Skupština usvojila Izveštaj o budžetu, rasprava o “Trajalu”, ali ni reč o kreditu Toplane

Postavljeno: 18.11.2022

Odbornici Skupštine Grada usvojili su danas, za tri i po sata, četrdesetak izveštaja, odluka, zaključaka, rešenja. Diskutovalo se o svega nekoliko tačaka. Najviše pažnje privukla je Odluka da se Vladi da saglasnost da se Korporaciji „Trajal“ otpišu obaveze koje po osnovu javnih prihoda ima prema Kruševcu. To su kritikovali predstavnici opozicione Demokratske stranke Srbije. Tokom zasedanja su se čule pohvale odbornika vladajuće Srpske napredne strankeo poslovanju javnih preduzeća, uz konstataciju da negativne rezultate beleži jedino Toplana. Niko se, međutim, nije javio da kaže ni reč o nekoliko odluka koje se odnose na novo kreditno zaduživanje Toplane od 200 miliona dinara.

O Izveštaju o devetomesečnom izvršenju budžeta govorio je zamenik gradonačelnice, Aleksandar Jovanović, koji je kazao da ukupni planirani prihodi i rashodi budžeta na dan 30. septembar iznose 5,7 milijardi. Prihodi su, kako je naveo, ostvareni u iznosu od 4,083 milijardi, odnosno 73,82 odsto u odnosu na plan, dok su rashodi izvršeni sa 3,35 milijardi, odnosno sa 59,34 odsto.

Predsednica Odborničke grupe Srpske napredne stranke, Ivana Lazić, smatra da ovaj Izveštaj potvrđuje da se rukovodstvo Grada odgovorno ponaša kada su u pitanju budžetska sredstva, te da je budžet realno planiran, izbalansiran, socijalno odgovoran.

Saša Anđelković, jedan od četvoro odbornika Demokratske stranke Srbije, praktično jedine opozicije u lokalnoj Skupštini, upitao je za šta su tačno namenjene dotacije političkim strankama od 2,7 miliona dinara, odnosno kome se, koliko i po kom kriterijumu dodeljuju.

Naveo je da je Skupština Grada potrošila 13,2 miliona na usluge po ugovoru, upitavši da li to znači da manjkaju stručnjaci u službama ili se „svaka tri meseca menju kompjuteri ili se kreči“. Dodatno je, kako je dodao, preko Gradske uprave utrošen 21 milion na usluge, po ugovoru, a Gradska uprava je utrošila 15,7 miliona dinara na specijalizovane usluge, „šta god to značilo“.

– Kada Demokratska stranka Srbije bude vodila ovaj grad svaki isplaćeni račun biće objavljen na sajtu grada – kazao je on.

Odgovorio mu je predsednik Skupštine Grada, Predrag Vukićević, inače odbornik Srpske napredne stranke, kazavši da po Zakonu o finasiranju poltičkih partija sve stranke dobijaju određena sredstva. Naveo je i da je njegova reprezentacija kao predsednika Skupštine 300.000 dinara godišnje, te da je koristi isključivo za rokovnike, olovke, kese i kalendare, koje dobiju odbornici na kraju godine.

Najveću polemiku na današnjem zasedanju izazvala je Odluka da se Vladi da saglasnost da se Korporaciji „Trajal“ otpišu obaveze koje po osnovu javnih prihoda ima prema Kruševcu, a koje iznose 72 miliona dinara za porez na imovinu, 1,35 miliona za posebnu naknadu za zaštitu životne sredine, te oko 585 hiljada dinara za komunalnu taksu.

Odbornik Demokratske stranke Srbije, Srđan Lazić, upitao je kako je moguće da se traži otpis dugova, u iznosu od oko 630 hiljada evra, prihoda koji pripadaju građanima Kruševca, za preduzeće koje je, kako je naveo pozivajući se na javno objavljene izveštaje, imalo istorijski uspešnu poslovnu godinu. Podsetio je, takođe, da je direktor Korporacije „Trajal“, Miloš Nenezić, član i predsednik mnogih privrednih organizacija na nivou Srbije, okarakterisan kao veoma uspešan.

Odgovorio mu je član Gradskog veća, Živojin Miloradović, koji pripada vladajućoj SNS, navodeći da nije reč o poklonu „Trajalu“ već otpisu koji će učiniti Vlada Srbije:

-„Trajal“ zapošljava 1.300 radnika, izmiruje porez na zarade, prihod koji sada sa preko 1,7 milijardu učestvuje u budžetu ovog grada, nekada je to bila minorna stavka jer radnici nisu ni radili niti primali platu. Treba pomoći svakom privrednom subjektu u Gradu, a pogotovu ovako značajnom. 

Da je „Trajal“ bio žrtva loše privatizacije te da je potom uspeo da se vrati u život podsetio je potpredsednik Skupštine Grada, Siniša Maksimović, član Socijalističke partije Srbije, kazavši da očekuje da će to preduzeće dočekati uspešnu privatizaciju.

Odbornik DSS, Saša Anđelković, istakao je da je poenta u tome da „svi privrednici u Kruševcu, i oni koji loše posluju plaćaju porez na imovinu, a to čine i građani i smatramo da svi treba da imaju istu obavezu“. On je aktuelnu vlast upitao gde su danas „14. oktobar“ i Apotekarska ustanova, rekavši da „nije baš sve fantastično kako vi predstavljate“.

Iako su se odbornici vladajuće SNS javljajli da diskutuju o poslovanju javnih preduzeće te tada konstatovali da ovdašnja Gradska toplana beleži gubitke, o nekoliko tačaka koje se odnose na novo kreditno zadženje tog preduzeća, niko nije progovorio ni reč.

Odbornici su, ćutke, prihvatili Odluku Nadzornog odbora Gradske toplane, o zaduživanju tog preduzeća kod Banke „Poštanske štedionice“. Reč je o, kako je navedeno u skupštinskom materijalu, kreditu od 200 miliona dinara, kojim to javno preduzeće treba da pokrije obaveze iz prethodnih grejnih sezona te troškove priprema za ovu grejnu sezonu. Istovremeno su odbornici prihvatili Aneks prethodnog ugovora Gradske toplane sa istom Bankom, iz prošlog juna, koji predviđa odlaganje roka vraćanja tog kredita, koji je iznosio  500 miliona dinara. Navedeno je da će otplata preostalog dela od oko 489 miliona dinara, počne devet meseci nakon zaključivanja Aneksa, a da će se završiti do juna 2027. godine.

Na današnjem zasedanju za vd direktora Kulturnog centra Kruševac ponovo je imenovana Violeta Kaplarević.

Skupština je, po hitnom postupku, usvojila izmene više planova detaljene regulacije, o kojima se takođe nije čula ni reč na zasedanju. Usvojene su i Odluka o prosečnim cenama kvadrata nepokretnosti, prema kojima će biti utvrđen porez za narednu godinu, Program energetske efikasnosti Grada do 2025. godine te doneto više kadrovskih i imovinsko-pravnih rešenja.

Predsednik Skupštine, Predrag Vukićević je na početku saopštio da su odbornici Snežana Usević i Milovan Đurišić obavestili da istupaju iz Odborničke grupe Za kraljevinu Srbiju za Lazarev Kruševac i da će ubuduće nastupati kao samostalni odbornici, čime je ta odbornička grupa prestala da postoji.

J.B.

Ostale vesti

Komentari

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

back-to-top