijem garsonjeru, ali su mi obećali kuću jer bi to bilo bolje za moju porodicu – priča on.

U toj prostoriji, jedinoj, svi spavaju. Najstarija ćerka, Sonja (17) ide kod njegovog brata koji živi u kući pored, ili kod drugarica da prenoći.

Ja mogu da spavam bilo gde, uvučem se kao pas, ali je za decu teško. Dvoje imaju epilepsiju. Najviše bi mi značilo da mi neko pomogne da ovo izgradim, da imamo gde da spavamo, da se okupamo, nemamo ni poljski NJC, čekamo noć da deca vrše nuždu u dvorištu, pa posle čistim – priča Dragan. Pokazuje postavljeni temelj buduće kućice, koja bi bila spojena sa postojećom. Nada se u pomoć dobrih i humanih ljudi jer novca za izgradnju nema.

Iako u dvorištu imaju kontejner, porodica ga ne koristi, a Dragan objašnjava da ih je strah da žive u toj „hladnjači“, koja curi sa svih strana i  nije bezbedna.

Draganova najstarija ćerka, koja ima 17 godina, kaže da bi joj krov nad glavom mnogo značio jer ju je sramota što svi zajedno spavaju u istoj prostoriji.

Nemamo gde da se okupamo, idemo kod strica, ja tamo i spavam, ali mi je neprijatno da stalno spavam kod drugih. Trudim se da budem što bolja u školi, odabrali su me da primam stipendiju, upisala sam se za krojača, profesor će mi naći posao, ako budem dobra u tome – priča ova devojčica.

Kupanje u poljskom toaletu

Na izlazu iz naselja „Marko Orlović“ prema Buvljaku, odnosno prema vrtiću „Naša radost“ nalazi se dom LJiljane Tairović (34), samohrane majke trojice sinova starih 13,17 i 19 godina. Kuća mala, unutra čista i uredna,  ustvari je kontejner koji je tu postavljen pre tri decenije, a još jedna prostorija je dozidana. Unutra nema vode, pored je poljski NJC u kome se leti i kupaju. Zimi ugreju vodu pa u korito.

Preživljavamo od socijalne pomoći. Nemam ni vodu ni kupatilo, na struju smo prikačeni, čas sve može da plane, na rešo spremam, na drva, kako kada. Najpotrebnija bi nam bila kuća, da mi ne spavaju dvoje dece u jedan krevet, to su veliki momci, mogu već da se žene. Tražila sam posao na više mesta, odbijali me, imam samo osnovnu školu. Radim povremeno preko socijalnog… -priča LJiljana dodajući da je sve lakše bilo dok je muž nije napustio. Tada su imali kombi, skupljali sekundarne sirovine, uspevali da zarade.

Ima sirotinje, ali i imućnih

Da je situacija najteža u obodnom delu naselja „Marko Orlović“ potvrđuje Aleksandar Vasić (59) koji do rođenja živi u naselju. Bio je odbornik, predsednik naselja, a danas je referent pri mesnom odboru koji pripada mesnoj zajednici Rasadnik.

U naselju imamo 375 domaćinstava. U svakom je po dva, tri pet, deteta, ima i po dve porodice u kući. Ukupno ovde živi više od tri hiljade ljudi, a veliki je procenat dece među njima. U naselju postoji kanalizacija, pre tridesetak godina smo je radili, ali se često zapušava. Imamo vodu, struju, telefon. To je ovaj prvi deo naselja….Druga strana, ona prema Buvljaku, nema ništa od toga, nemaju ni kupatila, većinom nemaju osnovne uslove za život – priča on.

Potvrđuje ono što se vidi, da u naselju ima mnogo sirotinje, ali da ima i imućnih porodica, onih koji su išli po inostranstvu, izgradili kuće…

Za sada bez konkretnog rešenja

Da Romi u rubnom delu naselja Marko Orlović žive ispod svakog minimuma uslovnog stanovanja prepoznato je i u lokalnoj Strategiji za unapređivanje položaja Roma, koja se primenjuje od 2015 do 2020. godine.

Oko 20 porodica, nastanjenih u barakama i kontejnerima je potrebno raseliti i trajno stambeno zbrinuti. U tom smislu je potrebno opredeliti se za odgovarajuće stambene modele za poboljšanje stanovanja Roma, odnosno planirati moguće projektne aktivnosti, intervencije i investicije – navedeno je u pomenutoj Strategiji.

