Siromašni „milioneri”: Da li se sećate hiperinflacije iz devedesetih?

Hiperinflacija, koja je početkom devedesetih godina harala našom zemljom, ostavila je neizbrisiv trag. Siromašni „milioneri” nerado se sećaju vremena kada se zarađena milijarda izjednačavala sa jednim dinarom, a borba za opstanak bila neizvesna iz dana u dan.

Ratovi, raspad države, sankcije te štampanje velike količine novca dovelo je 1993. godine do jedne od najvećih inflacija u svetu. Država je u periodu od jula 1992. godine do januara 1994. godine izvršila četiri denominacije valute, pa su se neretko milion i milijarda izjednačavali sa jednim dinarom. Poslednja promena nominalne vrednosti novčane jedinice bila je 24. januara 1994. godine, kada je uveden „deda Avramov dinar” izjednačen sa nemačkom markom.

Iako su po broju nula na novčanici bili milioneri, ljudi su oskudevali gotovo u svemu. Neracionalno štampanje novca dovelo je do smanjenja njegove vrednosti.

– Sećam se da je na novčanici od pet milijardi dinara bio Đura Jakšić. Danas ta cifra zvuči nestvarno, a u to vreme za nju nisi mogao ništa da kupiš. Narod se mučio i odrekao puno stvari kako bi preživeo to ludo vreme – kaže Ivan T.  

Sugrađanka S.S. seća se bonova, velikih redova ispred prodavnica i beskorisnih plata.

– Primali smo platu u milionima i milijardama, a zapravo smo bili siromašni. U red se čekalo i za kupovinu hleba, koga često nije bilo u dovoljnim količinama. Bilo je strašno, ali kao i uvek, bilo je onih koji su iskoristili tu situaciju i uspeli da se obogate.

Ljudi su se snalazili na sve moguće načine, a namirnice su često kupovali od švercera koji su robu donosili iz Bugarske i Rumunije. Pomisao na odlazak na odmor, kupovinu automobila ili garderobe nikome nije padala na pamet.

– Pošto su rafovi često bili prazni, nabavljali smo namirnice preko švercera. Gorivo i cigare smo kupovali u Albaniji, Makedoniji i od drugih komšija. Nismo toliko gledali kvalitet, bilo je daj šta daš, samo da nađeš ono što ti treba – priseća se M. Bojić.

Jedini spas, prema rečima penzionera Dragiše, bila je zamena dinara u nemačku marku, jer je dinar nekada i na dnevnom nivou gubio na vrednosti.

– U večernjim satima, jednom nedeljno, davali su nam platu na ruke. Morali smo odmah kod lokalnih dilera da kupimo marke, koje bismo sutradan odmah prodali i mogli tim novcem da kupimo osnovne namirnice. Deca su nam tada bila mala i jedva smo uspevali da skupimo dovoljno novca za mleko.

Do rešenja sulude situacije došlo je 24. januara 1994. godine kada su ekonomisti, na čelu sa Dragoslavom Avramovićem, uz dogovor sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem i predsednikom Vlade Nikolom Šainovićem, smislili plan za zaustavljanje hiperinflacije. Novi dinar je izjednačen sa markom, a Avramović je marta iste godine postao guverner Narodne banke Jugoslavije, na kojoj je ostao do maja 1996. godine.

J.A.