+381 64 812 51 81
Ne propustite >>
Naslovna » Društvo » Sa rekonstrukcijom Trga kruševački skejteri ostaju bez omiljenog prostora

Sa rekonstrukcijom Trga kruševački skejteri ostaju bez omiljenog prostora

Čuveni plato ispred “Kocke” u Kruševcu, mesto je gde se već decenijama vozi skejt, a zbog rekontrukcije Trga kosovskih junaka, ovaj prostor će drastično promeniti svoj izgled. Naša redakcija je u razgovoru sa skejterima iz sportskog udruženja “Pirus” istražila zašto se oni godinama baš tu skupljaju i kako će transformacija platoa uticati na njihovu vožnju

– Svaki grad u Srbiji koji ima skejtere ima neko svoje mesto za okupljanje, a kod nas je to “Kocka” – kaže nam Miljan (27) član sportskog udruženja “Pirus” – “Kocka” je naš početak i epicentar. Još kao klinac sam slušao starije momke koji pričaju kako idu tamo da voze skejt.

I najmlađi član skejterske družine – Mihajlo (17), potvrđuje Miljanove reči: -Prvi put sam video starije skejtere kako voze baš na ovom mestu. Kad sam bio mali vozio sam u kraju, a kad sam ozbiljno hteo da naučim, došao sam ovde. Verujem da nije bilo njih, da bih bio manje motivisan, ovako sam poželeo i ja da budem u tom svetu.

– “Kocka” predstavlja neku intimu u samom centru. Ti si u centru, u sred dešavanja, viđaš gradske face, a opet imaš neki svoj prostor izolovan od svih – objašnjava Đorđe (26), takođe član sportskog udruženja “Pirus”.

Uroša (27), skejtera, za Kocku vezuju neke lepe uspomene. – Sećam se kad smo jednom vozili po gradu i kad smo stigli do Kocke jedan drug je rekao “Home sweet home”, to je mesto gde se najbolje osećamo. Ulični skejtbording je duša skejta.

Po njihovim rečima, arhitektura platoa, kao i sama podloga, napravljena od bračkog meremra, pogodna je vožnju skejta.

– Podloga je i dalje odlična za skejt, ona se godinama haba, ima pukotina, upadne točak, padneš na glupost, ali to je sastavni deo strit skejtbordinga – kaže Uroš. – U svim gradovima se skejt se vozi u užem delu grada zbog arhitekture, zbog pločica, tu je najlepša površina. Mi imamo jedan način vožnje i zbog cele ove arhitekture Kocke radimo određene trikove, vozimo menuale, imamo piramidice i kad se bude promenila arhitektura ceo nas stil vožnje ima da se promeni srazmerno tome da li ćemo da imamo ivice, jer ti na ivicama radiš grajndove i slajdove – nadovezuje se Miljan.

Skejteri se slažu u tome da rekonstrukcija trga okončava jednu epohu kruševačkog skejta, ali ostaju optimistični i otvoreni za nove mogućnosti vožnje koje renoviranje platoa može doneti.

– Mi smo optimistični – naglašava Miljan. – Nas motiviše da isprobavamo novu arhitekturu i da svoje trikove prilagođavamo nekim drugim materijalima. Svaki put kad se u Kruševcu nešto novo napravi, mi svi zajedno odemo da isprobamo to mesto, da vidimo da li može da se vozi skejt. Verujem da će grad biti negativno nastrojen u početku, ali mi ćemo sigurno voziti na ovom mestu – kaže Miljan kroz osmeh.

Mihajlo, takođe iščekuje novo i zanimljivo mesto za vožnju: – Žao mi je što ruše, ja nisam vozio dugo kao oni, možda nisam stigao da uradim neke stvari koje sam želeo da uradim od trikova, ali mi je i drago jer biće novo mesto za vožnju, i ovo će i dalje da bude veliki i ravan prostor, video sam plan, deluje kao da će imati prostora.