Konkretnog rešenja, međutim, za sada nema. Lokalna samouprava je u ranijem periodu konkurisala za sredstva za infrastrukturno uređivanje romskog naselja Panjevac, za koji je prethodno urađen i Plan detaljne regulacije. Za to naselje je, proz projekat Evropske unije, urađena projektno tehnička dokumentacija za sređivanje tri ulice. Iako je lokalna samouprava donela i Odluku o izradi Plana detaljne regulacije i za naselje „Marko Orlović“  to nije učinjeno jer je ono prenaseljeno što predstavlja i kočnicu za njegovu legalizaciju.

 Kruševac učestvuje u projektu “Inkluzija Roma”

Kruševac je nedavno ušao u trogodišnji projekat „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa“ koji treba da doprinese poboljšanju lokalnih mera i usluga u oblasti socijalnog uključivanja Roma i Romkinja i drugih marginalizovanih grupa te da pomogne u reintegraciji povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji. Kroz projekat bi treblo da bude unapređena saradnja javnog, privatnog i civilnog sektora u pomoći potrebama osetljivih grupa. GIZ finansira sprovođenje projekta, a Grad Kruševac treba da obezbedi podršku za unapređenje institucionalnih okvira i mehanizama za socijalno uključivanje Roma i Romkinja i drugih marginalizovanih grupa, koordinaciju javnog, privatnog i civilnog sektora u sprovođenju mera  namenjenih toj populaciji, te pravni okvir za to.

Pitanje legalizacije je u pomenutoj Strategiji prepoznato kao  jedno od najznačajnijih za to naselje, ali je, kako je navedeno, problem u tome što Romi nisu vlasnici zemljišta na kojem su izgradili kuće te ne postoji pravni okvir za legalizaciju objekata. U Stratregiji se konstatuje i da je lokacija na kojoj se naselje nalazi, iako je u pitanju bespravna gradnja, infrastrukturno opremljeno,  problem  su, osim dvadesetak porodica koje žive u nehigijenskom delu i prenaseljenost, loš kvalitet objekata i njihova nesigurnost.

O bešipe ane kontenjera ano delo thare mahala “Marko Orlović”

„Ano milaj si but tatipe, ivende but šl“

Majphurani i majbari mahala ano Kruševco „Marko orlović”, nalazilpe ano urbano deo tharo foro. An goda deo thare mahala bešen ane barake, kontenjera i ane čakmare, ane nehigijenske uslovura i talal thare granice tharo ljutsko dostojanstvo. tharo. I ako goda pinđarde aneStrategija tharo Foro Kruševco the unapredilpe o položajo e Romengo 2015-2020. breš đi akana naj rešenje. E nadležne phenen kaj goda kaj si but ćhera i goda kaj si sagradime phe državaći phuv si prepreka za e legalizacija

Paša goda jas baro deotharo naselje Marko Orlović silen phaj, struja, kanalizacija, delimično uredime ulice i solidne ćhera, an jek deo thare mahala o them bešel ane konttenjera, čakmare i cikne ćhera save samo so ni peren. Gothe bešen bez o phaj, kanalizacija i uz e sujalice save “crden” sa e banderee ili tharo them savo bešel paša lende, rizikujin kana uključin e grejalice the phabon sa sa goj ćhera ako geja šaj the akarenpe.

Ano milaj si but tatipe, ivende but šl  – Ane jek rečenica opisujil o bešiope ano kontenjeri savo si phurano majbut thare duj decenije e Katarina Radenković (44). Ano kontenjeri samo si thare deš kvaratura i nalazilpe ane ulica Dostojevskog , kaj sesa pre o salono thare Forma ideale, bešel sa po čhavo savo sile 21 breš.

Mor čhavo o Ivane treniril plivanje, sile but medalje, sesa ano Brisel, ano Dubai.Vov radil ano komunalno. Majbari  želja simaj the dobiv samo duj ozidome sobe, the na sovas više an jek prostorija.  – motol e  Katarina. Pokažil kaj jek deo tharo kontenjeri nedostajil, maškar e rupe save si tele naken e pacovura save jekare e Iivane hale za o va i jekare zakačisade po muj.

Inja članura ano ćher savo si štar sa štar

Ano deo thare mahala paše tharo Buvljako, ano čher savo samo so ni perel, thare 15 kvadratura,bešel inja članura thare porodica Dragana Marković (47), jek thar majugrožime ano naselje.

