Prsten despota Stefana uručen Bojanu Lazareviću

U amfiteatru crkve Lazarice po 36. put uručena je nagrada Prsten despota Stefana Lazarevića antropologu, književniku i sineasti Bojanu Jovanoviću. U kulturno – umetničkom programu nastupio je hor Biser. Odluku žirija saopštio je Ljubiša Bata Đidić, a o laureatu je govorila Marija Jeftimijević Mihajlović. Pesme Bojana Jovanovića recitovala je glumica Gordana Simić. U programu je učestvovao i pesnik Milan Vučićević.

U ime članova književnog kluba Bagdala prisutne je pozdravio književnik Nebojša Lapčević.

-Ideja Bagdale zrači više od šest i po decenija kao snažni duhovni pokret koji je težio da izbriše linije između metropole i provincije. Tome doprinose časopis Bagdala i Bagdala za decu. Ministarstvo kulture Republike Srbije svesrdno je podržalo ovu manifestaciju- rekao je Lapčević i zahvalio Eparhiji kruševačkoj, Gradu Kruševcu, Kulturnom centru i horu Biser.

Predsednik žirija Ljubiša Bata Đidić saopštio je prisutnima odluku žirija.

-Bojan Jovanović je značajno ime srpske antropologije i poezije. Svoju prvu pesmu objavio je upravo u časopisu Bagdala sedamdesetih godina. Sve što se događa u ovoj poetici je drama sa izgubljenim vremenom. Skriven u nemom emotivnom jauku pokazuje takva bolna mesta koja su neizlečiva, zbog kojih smo se dehumanizovali, odrodili, razbratili, razrodili, otuđili. Taj jauk svojim prigušenim unutrašnjim krikom drži celo tkivo ove poezije kao lek. Da nema tog metaforičnog i lekovitog izraza koje je ravnoteža otuđenju i bezbožništvu ne bi bilo nade i izbavljenja, bilo bi sve beznadežno. Njegovo pesničko monaško opštežiće govori kako su nekada govorili isihasti. U srži Jovanovićevog istraživanja je tradicionalna duhovna kultura Srba i balkanskih Slovena. Njegove radove karakteriše široki raspon i znanje iz interdisciplinarnog istraživačkog polja u kome se ukrštaju antropologija, psihologija, sociologija, istorija i književnost- kazao je o laureatu Đidić.

Prisutnima se obratio i ovogodišnji laureat Bojan Jovanović.

-O mojoj poeziji najbolje i najlepše pisali su kritičari iz Kruševca, a tekstovi koji su objavljivani u Bagdali sigurno su među najboljim i najreprezentativnijim. Jedan sam od osnivača književno – filozofske škole. Dugogodišnje prisustvo i rad u ovoj školi još više me vezuju za Kruševac. Prostor na kome se nalazimo je mesto srpskog prestonog grada u kojem su živeli knez Lazar i njegova supruga kneginja Milica. Porodična ljubav i hrišćanska vera bile su vrednosni primer svega što je despot Stefan Lazarević kasnije postigao. Despot Stefan Lazarević je uspeo da odoli brojnim iskušenjima i sačuva svoju plemenitost o čemu govore ne samo kanonski spisi, već i tradicija narodnog usmenog stvaralaštva. Tekst njegovog dela Slovo ljubve ostaje do danas značajan duhovni spomenik. Od očuvanja humanističkih vrednosti zavisi čovekovo postojanje i dalji opstanak. Jedna od tih vrednosti je ljubav. Zato bi Slovo ljubve trebalo da bude vrednosni orijentir prilikom ostvarenja plemenite, dobre i lepe ideje da se u Kruševcu podigne spomenik ljubavi- poručio je Jovanović.

O. Milićević

Istražujemo poreklo imena sela: Bojince i plašljivci