Darko, koji vozi skejt duže od dvadeset godina naglašava da je skejt kreativan sport, bez ikakvih ograničenja i pravila. – Ako voliš skejt, možeš da ga voziš bilo gde. Za “Kocku” me veže puno uspomena, ali možda bude još bolje posle rekonstrukcije – kaže on.

– U Kruševcu je skejt jako popularan sport. U poslednje dve tri godine, pojavilo se puno klinaca i to mi se sviđa, a pored toga imamo i dosta novih mesta jer arhitektura u gradu cveta, imamo novi tržni centar, nove spomenike na Kosturinici, kod Stare pijace, ima dosta mesta, sve zavisi od individue koliko je kreativna i koliko hoće da vozi skejt van Skejt parka. Sa druge strane, Skejt park koliko ima dobrih strana toliko ima i loših – objašnjava Đorđe i uvodi nas u priču o problematičnom korišćenju Skejt parka.

I Skejt park često nedostupan

Skejt park u Kruševcu, koji treba da bude uporište svih skejtera, ima ograničeno radno vreme. Sportski savez je pre četiri godine proširio kompleks otvorenih bazena, sklonjena je ograda koja je odvajala bazene i Skejt park i zbog toga je danas nemoguće voziti dok traje letnja sezona. Skejteri kažu da im ograničeno radno vreme ne smeta, jer leti je iscrpljuće voziti po suncu, ali kad sunce zađe počinju problemi.

– Često je ceo kompleks bazena zaključan, i mi imamo problem sa obezbeđenjem koje nekad neće da nas pusti, pa moramo da preskačemo preko ograde da bismo ušli unutra – kaže Đorđe.

Miljan nam je otkrio da su im izlazili u susret oko malih popravki, da su imali i verbalni dogovor sa direktorom da mogu da uzimaju ključ posle 19 sati, međutim dogovor nikad nije napravljen napismeno, obezbeđenje je nekad prema njima nepoverljivo i zato moraju da preskaču. Značilo bi im kad bi bar dobili narezan ključ.

– Dešavaju se situacije da dođu klinci sa roditeljima i gledaju nas kako vozimo, i mi im objašnjavamo da smo preskakali i da i oni jedino tako mogu da uđu. Skejt park treba da bude centar svih zbivanja, roditelj tamo treba da pošalje klinca ako hoće da nauči da vozi skejt, a to je nemoguće – zabrinut je i Đorđe.

Uroš kaže da se on oseća odgovornim kad neko ušeta u Skejt park. – Prošle godine je neko vreme bio otvoren Skejt park i dolazili su ljudi sa decom i išli da šetaju noću po bazenu, jer između parka i bazena nema ograde, i onda smo mi morali da ih molimo da ne idu u deo gde je bazen, da se ne povrede, jer to uopšte nije bezbedno.

– To što su uradili sa Skejt parkom možda je plus za bazene, ali je za sport i skejtere, koji su takođe sportisti – minus. To je jedan veliki potencijal koji nisu prepoznali i koji može da se ugasi – nadovezuje se Miljan.

Dragan Lazić, koji je do jučerašnje sednice Skupštine bio direktor Sportskog centra u Kruševcu, potvrdio je za GRAD da se Skejt park nalazi u sastavu kompleksa otvorenih bazena, kao i da je njegovo radno vreme ograničeno.

– U Skejt park mogu da uđu skejteri koji su inače u klubu i deca koja žele da uđu. Sigurno da preko noći ne ostavljamo otvorenu kapiju. Ne može da uđe kad ko želi, ne zbog Skejt parka nego eventualnog rizičnog ponašanja vezanog za vodu i bazen. Kada se bude ispraznio bazen onda će režim rada Skejt parka biti drugačiji.
Lazić je objasnio da su sprave iz Skejt parka donacija koja se nalazi na teritoriji betonskog igrališta otvorenih bazena. – Kompleks otvorenih bazena je bio teritorijalno znatno ograničeniji nego sad. Sad smo dobili veći prostor za letnju sezonu, imamo veću količinu hlada, u Skejt parku postoje i elementi zabave koje smo stavili u funkciju letnjih bazena – rekao nam je Lazić.