Sijamen efta čhave thare 8 đi  ka 17 breš. But droma obećisade kaj ka denma smeštaj, hohadema sago čhare za e čokolada, zala falisada the dobiv gansonjera aliobećisade kaj ka denma čher jer bi goda avela majlačhe za mor porodica-phenel vov

An goja jek prostorija savore soven.Lwnđi majphurani ćhe e Sonja (17) đal ka lesko phral savo bešel an jek ćher paša lende ili ka amali the sovel.

Me šaj the sovav bilo kaj, thoma sago đuđel, ali za e čhara si but phare. Duj čhara silen epilepsija. Majbut bi značilamaj the neko pomosarelmaj the kava izgradiv, the velamen kaj the sovas, the okupisamen, naj amen ni poljsko WC, ađukaras e rat hte e čhara đanpese avri, pa pala goda čistov -phenel o Dragan. Pokažil o temeljo savo postavisada za o budućo čher, nadilpe kaj ka pomosarenlese e lačhe i humane manuša the goda završol, je love the goda izgradil, naj le.

Paša goda kaj ane avlija silen kontenjeri e porodica goda ni koristil, a o dragane objasnisada kaj daran the bešen an goj “hladnjača”, savi curil pe sa e strane i naj bezbedno.

E draganesi majphurani čhe, savi sila 17breš, phenel kaj o krovot talal o šoro bi but značilala će, lađo si lače kaj savore soven an jek isto prostorija.

– Naj amen kaj the najos, me đav ka mor kako the sovav ilađo si maj the stalno sovav ka aver them. Trudima the avav so majlačhi anesikavni, birosadema the primov stipendija, upisasadem the avav krojačica, oprofesori ka akakel maj bući, ako vav lačhi an goda-phenel kaja cikni čhori.

Najon ano poljsko toaleto

Po izlazo thare mahala “Marko Orlović” prema o Buvljako,paša o vrtić “Naša radost” (Amari bah), nalazilpe o čher thate Ljiljana Tairović (34), savi si samohrano de thare trin čhave, save silen 13,17 i 19 breš. O čher cikno, andre čisto i sa ko than, ustvari si kontenjeri savo si postavime pre tranda breš,a još jek soba si dozidome. Andre naj phaj, paše si o poljsko wc an savo najol. O ivend tataren o phaj, pa ane baleja.

Živin tharo socijalno pomoć, naj amne ni kupatilo, pe struja sam prikačime,šaj sa the phabos, spremov po rešo, pe kašta, sar kana. Maj potrebno si maj o čher the e čhara ne bi sovena an jek kreveto, goda si bare momkura, šhaj već the ženinpe. Rodem buti pe majbut thana , obisade ma, sima samo osnovno sikavni. Povremeno, ćerev buči preko o socijalno- phenel e Ljilja, dodajil kaj sa sesa sa maj loćhe dok lako rom ni muklala. Onda sesalen kombi i ćidena sastri i zaradina.

Si čhore manuša ali si i barvale

Kaj si e situacija majphari ano deo savo si tele ano “Marko Orlović” potvrdol o Aleksandar Vasić (59) savo  od sar bijadilo živil ae mahala. Sesa odborniko, predniko thare mahala, a ađe si referentanomesno odboro savo pripadil ane mesno zajednica Rasadniko.

-Ane mahala si amen 375 domačinstvura. An svako si po duje, trin, panđ čhara, an nesave ćhara bešen i po duj porodice. Ukupno kate bešen, majbut thare trin milje them, a baro procento thar goda čhara. Ane mahala si kanalizacija, čerdamla pre trandabreš, ali but često zapušilpe,. Si amen phaj, struja, telefono. Goda si o prvo deo thare mahala, aver strana, koja pre oBuvljako, naj ništa thar goda, najlen ni kupatilo, najlen osnove uslovura za o životo. – phenel vov 0l

Potvrdol goda so dikhelpe, ano naselje si but čhorope, ali si i barvale porodice, kola save sesa po inostranstvo,ćerde ćhera.

 A za akana naj konkretno rešenje

Kaj e Roma  save bešen ano deo savo simaj tele anonaselje “Marko Orlović”, živin talal savko minimum uslovura za obešipe, pinđarde iane lokalno Strategija the unapredilpe o položaj e Romengo, savi primenilpe thare 2015 đi ka 2020. breš

20 porodice save bešen ane barake i ane konternjera trubun te preselinpe i te akarnpeleđe stanura. An goda smislo trubun te arakenpe stanbene modelura te poboljšolpe o stanovanje, odgovarajuće stambene modelethare Roma , the pnairinpe e moguče projektne aktivnostura, intervencije i investicije.  za poboljšanje stanovanja Roma, odnosno planirati moguće projektne aktivnosti, intervencije i investicije – navedime si ane Strategija.

