Mladi i mentalno zdravlje: Tražite savet na vreme, rešenje uvek postoji!

Vođeni idejom koju su predložili članovi Kluba „Mladi u gradu“, istražili smo temu mentalnog zdravlja i nasilja među mladima. Na pitanja naših mladih saradnika, o tome koliko se često susrećemo sa nasiljem, kako protiv njega da se borimo, kolika je uloga roditelja, a kolika profesora i kome se obratiti u slučaju problema odgovorila je Jelica Dimić, psiholog iz Medicinske škole u Kruševcu

– Učenici posle korone u mnogo većem broju dolaze kod mene na razgovor, traže pomoć jer kod sebe prepoznaju znake, simptome koji govore da se nešto dešava, često kažu, psihički nisam dobro. Naši đaci uče stručne predmete, uče psihopogiju, psihijatriju i odlično znaju da ono što uče povežu sa sopstvenim iskustvom. Mladi prolaze kroz složenu razvojnu fazu, često se dešava se da jedan broj mladih osoba upadne u takozvanu „razvojnu-adolescentnu krizu“ – objašnjava Jelica Dimić, psiholog iz Medicinske škole u Kruševcu.

Pošto sam razvoj može da uslovi određene psihičke teškoće, deo adolescenata je u ovom periodu ranjiviji, teže sa nosi sa životnim situacijama, jer nema izgrađene veštine kao što je emocionalna samokontrola, aktivno slušanje.

Mnogi nisu naučili kako da se nose sa stresom.

– Kod sebe najčešće primećuju prisustvo neprijatnih emocija, strah, brigu, neizvesnost, nezadovoljstvo, gubitak volje ne samo za učenjem, već i za aktivnostima koje su ranije voleli, depresivne crte se javljaju, anksioznost, crne misli, samopovređivanje… Ima učenika koji imaju teškoće u učenju, dileme u emotivnoj vezi, nekad su nezadovoljni procesom ocenjivanja kod nekih nastavnika i slično.

Razlozi zbog kojih se javljaju ovakva stanja mogu se grupisati u nekoliko grupa:

– Problemi nastaju u razvojnoj fazi, tokom školovanja, zbog porodičnih prilika, vršnjačkih grupa, sistema vrednosti… Korona je ostavila posledice, kao i upotreba mobilnih telefona. Smatram da upotreba telefona ne treba da se zabrani, već da mladi nauče da sami ograniče sebi vreme koje provode ispred ekrana i da to vreme koriste na najbolji mogući način. Najnovija istraživanja pokazuju da pojačava anksioznost, podstiče depresiju i stvara nezadovoljstvo kod jednog broja mladih.

Razgovor sa psihologom – početak promene

Mladi u najvećem broju prepoznaju promene kod sebe, a ponekad im neko iz okruženja ukaže na njih. Ima i onih sa usvojenim pogrešnim obrascima ponašanja, koji ne prepoznaju.

Roditelji i nastavnici su u prilici da uoče promenu kod mlade osobe.

– Postoje učenici koji samoinicijativno traže pomoć, imate situacije da drug i drugarica dođu, kažu šta su primetili i traže da ja pozovem učenika. Ima i onih koji negiraju teškoću, misle da će sve proći samo od sebe. Roditelji ponekad nisu spremni da se suoče sa realnošću, ili vođeni emocijama previde neku promenu. Učenike učim da se bave sobom, da samoanaliziraju sebe, svoje ponašanje, da traže pomoć, da nemaju predrasude prema pojedinim profesijama. Posao psihologa je vrlo složen, važno je da stvorite poverenje kod učenika, da ste otvoreni, strpljivi, da učenici dožive da ste im pomogli i to se onda širi. Psiholog ne daje gotova rešenja, u saradnji sa mladom osobom traga za rešenjem, navede učenika da sam uvidi šta je za njega dobro – napominje Dimićka.

Nasilje u školama – briga celog društva

Svedoci smo da je nasilje u školama u porastu, iz godine u godinu srećemo se sa sve ekstremnijim primerima.

– Učenici se trude da budu orginalniji, da se vidi nešto čega do sada nije bilo. Ako želiš da se o tebi priča, da se tvoja priča čuje na TV-u, da si „faca“ na mrežama uradi tako nešto, što je ranije bilo nezamislivo. To vam je poremećen sistem vrednosti – smatra Dimićka.

Razloga zbog kojih tinejdžeri vrše nasilje prema svojim vršnjacima, ali profesorima, ima mnogo:

– Važno je okruženje u kome deca odrastaju, na prvom mestu porodica i kakve modele deca tu prihvataju. Sva istraživanja kazuju da nasilna deca odrastaju pored nasilnih roditelja. Deca uče po modelu. Doprinosi i to kakve crtane filmove gledaju, igrice koje igraju, a koje su često prepune agresije, šta se plasira na televiziji, društvenim mrežama…

Zakonska regulativa koju škole moraju da poštuju, smatra naša sagovornica, isuviše slobode i prostora daje učenicima.