Sportski centar, po rečima Lazića, nastoji da Skejt park bude na nekoj drugoj lokaciji, gde je otvorenije i dostupnije za decu. Ipak, smatra da u Kruševcu ne postoji veliko interesovanje za skejt, i savetuje deci koja planiraju da se bave tim sportom da budu organizovani sa instruktorima.

– Radi se o sadržaju koji može da izazove i ozbiljne telesne povrede, i uvek je bolje da pored njih budu neki ljudi koji su inače dostigli neki stepen sportskog majstorstva i da mogu da ih upute u način vežbanja. Da pustimo dete od sedam godina, koje ništa ne zna o skejtu samo, mislim da nije pametno, govorim kao profesor fizičkog, ne kao roditelj ili posmatrač. Zato treba da se trudimo da u klubu budu napredni vežbači, oni koji mogu da pruže više u samom sportu i da druge obuče elementima tog sporta. Sve što se dešava na teritoriji Sportskog centra je naša obaveza i moramo da garantujemo bezbednost. Teretana na otvorenom i tereni za basket ne zahtevaju tu vrstu nadzora i organizacije koju zahteva skejt park.

Borba za novi Skejt park i školicu skejta

Kruševački skejteri svesni su da moraju sami da se bore za svoj prostor. Veruju da je dogovor sa gradom moguć, ali ne bez njihove incijative, jer kako kažu, u Kruševcu skejt još uvek nije prepoznat kao sport i životni stil.

Ljudi su ovde malo konzervativni, u Americi se ljudi ne plaše kad ovo uradiš – kaže Đorđe dok izvodi jedan od jednostavnijih trikova. – Ljudi su tamo navikli na taj zvuk, ovde nisu, zaziru od toga.

– Bez pravog, funkcionalnog Skejt parka ne može da se kreće u neku jaču priču – smatra Uroš. – Kad je napravljen Skejt park 2007. bila su tri skejtera u Kruševcu, kako se napravio, blejalo je po pedeset ljudi uveče tamo.

Uroš napominje da bi ih sigurno bilo i više da Skejt park normalno radi, i da ih je situacija u Skejt parku motivisala da naprave svoje sportsko udruženje “Pirus”, kako bi ozvaničili i legalizovali svoj rad. Planiraju da naprave i besplatnu skejt školu, gde roditelji mogu da dovedu decu da nauče da voze skejt.

– Mi ćemo da im damo naše skejtove da probaju, posle mogu da kupe, u skoro svakoj ulici imaš decu koja voze skejt, a nisu došli do Skejt parka i roditelji ih ne puštaju “na Kocku”. Eto, moj drugar, što ima ćerkicu dovodi je ovde petkom, mi smo njeni bebisiteri, damo joj skejt i ona se vozika na “Kocki”.

Po rečima Miljana, njihovo udruženje ima velike planove. – Imamo u planu i festival, cilj nam je da oživimo Kruševac i “Pirus” je naš glas prema gradu. Naš krajnji cilj je da napravimo prvi betonski Skejt park u Kruševcu koji će da valja. Imamo previše ideja, imamo dosta drugara iz Evrope i kontakata. Mi gradu bukvalno nudimo projekat od kog će grad da dobije najviše, jer mi to ne radimo zbog novca, već iz ljubavi. Ovo moraš da radiš iz ljubavi, jer trenutno u Srbiji ne možeš da živiš od svoje vožnje, ne možeš da unovičiš svoje znanje i iskustvo, ali nadam se da će za jedno deset godina to da se promeni.

