Reč struke: Šta prema mišljenju stomatologa najviše šteti dečijim zubima

Karijes, kao najrasprostranjenije oboljenje ima blizu od 90 odsto ljudi na svetu, ne zaobilazi ni najmlađu populaciju, a poražavajuća statistika zabeležena je i u ovdašnjoj Službi stomatološke zdravstvene zaštite

Koliko je važno govoriti o higijeni usta, i koliko je prevencija bitna za očuvanje zuba i lepog osmeha od najmlađeg uzrasta, ispričala je za naš portal dr stom. spec. preventivne i dečije stomatologije Jovanka Antić.

– Već u trećoj godini života više od polovine dece ima neku vrstu karijesa. Deca koja imaju karijes u tom uzrastu imaju veliki broj obolelih zuba, a vrlo često imaju i forme koje dovode do komplikacija.

Do karijesa dolazi zbog nepravilne ishrane i loše oralne higijene.

– Loša ishrana u kojoj preovladavaju ugljeni hidrati i to uglavnom slobodni šećeri, dovodi do karijesa i za sada je to najveći problem, koji je gotovo nemoguće rešiti. Deci treba davati isključivo tri obroka dnevno i dve užine, a treba izbaciti grickanje, davanje sokova i slatkiša. Ako se ishrana ne koriguje može doći do nastanka novih karijesa na istom, ili nekom drugom zubu. Nepravilna ishrana ne utiče samo loše na zdravlje zuba, već celokupnog organizma, to je faktor rizika za gojaznost, dijabetes, astmu pa čak i maligna oboljenja – ističe doktorka.

Uloga roditelja ključna u mlađem uzrastu

Roditelji ponekad ne brinu o oralnoj higijeni dece već im je prepuste, što je pogrešno, a retko i dovode decu na preventivne preglede koji su veoma važni, već se javljaju kada se pojavi karijes.

– Prvi dolazak kod stomatologa bi trebalo da bude po nicanju prvih zuba, gde stomatolozi treba da obuče roditelje kako da vode računa o zdravlju zuba svoje dece. Najlakše i najbolje bi za roditelje bilo kad bi decu dovodili kod nas na svakih šest meseci, jer tako možemo ranije da vidimo ako dođe do pojave karijesa i da ih saniramo pre nego što se pojave komplikacije – navodi dr Antić.

Kod najmlađe dece, zbog specifičnosti građe mlečnih zuba vrlo brzo dolazi do težih oblika karijesa.

– Mlečni zub koji ima karijes zahteva najčešće dve posete stomatologu, kako bi se karijes uklonio. Deo saniramo plombom, koja dolazi posle lečenja zuba. Nažalost, veliki broj zuba ne možemo na taj način izlečiti, već ih moramo izvaditi.

Kod stomatologa treba ići najmanje jednom godišnje, optimalno bi bilo dva puta, dok oni koji su u većem riziku od karijesa, stomatologa treba da posećuju na tri meseca.

– Roditelji se uglavnom oslanjaju na to što deca rade i ne shvataju da su oni odgovorni i da treba deci da peru zube. Ukoliko roditelji sprovode oralnu higijenu kod dece, oni mogu da vide neku početnu promenu koja se događa na zubima – smatra ova doktorka.

Pravilnim pranjem zuba do lepog osmeha

Pravilno i redovno pranje zuba adekvatnim priborom ključno je za lep i zdrav osmeh i treba da postane rutina od najmlađeg uzrasta.

– Za svaki uzrast postoji određeni pribor kojim se obavlja oralna higijena, kod beba se koristi zubni naprstak, kojim se bršu i bezubi grebenovi, pre nego što dete dobije zube. Sa nicanjem zuba uključuje se četkica sa malom glavom, kratkom debelom drškom, koja je stabilna i sa mekim vlaknima. Kako dete raste menja se i četkica. Pastu za zube mnogi izbegavaju, a ona sme da se koristi od nicanja prvih zuba, ne treba brinuti o tome da dete može da je proguta. U pubertetskom uzrastu deca gube volju za pranjem zuba, što dovodi do karijesa. Na to utiče i povećani unos energetskih napitaka, koja su vrlo loša za opšte za zdravlje, a za zube su jedna od najgorih stvari koje mogu biti unete u usta – objašnjava dr Antić.

Za održavanje higijene zuba najvažniji su četkica i pasta, a uz dva temeljna pranja zuba u toku dana, ujutru pre doručka i uveče pre spavanja, zubi će biti zdravi.

– Četkica za zube ne treba da bude tvrda, već mekana i ravna i treba je menjati na dva do tri meseca, a kod dece još češće. Paste za zube sa fluoridima ne treba izbegavati, bez obzira šta ljudi pročitali na internetu. Postoje razne tehnike pranja zuba, ali najvažnije je da svaka površina treba da se pređe pet do šest puta, unutrašnja, spoljašnja, ona kojom se grize, a treba da se pere i jezik. Preporuka je i da se ne ispira pasta posle pranja zuba, kako bi aktivni sastojci iz paste mogli duže da deluju.

Četkanjem zuba uklanja se 60 odsto bakterija koji su izazivači karijesa i drugih oralnih oboljenja, pa zbog toga treba koristiti i druga pomoćna sredstva.

– Konac za zube i interdentalne četkice treba koristi pažljivo, onako kako je stomatolog prethodno objasnio, a ne na svoju ruku, jer može doći do povređivanja i oštećenja desni. Dobre su i vodice sa fluoridima i antibakterijskim sredstvima koje se koriste za ispiranje usta, a koje takođe treba da preporuči stomatolog u zavisnosti od problematike koja postoji – napominje naša sagovornica.

