Реч струке: Шта према мишљењу стоматолога највише штети дечијим зубима

Каријес, као најраспрострањеније обољење има близу од 90 одсто људи на свету, не заобилази ни најмлађу популацију, а поражавајућа статистика забележена је и у овдашњој Служби стоматолошке здравствене заштите

Колико је важно говорити о хигијени уста, и колико је превенција битна за очување зуба и лепог осмеха од најмлађег узраста, испричала је за наш портал др стом. спец. превентивне и дечије стоматологије Јованка Антић.

– Већ у трећој години живота више од половине деце има неку врсту каријеса. Деца која имају каријес у том узрасту имају велики број оболелих зуба, а врло често имају и форме које доводе до компликација.

До каријеса долази због неправилне исхране и лоше оралне хигијене.

– Лоша исхрана у којој преовладавају угљени хидрати и то углавном слободни шећери, доводи до каријеса и за сада је то највећи проблем, који је готово немогуће решити. Деци треба давати искључиво три оброка дневно и две ужине, а треба избацити грицкање, давање сокова и слаткиша. Ако се исхрана не коригује може доћи до настанка нових каријеса на истом, или неком другом зубу. Неправилна исхрана не утиче само лоше на здравље зуба, већ целокупног организма, то је фактор ризика за гојазност, дијабетес, астму па чак и малигна обољења – истиче докторка.

Улога родитеља кључна у млађем узрасту

Родитељи понекад не брину о оралној хигијени деце већ им је препусте, што је погрешно, а ретко и доводе децу на превентивне прегледе који су веома важни, већ се јављају када се појави каријес.

– Први долазак код стоматолога би требало да буде по ницању првих зуба, где стоматолози треба да обуче родитеље како да воде рачуна о здрављу зуба своје деце. Најлакше и најбоље би за родитеље било кад би децу доводили код нас на сваких шест месеци, јер тако можемо раније да видимо ако дође до појаве каријеса и да их санирамо пре него што се појаве компликације – наводи др Антић.

Код најмлађе деце, због специфичности грађе млечних зуба врло брзо долази до тежих облика каријеса.

– Млечни зуб који има каријес захтева најчешће две посете стоматологу, како би се каријес уклонио. Део санирамо пломбом, која долази после лечења зуба. Нажалост, велики број зуба не можемо на тај начин излечити, већ их морамо извадити.

Код стоматолога треба ићи најмање једном годишње, оптимално би било два пута, док они који су у већем ризику од каријеса, стоматолога треба да посећују на три месеца.

– Родитељи се углавном ослањају на то што деца раде и не схватају да су они одговорни и да треба деци да перу зубе. Уколико родитељи спроводе оралну хигијену код деце, они могу да виде неку почетну промену која се догађа на зубима – сматра ова докторка.

Правилним прањем зуба до лепог осмеха

Правилно и редовно прање зуба адекватним прибором кључно је за леп и здрав осмех и треба да постане рутина од најмлађег узраста.

– За сваки узраст постоји одређени прибор којим се обавља орална хигијена, код беба се користи зубни напрстак, којим се бршу и безуби гребенови, пре него што дете добије зубе. Са ницањем зуба укључује се четкица са малом главом, кратком дебелом дршком, која је стабилна и са меким влакнима. Како дете расте мења се и четкица. Пасту за зубе многи избегавају, а она сме да се користи од ницања првих зуба, не треба бринути о томе да дете може да је прогута. У пубертетском узрасту деца губе вољу за прањем зуба, што доводи до каријеса. На то утиче и повећани унос енергетских напитака, која су врло лоша за опште за здравље, а за зубе су једна од најгорих ствари које могу бити унете у уста – објашњава др Антић.

За одржавање хигијене зуба најважнији су четкица и паста, а уз два темељна прања зуба у току дана, ујутру пре доручка и увече пре спавања, зуби ће бити здрави.

– Четкица за зубе не треба да буде тврда, већ мекана и равна и треба је мењати на два до три месеца, а код деце још чешће. Пасте за зубе са флуоридима не треба избегавати, без обзира шта људи прочитали на интернету. Постоје разне технике прања зуба, али најважније је да свака површина треба да се пређе пет до шест пута, унутрашња, спољашња, она којом се гризе, а треба да се пере и језик. Препорука је и да се не испира паста после прања зуба, како би активни састојци из пасте могли дуже да делују.

Четкањем зуба уклања се 60 одсто бактерија који су изазивачи каријеса и других оралних обољења, па због тога треба користити и друга помоћна средства.

– Конац за зубе и интерденталне четкице треба користи пажљиво, онако како је стоматолог претходно објаснио, а не на своју руку, јер може доћи до повређивања и оштећења десни. Добре су и водице са флуоридима и антибактеријским средствима које се користе за испирање уста, а које такође треба да препоручи стоматолог у зависности од проблематике која постоји – напомиње наша саговорница.