Prvi skejt u Kruševcu

Darko (38), najstariji skejter u ekipi, koji vozi skejt na “Kocki” već dve decenije, pričao nam je o svojim počecima: – Devedesetih je burazeru otac iz Grčke doneo skejt, a tada je mnogo bio popularan film Junak skejtborda (Thrashin’), i pošto mi ostali nismo imali skejt, pravili smo sami daske i razne sprave. Tek sam 2000. video ovakav skejt – pokazuje Darko – Jer do tad su bile neke stare, oldskul daske. Ta godina je prekretnica jer se pojavila kupovina preko interneta, pa smo mogli da nabavimo opremu i zapravo, tek tad sam krenuo ozbiljno da vozim. Za mlađe skejtere, prekretnica je bila 2007. godina, kada su se u Kruševcu otvorili Skejt park i prodavnica skejt opreme – Šandu, u kojoj je Darko radio.Prvi put kad sam ušao u Skejt šop, imao sam tremu – priseća se Đorđe – Tamo je radio Darko, a njegova ekipa sa “Kocke” je bila najstarija u gradu, od njih smo učili.

Bez skejta nema života

Skejtersko udruženje “Pirus” je raznoliko i okuplja mladiće i devojke različitog uzrasta, a po rečima naših sagovornika svi su ravnopravni i među njima nema granica. Kažu da koliko god da je individualan sport, uvek je mnogo bolje voziti sa ekipom, jer tako kruži pozitivna energija.

– Ja sam krenuo da vozim skejt kad se Mihajlo rodio, a sad vozimo zajedno – kaže Miljan. –Najbolja stvar kod skejta je što ne postoje godine, svi smo isti. Nas vezuju trikovi, prijateljstvo i sve te neke tegobe koje pronalazimo pri skejtu. Kod nas nema predrasuda kao u košarci, gde se igra od 15 do 20 godina. Ja kad vidim nekog klinca da radi trik, pitam ga da mi pokaže. Takođe mi smo povezani i sa skejterima iz cele Evrope, 2010. je Vans tim iz Australije bio u Kruševcu, spavali su kod mene i isto smo vozili na “Kocki”. To je jedno zdravo prijateljstvo – zaključuje Uroš.

Thispear

– “Thispear” se zove naša ekipa. To je dvosmisleno, na engleskom to može biti kruška (this pear) i očajavanje (despair). Na logou je kruška sa krilima, koja negde levitira iznad zemlje. Nismo pali, ali ne možemo ni da poletimo, ideja je da u Kruševcu nemaš neku perspektivu – objašnjava Darko. U nazivu sportskog udruženja “Pirus” takođe je sakriven naziv kruška (Pyrus na lat.)

Čuveni plato ispred “Kocke” u Kruševcu, mesto je gde se već decenijama vozi skejt, a zbog rekontrukcije Trga kosovskih junaka, ovaj prostor će drastično promeniti svoj izgled. Naša redakcija je u razgovoru sa skejterima iz sportskog udruženja “Pirus” istražila zašto se oni godinama baš tu skupljaju i kako će transformacija platoa uticati na njihovu vožnju - Svaki grad u Srbiji koji ima skejtere ima neko svoje mesto za okupljanje, a kod nas je to “Kocka” – kaže nam Miljan (27) član sportskog udruženja “Pirus” – “Kocka” je naš početak i epicentar. Još kao klinac sam slušao starije momke koji pričaju…

Review Overview

Rejting korisnika 4.39 ( 7 glasova)
x

Proveri i

21. oktobar – dogodilo se na današnji dan

Na današnji dan 1941. godine Nemci su u Kragujevcu streljali više od 7.000 civila, među kojima i učenike kragujevačke gimnazije. ...

Deo Topličine bez grejanja

Zbog pucanja cevi na delu glavnog magistralnog toplovoda u Topličinoj ulici, bez grejanja su sugrađani koji žive u delu te ...

Preventivom do bezbednijeg učešća u saobraćaju

O tome koliko je važno povećavati nivo bezbednosti i sigurnosti u saobraćaju, šta nadležne institucije u Kruševcu čine kako bi ...

Napredak ide dalje u Kupu, gol odluke u završnici meča

Napredak pobedio prvi put pod vođstvom Gorana Stevanovića i plasirao se u osminu finala Kupa Srbije, Trajal protiv TSC-a sutra ...

Mala škola lekovitog bilja

Serija radionica o lekovitom bilju i izradi prirodne kozmetike otpočela je danas u prostorijama Regionalne privredne komore u Kruševcu. Radionice ...