Reč stručnjaka: Sve blagodati brusnice

Brusnice su jedan od najzdravijih članova porodice bobičastog voća. Plod brusnice sadrži oko 90 odsto vode, a takođe sadrže vitamine i minerale kao što su vitamin C, vitamin E, vitamin K i mangan. Sveže brusnice su uglavnom kisele i retko se jedu sirove. Ovo voće uglavnom se jede sveže i sušeno, kao sok ili čaj, i kao dodatak arome određenoj namirnici, objašnjava Dragana Andrejić, savetodavka u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

-Često se prerađuje u obliku soka, ali sok od brusnice sadrži dodane šećere. Sok od brusnice i ekstrakti brusnice su uglavnom bezbedni za većinu odraslih, ali je ne treba konzumirati previše jer može izazvati neke neželjene efekte. Treba reći i da su komercijalno dostupne sušene brusnice prerađene i sadrže više kalorija nego sveže, zato što se u komercijalnoj proizvodnji dodaju velike količine šećera, a često se premažu i sa malo biljnog ulja kako se ne bi lepile jedna za drugu – upozorava naša sagovornica.

Ističe da organski sušene, sirove ili sveže brusnice,  mogu ponuditi svoje najbolje sastojke tako da ih naš organizam najbolje iskoristi.

–Brusnice sa minimalnom obradom sadrže najviše antioksidanata. Konzumiranje četvrtine šoljice suvih brusnica ekvivalentan je jednoj porciji voća i povrća, odnosno 25 odsto preporučenog dnevnog unosa. Šolja sirovih brusnica sadrži 46 kalorija, a 0 grama masti – napominje ona.

Sušene brusnice nastaju delimičnom dehidratacijom svežih brusnica tj. to su sveže brusnice kojima je izvučena voda, poput suvog  grožđa.

–Brusnice se suše na različite načine. Mogu da se suše na suncu, vrućim vazduhom, procesom smrzavanja, korišćenjem vakuuma i raznim drugim visokotehnološkim tehnikama sušenja. Svaka metoda daje različite rezultate u zadržavanju količine hranljivih sastojaka u brusnici. Smatra se da sušenjem na vazduhu one zadržavaju najmanji deo hranljivih sastojaka u odnosu na druge metode – objašnjava Andrejićka.

Sušene brusnice se mogu koristiti u salatama, kao ukrasni dodatak jelima, u kolačima, u kombinaciji sa žitaricama, može se dodati šejkovima, smutijima ili jesti same, kao slatkiš.

-Prerada brusnice može biti dobar način da poljoprivredna gazdinstva iskoriste potražnju za njom. Pravilnik o proizvodnji i prometu malih količina hrane biljnog porekla na gazdinstvima omogućava da domaćinstva legalno proizvedu i plasiraju jedan vredan i kvalitetan proizvod uz poštovanje osnovnih uslova propisanih ovim pravilnikom – savetuje ona.

Podseća još da je brusnica poreklom iz Severne Amerike, pripada porodici vresak koja je veoma rasprostranjena, to je drvenasta višegodišnja biljka u vidu niskog žbuna, sa malim ovalnim listovima na finim izdancima nalik lozi. Sadrži korisna vlakna koja mogu pomoći varenju, pa čak i gubitku težine. Brusnice imaju antiinflamatorno dejstvo, zahvaljujući visokim količinama antioksidanata, posebno antocijanina i flavanola, koji brusnicama daju tamnu nijansu, pa mogu smanjiti upalne procese u organizmu.

J.B.