Када је време за протезу?

По статистици више од 60 одсто деце има потребу за „исправљањем зуба“, а прве ортодонтске неправилности могу да се виде и код присутних млечних зуба, углавном код деце са израженим наследним фактором.

– Доста деце има ортодонтске аномалије због тога што се зуби све ређе користе за жвакање хране, јер се једе мекана и прерађена храна која не захтева ангажовање мишића уста. Фактор који утиче на неправилност је и каријес – истиче др Антић.

Са ортодонтском терапијем креће се у деветој години, а на почетку се носе покретни ортодонтски апарати тзв. протезе.

– Уколико се терапија са покретним протезама прескочи, или деца одбијају да их носе, или се покаже неадекватном, постоји увек решење у фиксним ортодонтским апаратима, који су много скупљи и које не покрива фонд. Они могу да се носе и у каснијем узрасту, што је добро, јер нелечење овог проблема доводи до парадентопатије и других проблема. Многи мисле да су фиксне протезе помодарство, али оне јесу решење, јер ортодонтску неправилност увек треба исправити – каже она.

Како би се зуби исправили фиксна протеза носи се годину до две, а покретни апарати нешто дуже, јер се носе само ноћу и пар сати у току дана.

– Покретна протеза носи се током спавања и дању код куће док провoде слободно време или пишући домаћи, јер је потребно да у активном стању протеза буде у устима, јер су тада мишићи усне дупље активнији, па је дејство протезе најбоље.

Ко носи протезу, мора да има појачану оралну хигијену.

– Хигијена код деце која носе протезе мора бити појачана, за то постоје посебне четкице, раствори. Дешава се да се појаве, после ношења фиксне протезе, код оних који нису одржавали адекватно хигијену, велики број каријеса испод бравица и лукова, а може доћи и до врло есктремних запаљења десни која се тешко решавају – упозорава докторка.

Повреде зуба честе код децe

Учесталост зубих траума један је од велих проблема са којима се сусрећу стоматолози. До повреде млечних зуба најчешће долази код деце млађех узраста која уче да ходају, а сталних код нешто старије деце која се баве спортом.

– Најређе се прича о повредама зуба, а оне су тако честе. Превенција је могућа, посебно код деце која се баве спортом и која могу да носе штитнике за зубе током тренинга и утакмица. Код млађе деце овакве повреде се теже превенирају, а до њих најчешће долази јер су деца несигурна приликом хода, па се тада и повреде.

Важно је едуковати родитеље, наставнике и васпитаче да знају како да се понашају у случају да дође до повреде.

– Код избијеног сталног зуба, што је најдраматичнија повреда која може да се деси, треба донети зуб у млеку или физиолошком раствору, а не у марамици, како обично чине. Такође ако је зуб поломљен, делове зуба треба донети у ординацију јер понекад зуб може да се залепи и траје одређени број година – напомиње докторка.

Када млечни зуб сам испадне, најчешће нема потребе за одлазак код стоматолога, али ако се „клати“ и боли, треба потражити стручну помоћ.

– Млечне зубе не треба вадити на силу, ако сам испадне то је нормално, то је физиолошка смена, било му је време да испадне. Родитељи често везују конце и покушавају деци да изваде зуб који се клати, што може да доведе до компликација. Боље је да потраже помоћ код нас – истиче Антићка.

Да ли се деца плаше зубара?

Страх деце од зубара је чест проблем и може бити изазов за родитеље, али и стоматологе. Страх од бола, белог мантила и апарата за поправљење зуба може довести до избегавања стоматолога и запуштања здравља зуба. Како би се овај страх превазишао важно је од најранијег узраста развијати здраве оралне навике код деце.

Морам да признам да се деца све мање плаше зубара, све су им доступнији цртани филмови и клипови са Jutjuba где могу да виде да то није толико страшно. Ипак, постоји проценат несарадљиве и нестрпљиве деце. Како би се страх од зубара превазишао важно је да родитељи доста раде са децом код куће, да имају позитиван став према стоматологу, редовним одласцима и интервенцијама. Одлазак код зубара треба да буде део рутине, а орална хигијена део опште хигијене која се изводи сваког дана – каже др Јованка Антић.

Зубић вила

За многе малишане, губитак млечних зуба је посебан тренутак у њиховом одрастању. Као део те чаролије, долази и Зубић вила и узима зуб остављен испод јастука и оставља малу награду у замену. Зубић вила је не само фигура из бајке, већ и подсетник да су здрави зуби кључни за срећу и самопоуздање деце. Кроз ову магичну традицију, деца уче о важности бриге о оралном здрављу и стичу навике које ће их пратити током целог живота.

М. Јанковић