Kada je vreme za protezu?

Po statistici više od 60 odsto dece ima potrebu za „ispravljanjem zuba“, a prve ortodontske nepravilnosti mogu da se vide i kod prisutnih mlečnih zuba, uglavnom kod dece sa izraženim naslednim faktorom.

– Dosta dece ima ortodontske anomalije zbog toga što se zubi sve ređe koriste za žvakanje hrane, jer se jede mekana i prerađena hrana koja ne zahteva angažovanje mišića usta. Faktor koji utiče na nepravilnost je i karijes – ističe dr Antić.

Sa ortodontskom terapijem kreće se u devetoj godini, a na početku se nose pokretni ortodontski aparati tzv. proteze.

– Ukoliko se terapija sa pokretnim protezama preskoči, ili deca odbijaju da ih nose, ili se pokaže neadekvatnom, postoji uvek rešenje u fiksnim ortodontskim aparatima, koji su mnogo skuplji i koje ne pokriva fond. Oni mogu da se nose i u kasnijem uzrastu, što je dobro, jer nelečenje ovog problema dovodi do paradentopatije i drugih problema. Mnogi misle da su fiksne proteze pomodarstvo, ali one jesu rešenje, jer ortodontsku nepravilnost uvek treba ispraviti – kaže ona.

Kako bi se zubi ispravili fiksna proteza nosi se godinu do dve, a pokretni aparati nešto duže, jer se nose samo noću i par sati u toku dana.

– Pokretna proteza nosi se tokom spavanja i danju kod kuće dok provode slobodno vreme ili pišući domaći, jer je potrebno da u aktivnom stanju proteza bude u ustima, jer su tada mišići usne duplje aktivniji, pa je dejstvo proteze najbolje.

Ko nosi protezu, mora da ima pojačanu oralnu higijenu.

– Higijena kod dece koja nose proteze mora biti pojačana, za to postoje posebne četkice, rastvori. Dešava se da se pojave, posle nošenja fiksne proteze, kod onih koji nisu održavali adekvatno higijenu, veliki broj karijesa ispod bravica i lukova, a može doći i do vrlo esktremnih zapaljenja desni koja se teško rešavaju – upozorava doktorka.

Povrede zuba česte kod dece

Učestalost zubih trauma jedan je od velih problema sa kojima se susreću stomatolozi. Do povrede mlečnih zuba najčešće dolazi kod dece mlađeh uzrasta koja uče da hodaju, a stalnih kod nešto starije dece koja se bave sportom.

– Najređe se priča o povredama zuba, a one su tako česte. Prevencija je moguća, posebno kod dece koja se bave sportom i koja mogu da nose štitnike za zube tokom treninga i utakmica. Kod mlađe dece ovakve povrede se teže preveniraju, a do njih najčešće dolazi jer su deca nesigurna prilikom hoda, pa se tada i povrede.

Važno je edukovati roditelje, nastavnike i vaspitače da znaju kako da se ponašaju u slučaju da dođe do povrede.

– Kod izbijenog stalnog zuba, što je najdramatičnija povreda koja može da se desi, treba doneti zub u mleku ili fiziološkom rastvoru, a ne u maramici, kako obično čine. Takođe ako je zub polomljen, delove zuba treba doneti u ordinaciju jer ponekad zub može da se zalepi i traje određeni broj godina – napominje doktorka.

Kada mlečni zub sam ispadne, najčešće nema potrebe za odlazak kod stomatologa, ali ako se „klati“ i boli, treba potražiti stručnu pomoć.

– Mlečne zube ne treba vaditi na silu, ako sam ispadne to je normalno, to je fiziološka smena, bilo mu je vreme da ispadne. Roditelji često vezuju konce i pokušavaju deci da izvade zub koji se klati, što može da dovede do komplikacija. Bolje je da potraže pomoć kod nas – ističe Antićka.

Da li se deca plaše zubara?

Strah dece od zubara je čest problem i može biti izazov za roditelje, ali i stomatologe. Strah od bola, belog mantila i aparata za popravljenje zuba može dovesti do izbegavanja stomatologa i zapuštanja zdravlja zuba. Kako bi se ovaj strah prevazišao važno je od najranijeg uzrasta razvijati zdrave oralne navike kod dece.

Moram da priznam da se deca sve manje plaše zubara, sve su im dostupniji crtani filmovi i klipovi sa Jutjuba gde mogu da vide da to nije toliko strašno. Ipak, postoji procenat nesaradljive i nestrpljive dece. Kako bi se strah od zubara prevazišao važno je da roditelji dosta rade sa decom kod kuće, da imaju pozitivan stav prema stomatologu, redovnim odlascima i intervencijama. Odlazak kod zubara treba da bude deo rutine, a oralna higijena deo opšte higijene koja se izvodi svakog dana – kaže dr Jovanka Antić.

Zubić vila

Za mnoge mališane, gubitak mlečnih zuba je poseban trenutak u njihovom odrastanju. Kao deo te čarolije, dolazi i Zubić vila i uzima zub ostavljen ispod jastuka i ostavlja malu nagradu u zamenu. Zubić vila je ne samo figura iz bajke, već i podsetnik da su zdravi zubi ključni za sreću i samopouzdanje dece. Kroz ovu magičnu tradiciju, deca uče o važnosti brige o oralnom zdravlju i stiču navike koje će ih pratiti tokom celog života.

M. Janković