Reč stručnjaka: Kako da  najbolje upotrebite zelenu salatu

Jedno od osnovnih pravila zdrave ishrane odnosi se na izbor sezonskih namirnica, jer one sadrže nutrijente potrebne organizmu u sezoni koja je u toku. Zelena salata je jednogodišnja ili dvogodišnja biljka iz familije glavočika koja je ujedno i najbogatiji skup biljne flore na našim prostorima, poručuju stručnjaci.

–Salata se veoma ceni u ishrani zdravih i bolesnih ljudi zbog visoke biološke vrednosti i specifičnog osvežavajućeg ukusa. Salate su bogate vlaknima, koja olakšavaju rad creva, a izuzetno su korisne i u dijetama jer usporavaju apsorpciju šećera, čime omogućavaju njihovo postupno iskorišćavanje. Njenu masu čini 95 odsto voda, a ostalih pet sadrži zdrave makronutrijente.  Od hranljivih materija ima najviše ugljenih hidrata oko 2,5 odsto, belančevina oko 1,2 odsto i masti oko 0,2 odsto. Energetska vrednost je neznatna – navodi Slađana Cvetković, savetodavka za prehrambenu tehnologiju u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

Salata, dodaje ona, ima značajne količine folne kiseline, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, fosfora, gvožđa, cinka i joda, bogata ja vlaknima i hlorofilom, a ono što je čini izuzetno poželjnim povrćem, jeste njena niska kalorijska vrednost, u 100g sadrži svega 15 kalorija. Može se jesti u neograničenim količinama bez ili sa začinima, a odličan je saveznik u dijetama. Zelena salata sadrži vitamine A i C. Vitamini B1, B2, B6, koji su neophodni za razmenu materija i funkcije nerava, a takođe za stvaranje belančevina, sadržani su u svim zelenim salatama. Tamnije zeleno lišće salate bogatije je vitaminom A, od svetlijeg.

– Dakle, pravilnim izborom salata snabdevamo se u dovoljnoj meri svim onim što je organizmu potrebno. Pri kupovini, izbeći da zelena salata ima žućkasto lišće ili braon mrlje. Žuta boja ukazuje na njenu starost, a time i na manju vitaminsku vrednost. Tamne mrlje ukazuju na starost i loše rukovanje, kao i na početno kvarenje – napominje ona.

Ističe da mlečni sok, kojeg ima najviše u korenu, lisnim rebrima i u mladim stabljikama, sadrži vredan sastojak koji se naziva laktukarijum te da taj sastojak ublažava bol, nervnu napetost i obezbeđuje miran san.

–Naučnici našeg vremana dokazali su da je zelenu salatu najbolje jesti uveče, dva-tri sata pred spavanje, jer laktukarijum ima dejstvo blažeg opijata i pomaže osobama koje imaju problem sa snom. Zelena salata potpuno prirodno i neškodljivo sredstvo protiv nesanice – podseća naša sagovornica.

Daje i uputstvo kako treba oprati zelenu salatu, a da se sačuvaju njeni vredni sastojci:

–Listove zelene salate najpre dobro oprati u posudi (ne pod mlazom vode), jer se u glavici salate mogu naći razni insekti koji prenose zarazu ako se ne odstrane, pa tek onda ih kidati, jer u protivnom dolazi do gubitka hranljivih sastojaka. Salate se lako vare, naročito ako se začine umesto sirćetom limunovim sokom. Salatu je najbolje jesti na početku obroka, jer otvara apetit i brzo se vari. Salatu ne treba jesti na kraju obroka, jer ona „izgoni” hranu uzetu pre nje iako ova još nije dobro svarena.

Danas je moguće birati između velikog broja vrsta zelene salate, koje su prisutne na tržištu tokom cele godine. Iako je njena najčešća primena kao sastojak raznih salata, može se i termički obrađivati tako da je nikako ne treba zanemariti na tpezi.

J.B.

Foto: Pixabay, privatna arhiva