Stara čaršija i dalje najzagađeniji deo Kruševca
Postavljeno: 15.01.2020
Praćenje kvaliteta vazduha na teritoriji grada Kruševca pokazalo je da je nedozvoljena koncetracija čađu u vazduhu zabeležena u drugoj polovini decembra, u Staroj čaršiji. Najveća zabeležena vrednost iznosila je oko 150 mikrograma čađi po metru kubnom, tri puta više od graničnih vrednosti. Ovakvo stanje trajalo je samo jedan dan
Povećane koncetracije čađi u vazduhu karakteristične su za zimski period i, kako kažu u kruševačkom Zavodu za javno zdravlje, prve veće vrednosti i ove godine zabeležene su u oktobru.
– U oktobru je povećana koncetracija čađi zabeležena tri dana u mesecu na svim mernim mestima osim u Mačkovcu , a u novembru samo jedan dan i to u Staroj čaršiji. Vrednosti veće od dozvoljenih beleže se i u drugoj polovini decembra, tokom nedelju dana, gde je u najveća zabeležena vrednost iznosila 150 mikrograma po metru kubnom, od dozvoljenih 50. U ostalim danima sa povećanim vrednostima, prosek je bio oko 70 mikrograma- kaže načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju, doktorka Vesna Marić.
Merenja aerozagađenja vrše se na šest lokacija u gradu, na Trgu mladih, u Staroj čaršiji, na Jasičkom putu, u Bivolju, kod Bolnice i u Mačkovcu. Merenja se vrše svakodnevno, tokom cele godine, a pored koncetracije čađi u vazduhu, meri se i koncetracija azota i sumpor dioksida.
– Za razliku od ranije, kada smo imali jaku industriju, koncentracija azota i sumpor dioksida je godinama unazad daleko ispod graničnih vrednosti. Na području grada Kruševca ne vrši se merenje koncetracije mešavine dima, prašine i čađi – PM 10, kao i suspendovanih čestica PM 2, 5 , tako da nemamo podatke o tome da li je njihova koncetracija povećana, s tim da se redovno prati koncentracija čađi koja nije drastično povećana- objašnjava doktorka Marić.
Prema njenim rečima, aerozagađenje svakako ima uticaja na ljudsko zdravlje, pre svega na respiratorni i kardiovaskularni sistem, a najosteljiviji deo populacije su deca, starije osobe, trudnice i hronični bolesnici.
– Preporuka je da osobe koje spadaju u osetljive kategorije, u jutarnjim i večernjim satima ograniče boravak na otvorenom. Kada je zdrava populacija u pitanju, preporuka je da se u danima sa povećanim stepenom zagađenja, fizička aktivnost ne obavlja na otvorenom prostoru- savetuje naša sagovornica.
U cilju poboljšanja kvaliteta vazduha i smanjenja uticaja zagađenosti vazduha na zdravlje ljudi, Zavod za javno zdravlje, lokalnoj samoupravi redovno upućuje i predloge mera koje se, između ostalog, odnose na bolju regulaciju prohodnosti saobraćaja, komunalnu higijenu, izgradnju saobraćajnih zaobilaznica i osavremenjivanje postojećih gradskih saobraćajnica , kontrolu izduvnih gasova iz motornih vozila prilikom tehničkih pregleda, formiranje zaštitnih zelenih pojaseva između industrijskih zona i gradskog područja, te zabranu transporta otpadnih materija gradskim ulicama koje mogu negativno uticati na zagađenost vazduha.
O stanju kvaliteta vazduha tokom cele godine, građani se mogu informisati na sajtu Grada Kruševca, u izvešajima koje svakog meseca podnosi Centar za higijenu i humanu ekologiju, kruševačkog Zavopda za javno zdravlje.
Inače, najčešći zagađivači vazduha su ložišta na fosilna goriva i izduvni gasovi automobila. Na trajanje i koncetraciju čestičnog zagađenja utiče i sušno vreme bez kiše i vetra, sa niskim pritiskom koji dim i prašinu spušta u donje delove atmosfere. Ovakvi atmosferski uslovi najčešći su u ranim jutarnjim i u večernjim satima.
D.P.