Batut izdao detaljan vodič za zaštitu od toplotnih talasa

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” izdao je detaljan priručnik sa preporukama za građane kako da se zaštite tokom letnjih vrućina i toplotnih talasa. Lekari podsećaju da se pod toplotnim talasom podrazumeva meteorološka pojava sa temperaturama vazduha iznad 32 stepena Celzijusa koja traje tri ili više uzastopnih dana, a koja redovno narušava sistem termoregulacije našeg organizma. Kako bi se sprečile opasne zdravstvene komplikacije, stručnjaci savetuju striktno pridržavanje pravila koja se odnose na rashlađivanje životnog prostora, pravilnu hidrataciju i ishranu

Prva linija odbrane je održavanje doma hladnim, gde bi idealna dnevna temperatura trebalo da bude ispod 32 stepena, a noćna ispod 24 stepena, što je posebno važno za hronične bolesnike, starije od 60 godina i decu do dve godine. Savetuje se korišćenje hladnijeg noćnog i jutarnjeg vazduha za provetravanje, dok tokom dana prozore i zastore treba držati zatvorenim, uz gašenje nepotrebnih električnih uređaja koji dodatno greju prostor. Ukoliko se koristi klima uređaj, razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bi smela da pređe 7 do 10 stepeni kako bi se izbegao temperaturni kolaps. Ako klima ne postoji, rešenje je kačenje vlažnih čaršava na prozore, dok ventilatori gube efikasnost na temperaturama iznad 35 stepeni.

Kada je reč o hidrataciji i ishrani, zdrave odrasle osobe moraju unositi 8 do 10 čaša vode dnevno, postepeno i u gutljajima, dok stariji od 65 godina vodu moraju piti i kada ne osećaju žeđ. Boja mokraće je glavni pokazatelj, pa tamna boja jasno signalizira dehidraciju. Iz upotrebe treba potpuno izbaciti alkohol, a smanjiti kafu i gazirana pića koja deluju kao diuretici. Letnji jelovnik mora biti lagan, sa više manjih obroka, bez pržene i teške hrane, a baziran na svežem voću, povrću, supama i čorbama koje nadoknađuju minerale. Zbog brzog kvarenja namirnica na vrućini, potreban je i dodatan oprez pri kupovini i čuvanju hrane.

Izlaganje suncu i toploti treba svesti na minimum u kritičnom periodu od 10 do 17 časova, a naporne fizičke poslove i treninge obavljati isključivo rano ujutru, između 4 i 7 sati. Prilikom izlaska obavezna je lagana odeća od prirodnih materijala svetlih boja, šešir, naočare i krema sa zaštitnim faktorom 30+. Posebna opreznost savetuje se u saobraćaju – automobil pre polaska obavezno treba provetriti, praviti pauze na svaka dva sata, a decu, starije osobe i kućne ljubimce ni pod kojim uslovima ne ostavljati same u parkiranom vozilu. Za hronične bolesnike, kardiološke pacijente i dijabetičare važi poseban oprez u vezi sa merenjem pritiska, kontrolom šećera u krvi i pravilnim čuvanjem lekova i insulina na temperaturi ispod 25 stepeni.

Na kraju, iz Batuta apeluju na građane da redovno obilaze usamljene i bolesne komšije i rođake, ali i da nauče da prepoznaju prve simptome poremećaja izazvanih toplotom. Dok se toplotni osip, edemi i lakši grčevi mogu rešiti boravkom u hladu, čistom odećom, rehidratacijom ili hladnim oblogama, stanja poput toplotne sinkope (gubitka svesti) i toplotnog iscrpljenja zahtevaju hitnu reakciju i medicinsku pomoć. Najteži oblik je toplotni udar, kada telesna temperatura pređe 40 stepeni, a koža postane suva i vrela uz pojavu konfuzije. U tom slučaju neophodno je odmah pozvati hitnu pomoć, a do njihovog dolaska osobu skloniti u hlad, skinuti joj odeću i kvasiti kožu vodom uz obezbeđivanje strujanja vazduha.

J.S.
Slika – batut.org.rs

Ministarstvo poljoprivrede oštro demantovalo navode o smanjenju povraćaja akciza za gorivo