– Ne želim da me vaši čitaoci pogrešno shvate, nasilje je zabranjeno i to je u redu, možda većina i nije svesna koliko ozbiljne posledice može da ostavi na ličnost, a meni se čini da smo došli u takvu situaciju, da ako učenik tj. njegov roditelj, ako je spremen, uglavnom zbog nerealne procene, uvek može da „potegne“ neki dokaz i da vas optuži za nasilje. Nasilja je uvek bilo u nekoj meri, i biće ga. Nama ostaje da svi zajedno, roditelji, škola, društvo u celini, preventivno radimo na ovoj temi, da mnogo više pričamo sa decom, a mi se nažalost danas bavimo posledicama. Roditeljima treba pomoć da se snađu u vaspitanju, mi treba da promovišemo prave vrednosti. To je proces, ništa ne može preko noći, važno je pitamo našu decu šta je njima potrebno – ističe ona.

Kada do nasilja dođe, mladi najčešće znaju kome treba da se obrate, a škola informiše učenike kome mogu da prijave nasilje ili bilo koju neprijatnost:

– U školi je odeljenjski starešina prva osoba, ali i bilo koja druga odrasla osoba u školi, osoba u koju učenik ima poverenje, naravno roditelji. Za sve druge teškoće, važi ista ova lista, u nekim slučajevima osoba koja dobije informaciju nije možda kompetentna za njeno rešavanje, ali će obavestiti osobu koja je za to odgovorna.

Medicinska škola u kojoj radni naša sagovornica je, na sreću, prepoznatljiva po tome što nema veći broj nasilnih situacija.

– Ima povremeno vršnjačkog nasilja, dominira prvi, eventualno drugi nivo, ugpavnom verbalno nasilje. Na kraju prvog polugodišta smo imali slučaj verbalnog nasilja. Kontiniurano ohrabrujemo učenike da prijavljuju nasilje, bez obzira gde se dešava i ko su izvršioci. Škola mora da poštuje protokol i Pravilnik o zaštiti učenika.

Kako bi se nasilje sprečilo, treba se više posvetiti mentalnom zdravlju mladih i davati im pozitivne primere.

– Prošle školske godine kolegenica Svetlana Aleksić, psiholog u Muzičkoj školi i ja smo odradile istraživanje na temu: Mentalno zdravlje adolescenata, a najveći procenat ispitanika (bilo ih je 875 ukupno) je rekao da o ovoj temi treba više govoriti u školi, porodici, medijima… Tema nasilja je u medijima dosta prisutna, ja bih rekla previše, reč je samo o posledicama, i to ponekad kod mladih deluje izazovno da i oni nešto pokušaju. Mediji treba da iskoriste svoju moć da promovišu prave vrednosti, da se više čuju rezultati učeničkog rada, da stručne osobe, učenici, nastavnici, roditelji budu sagovornici na ovu temu, da se bavimo prevencijom. Problematika je složena i škola ne može sama da se sa tim izbori.

Preambiciozno je da iskorenimo nasilje, možemo da radimo da ga ima manje, kako bismo smanjili ekstremne slučajeve.

Kolika je uloga profesora i roditelja?

Roditelji imaju veliku ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja dece i prevenciji nasilja:

– Važno je koji vaspitni stil roditelji koriste, da li detetu daju neograničenu spobodu, ili slobodu sa ograničenjima, kakvi odnosi vladaju između bračnih partnera, da li imaju usaglašene stavove o važnim pitanjima za razvoj deteta, koji sistem vrednosti neguju, da li je znanje vrednost u toj porodici, kako vide školu i nastavnike, grade li poverenje sa svojim detetom, da li uočavaju promene… Danas je teže i roditeljima i deci, kontekst u kome dece odrastaju je u velikoj meri promenjen.

Sa druge strane, tu je škola, druga kuća svakog deteta, koja je u dobroj meri ostala tradicionalna.

– Način rada koji praktikuje dobar broj nastavnika ne prija današnjim generacijama i to je razlog što većina učenika pri pomisli na školu ima negativne emocije. Škola treba da se više bavi prevencijom, nažalost zahtevni programi nastave i učenja, veliki broj časova u rasporedu smanjuju tu mogućnost, ali kad se hoće uvek se nađe način. Broj stručnih saradnika u školi svakako treba da bude veći – smatra naša sagovornica.

Poruka

A kako bi učenici što lakše izašli na kraj sa problemima sa kojima se na svakodnevnom nivou susreću kod kuće, u školi, ili sa svojim društvom u gradu, trebalo bi da, kako savetuje naša sagovornica, čine sledeće:

– Učite da volite sebe i prihvatate sebe takvi kakvi jeste. Samoanalizirajte svoje ponašanje, kad primetite da nešto nije u redu tražite pomoć, rešenje se uvek nađe. Birajte pozitivne modele – uzore, učite, jer znanje je vrednost koju vam niko ne može uzeti. Kad tad dođe sve na svoje, pametno koristite svoj mobilni telefon, učite da se nosite sa stresom i obavezno upražnjavajte fizičku aktivnost.

Marija Janković

Ponosni na rad Kluba „Mladi u Gradu“

Tekst je nastao kao rezultat rada našeg Kluba „Mladi u Gradu“, koji okuplja mlade sugrađane koji predlažu teme, kojima će se naši mediji baviti, a ukoliko žele, učestvuju u kreiranju tekstova.

Cilj nam je da se na ovaj način čuje glas mladih, da oni postanu oni koji primećuju, ali i utiču na dešavanja u svom okruženju!

Mladi, ukoliko želite da nam se pridružite to možete učiniti slanjem poruke na mejl [email protected], ili preko društvenih mreža, fejsbuk stranice KrusevacGrad i instagram profila novinegrad.