Konkretno rešenje za akana naj, e lokalno samuprava maj anglal konkurišisada za sredstvura za e infrostruktura , the uredilpe e mahala Panjevco, za savo si prehodno čerdime oplano thare detaljno regulacija. Za goja mahala, kroz o projekto thare Evropso unija, čerdime si e tehničko projektno dokumentacija the sredinpe trin ulice.I paša goda kaj e Lokalno samouprava anda I e Odluka the ćerelpe o Plano thare detaljna regulacija thare mahala “Marko Orlović”, goda naj ćerdime je but ćera sigote sopredstavil I kočnica za lesi legalizacija.

E legalizacija s ane strategija pinđardi sago majznačajno za goja mahala, ali sar gote pislo, problome si kaj e Roma naj vlasnikura thar goja phuv kaj ćerde e čhera, I ni postojil pravno okvirote legalizujinpe gola objektura.AneStrategija  phenen kaj paša goda kaj e lokacija pe savi araklpe e mahala, paša goda kaj si bespravo izgradnja, problmura tar biš porodice save živin ane nehigijenske uslovura, problemo si I goda kaj si lošo kvaliteto thare čhera I naj sigurne.

Kruševac učestvujil ano projekto  “Inkluzija e Romenđi”

O Kruševco dija ano projekto savo trajil trin breš „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa“ (Inkluzija e Romnđi i thar aver marginizovane grupe) Savo trubul the doprinesil the poboljšonpe e lokalne mere save bi trubuna te pomosaren te ven majlačhe usluge ono thare socijlne mere i socijalno uključivanje thare Roma, Romnja i aver marginizovane grupe i the pomasarel te ponovo uključinpe e povratnikura po osnovo tharo Sporazumo thare readmisija.   Kroz o projekto bi trubula te unapredilpe e saradnja maškar ojavno i, privatno i civilno sektoro the pomosarenpe e osetljive grupe.  O GIZ pomosarel the finansirilpe o projekto,a o Foro Kruševco trubul te obezbedil podrška te unapredinpe e okvirura thare institucije i e mehanizmura te e Roma, Romnja i aver marginizovane grupe socijalno uključinpe, te kordinirin o javno, privarno i civilno sektoro dok sprovodin e mere save si namenime za goda i o pravno okviro za goda.

Tekst: Jelena Božović

Prevod: Tamara Asković

 

„Leti parionica, zimi smrzionica“ Najstarije i najveće romsko naselje u Kruševcu, „Marko Orlović“, nalazi se u urbanom delu grada. Uprkos tome u delu tog naselja ljudi žive u barakama, kontejnerima i čatmarama, u nehigijenskim uslovima i ispod granice ljudskog dostajanstva. Iako je to prepoznato i u Strategiji Grada Kruševca za unapređivanje položaja Roma 2015 – 2020. godine konkretnog rešenja za sada nema. Nadležni navode da su prenaseljenost i to što je većina kuća sagrađena na državnom zemljištu prepreka za legalizaciju Iako najveći deo naselja Marko Orlović ima vodu, struju, kanalizaciju, delimično uređenu ulicu i solidne kuće, u obodnom delu naselja…

Review Overview

Rejting korisnika Budite prvi !
x

Proveri i

Novine GRAD nastavljaju druženja sa čitaocima 

Iako projekat Media Lab u kome, uz podršku Asocijacije lokalnih medija Lokalpres i organizacije Free Press Unlimited, učestvuje i naša ...

Ponovo zakazivanje pregleda preko IZIS-a

Pregledi kod izabranog lekara ponovo se mogu zakazati preko Nacionalnog kol centra,  s tim da pacijenti mogu i direktno da ...

Besplatan mentoring za MSSP i preduzetnike

– U toku je javni poziv za sprovođenje standardizovane usluge mentoringa za mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnike u ...

Akcija “Treće dete” – poziv za prijavljivanje

Gradska uprava grada Kruševca i Komisija za sprovođenje mera i aktivnosti populacione politike pozivaju roditelje koji su u periodu od ...

Nakon izlečenja u Gerontološki vraćeni svi korisnici oboleli od korone

Svih 49 korisnika kruševačkog Gerontološkog centra obolelih od korona virusa su, nakon izlečenja, vraćeni u ustanovu, dobro su, a većina ...