Pruga Stalać–Đunis prva ulazi u modernizaciju za brzine do 200 kilometara na čas

Pruga Beograd–Niš, jedna od najvažnijih železničkih saobraćajnica u Srbiji, uskoro ulazi u novu fazu razvoja. Kao prva deonica buduće brze pruge između Beograda i Niša, Stalać–Đunis biće potpuno rekonstruisana i dograđena u dvokolosečnu elektrificiranu prugu za brzine do 200 kilometara na čas. Početak radova očekuje se naredne godine, a projekat će značajno unaprediti bezbednost, kapacitet i pouzdanost železničkog saobraćaja na Koridoru 10.

Pruga Beograd–Niš puštena je u saobraćaj 1884. godine, čime je uspostavljena jedna od najvažnijih železničkih veza u Srbiji i na Balkanu. Elektrifikacija ove pruge započela je početkom sedamdesetih godina prošlog veka, a ceo pravac elektrificiran je u periodu od 1971. do 1974. godine, čime su stvoreni uslovi za savremeniji i efikasniji železnički saobraćaj.

Tokom razvoja ovog železničkog pravca izgrađeni su i drugi koloseci na pojedinim deonicama. Drugi kolosek između Paraćina i Stalaća, u dužini od 21,1 kilometar, izgrađen je 1967. godine, dok je deonica Đunis–Trupale, duga 39,9 kilometara, dobila drugi kolosek 1998. godine.

Međutim, železnička stanica Stalać ostala je jedan od retkih delova ovog pravca koji decenijama nije ozbiljnije obnavljan. Poslednja rekonstrukcija koloseka u stanici izvedena je još 1967. godine, a zbog dotrajalosti infrastrukture maksimalna dozvoljena brzina na ovom delu pruge danas iznosi svega 65 kilometara na čas.

Uprkos tome, ova deonica ima veliki značaj za železnički saobraćaj. Njome svakodnevno saobraća oko 40 putničkih i teretnih vozova, što dodatno potvrđuje potrebu za njenom modernizacijom i povećanjem kapaciteta.
Upravo zbog svog značaja, deonica Stalać–Đunis biće prva na kojoj će početi radovi u okviru izgradnje brze pruge između Beograda i Niša. Ugovor o izvođenju radova potpisan je u novembru 2025. godine, dok je trenutno u toku izrada projektno-tehničke dokumentacije. Početak radova najavljen je za narednu godinu.

Deonica Stalać–Đunis duga je 17,7 kilometara i predstavlja jedinu jednokolosečnu deonicu na međunarodnom železničkom Koridoru 10 između Beograda i Niša. Upravo zbog toga njena modernizacija predstavlja jedan od najzahtevnijih infrastrukturnih poduhvata na ovom delu koridora.

Projektom je predviđeno da postojeća jednokolosečna pruga bude unapređena u dvokolosečnu elektrificiranu prugu za velike brzine. Pored rekonstrukcije postojećeg koloseka i izgradnje drugog koloseka, planirana je izgradnja nove kontaktne mreže, savremenih signalno-sigurnosnih i telekomunikacionih sistema, kao i novih energetskih postrojenja.

Jedan od najsloženijih delova projekta biće izgradnja novih tunela i mostova, koji će omogućiti da trasa bude prilagođena brzinama do 200 kilometara na čas. Zbog konfiguracije terena upravo će građevinski radovi na tunelima predstavljati jedan od najvećih izazova tokom realizacije projekta. Modernizacijom će biti obuhvaćene i železničke stanice između Stalaća i Đunisa, koje će biti rekonstruisane i prilagođene savremenim standardima bezbednosti i funkcionisanja železničkog saobraćaja.

Ova deonica predstavlja centralnu vezu na južnom železničkom koridoru između već dvokolosečnih deonica Paraćin–Stalać i Đunis–Trupale. Završetkom radova biće uklonjeno usko grlo na međunarodnom Koridoru 10, čime će se omogućiti znatno brži, bezbedniji i pouzdaniji železnički saobraćaj.

Cilj projekta jeste da se omogući saobraćaj putničkih vozova brzinama do 200 kilometara na čas, dok će teretni vozovi moći da saobraćaju brzinom do 120 kilometara na čas, u skladu sa evropskim standardima bezbednosti, interoperabilnosti i zaštite životne sredine.

Modernizacija deonice Stalać–Đunis predstavlja prvi veliki korak u realizaciji projekta izgradnje brze pruge između Beograda i Niša, koja će nakon završetka omogućiti znatno kraće vreme putovanja, povećati kapacitet međunarodnog železničkog koridora i unaprediti povezivanje centralne i južne Srbije sa evropskom železničkom mrežom.

M. J.

Bez planiranih isključenja