Reč struke: Od čega ćemo se sve lečiti posle preležane korone?

Posledice izazvane korona virusom, mogu se javiti nevezano od toga da li je neko imao blaži ili lakši oblik bolesti. O tome šta je post kovid stanje a šta dugotrajni kovid, koje se sve bolesti mogu javiti kao posledica ovog virusa, te koji su to simptomi zbog kojih se obavezno treba javiti lekaru, govori kardiolog Dragana Zanfirović iz kruševačke Kovid bolnice.

Ukoliko pacijent duže od dve do tri nedelje nakon preležane korone ima određene simptome, reč je o post kovid stanju koje može biti prolazno. Produženi simptomi koji traju više od šest nedelja, pa i do godinu dana, ukazuju na hronični postkovid sindrom koji se može javiti čak i kod onih nisu znali da su bili zaraženi. Klinička slika pacijenata je raznolika, od nesavladivog umora i potpunog gubitaka energije, preko brojnih zdravstvenih problema, pa sve do fatalnih ishoda.

–Skoro polovina pacijenata se žali na hronični umor koji može da traje do šest meseci pa i do godinu dana, kod nekih je prisutno i otežano disanje, na početku i kratak dah. Javljaju se i bolovi u zglobovima, bol u grudima, gubitak čula mirisa, koji može trajati nekoliko nedelja pa i duže. Pacijenti se žale i na problem sa spavanjem, na lošu koncentarciju i poremećaj pažnje, vrtoglavicu. Kod određenog broja ljudi javlja se i gubitak kose, ali se to obično reguliše za nekoliko meseci. Kod mnogih mlađih žena dolazilo je do poremećaja menstrualnog ciklusa, ali je i to prolazno- govori naša sagovornica, na osnovu iskustva rada sa pacijentima koji su preležali koronu.

Ono što je, prema dosadašnjim iskustvima, specifično za kovid 19 je hiperkoagulabilnost- povećana sklonost ka koalgulaciji, odnosno, zgrušavanju krvi u krvnim sudovima.

–Takvo stanje povećava sklonost za nastanak tromba u krvnim sudovima i povećava rizik za nastanak tromboeboličnih komplikacija, jer nastali tromb može da se otkači i dospe u različite organe, remeti cirkulaciju i dovodi do oštećenja tih organa (nastaje infarkt, miokardija, moždani udar, tromboembolija pluća…)- upozorava doktorka Zanfirović.

A koliko se zapravo dugo kod pacijenata nakon preležane korona zadržava sklonost ka zgrušavanju krvi u krvnim sudovima, ne može se precizno odgovoriti.

–Za potvrdu ili isključivanje tromba u organizmu odrađuje se D-dimer i u slučaju kovid bolesnika sa teškom slikom te vrednosti su povećane. D dimer je važan samo kada postoje znaci tromba i to pre svega plućne tromboembolije, duboke venske tromboze– navodi ona, naglašavajući da D-dimer može biti povišen i kod maligniteta, u starosti, trudnoći, u toku menstrualnog krvarenja, mehaničkih povreda…

Ističe i to da se ne preporučuje samoinicijativno merenje D -dimera,  naročito kada nema simptoma koji ukazuju na trombozu.

–Naši pacijenti su često u post kovid periodu, plašeći se tromboze, više puta samoinicijativno radili ovaj test. Preporuka je da se D -dimer radi isključivo u dogovoru sa izabranim lekarom, pa ukoliko su vrednosti povišene, savetuje se pregled vaskularnog hirurga, ultrazvučni pregled vena i arterija, te pregled kardiologa- navodi ona.

Govoreći o kardiovaskularnim komplikacijama nakon preležanog kovida, doktorka ističe da se one mogu javiti tokom i posle nekoliko nedelja nakon akutnog kovida. Češće su kod pacijenata koji već imaju kardiovaskularna oboljenja, ali bilo je i primera da su se kompliakcije javljale kod mladih, pretežno zdravih i fizički aktivnih ljudi.

– Nevezano od toga da li je bila u pitanju lakša ili teža forma kovida, može se javiti povišen krvni pritisak, te različite aritmije, od bezazlenih do malignih poremećaja ritma. Kod mnogih pacijenata javlja se miokarditis (zapaljenje srčanog mišića), a samim tim dolazi i do razvoja srčanog popuštanja. Kod velikog broja pacijenata javlja se perikarditis (upala srčane ovojnice-perikarda), što je prolazno stanje koje traje dva do tri meseca, u zavisnosti od imunog odgovora. Od ostalih kompliakcija treba navesti i infarkt miokarda, plućnu tromboemboliju, te srčanu slabost- upozorava ona.

Pored navedenih komplikacija, kao posledica preležane korone može se javiti i poremećaj u radu štitne žlezde što može biti prolazno, te oštećenje bubrega, akutno ili trajno. Kod određenog broja pacijenata, dijagnostikuje se i fibroza pluća.

–Dosadašnja istraživanja pokazala su da svaki deseti pacijent ima neki od postkovid simptoma. Broj jedan svakako je veliki umor. Korona nije bolest respiratornog sistema, već sistemska bolest koja nažalost oštećuje unutrašnjost krvnih sudova, kardiovasksularni i nervni sistem. Spektar manifestacija je zaista širok, pa tako i depresivna stanja mogu biti posledica korone– ističe ova kardiološkinja.

Savet pacijentima je da prate svoje stanje nakon preležane korone, te da se u slučaju pojave bilo kakvih simptoma obavezno jave svom izabranom lekaru.

–Ne postoji određeno vreme kada se treba javiti lekaru. Pacijet treba da potraži pomoć lekara ako oseća pogoršanje opšteg stanja, poput otežanog disanja ili bola u grudima, a pregled kod specijaliste određenih grana određuje se u zavisnosti od simptoma i na osnovu kliničkih nalaza– savetuje ona.

Pristup lečenju kardiovaskularnih komplikacija obuhvata detaljno uzetu anamnezu, sa ranijim bolestima, detaljan pregled, laboratorijske pretrage, EKG, ultrazvučni pregled srca sa kolordoplerom, skener grudnog koša i NMGE i magnet srčanog mišića, 24-48 sati holter EKG-a.

–Lečenje komplikacija je po standardnim protokolima, a ono što je svakako neophodno nakon preležane korone, je odmor. Fizička aktivnost zavisi od oblika bolesti, preporuka su lagane šetnje. Intenzitet vežbanja, naročito kod sportista, mora se pažljivo dozirati, povratak treningu treba da ide postepeno, u periodu od 3 do 6 meseci, u zavisnosti od opšteg stanja i toga da li je bio lakši ili teži oblik bolesti– ističe doktorka Zanfirović.

Uz obavezno praćenje opšteg stanja organizma, svim pacijentima koji su preležali koronu preporučuje se odmaranje, unos vitamina, lagana šetnja, te odlazak u banju ili na planinu, ukoliko za to postoje uslovi.

D.P.