Pamtenik: Pogibija prote Avrama Jovanovića (1843 – 1917)

Malo je ljudi u nas, o kojima bi se moglo tako mnogo lepoga i dobroga reći, kao što je to bio pokojni prota Avram. On je služio na čast svojoj Otadžbini i svome narodu, pravi vođa narodni, kulturni organizator i duša svog sela. Narod ga je najbolje priznao time što se ugledao na njega i uvek pozivao na savete: „Ovako mi reče pop da radim, i ja tako radim”

Piše: Ognjen Milićević

Prota Avram rođen je u Sekuriču u Levču, 8. decembra 1843. godine, od oca Obrada Jovanovića i majke Savete.

Njegov deda Jovan je 1813. godine sakrio veliki broj pušaka i baruta u planini Juhoru. Turci su ga, saznavši za to, na sve moguće načine mučili, te je sa teškom mukom ostao u životu. On je mirno i mučenički podnosio sve, a oružje nije prokazao, već ga je sačuvao, te je ono u Drugom ustanku, takovskim junacima, koji Srbiju vaskrsnuše, bilo dobrodošlo. Njegov deda po majci, obor knez Ilija, podigao je o svome trošku manastir Strmac u kopaoničkom srezu.

Po priči prote Avrama, njegov otac bio je jedan od prvih bogoslova u novootvorenoj Bogosloviji u Beogradu.

Prota Avram imao je tri sestre: Aleksiju, Persu i Anu. Kao mali dečak prota Avram je posmatrao bes arnautski i patnje Srba sa one strane granice, te se u njemu još tada začela klica patriotizma, žarkog rodoljublja i pravdoljubivosti. Osnovnu školu učio je u Kruševcu kod starog učitelja Carevića, Gimnaziju u Kragujevcu i Šapcu, kao pitomac vladike šabačkog Gavrila.

Beogradsku bogosloviju završio je 1867. godine. Iste godine oženio se Aleksijim, ćerkom Pane Miloševića iz sela Sušice. Zapopio ga je vladika Janja u Kraljevu i postavio za kapelana u Đunisu starom popu Vasi Stojkoviću.

Odlikovan je naprsnim krstom, Takovskim krstom, ordenjima za građanske zasluge, Ordenom Svetog Save petog, četvrtog i trećeg stepena i bio član Velikog duhovnog suda. Provetravane su mu važne misije u crkvenom resoru. Bio je i namesnik ražanjski. Kada je oslobođena Stara Srbija i Makedonija, poslat je odmah u Kavadar, da uredi crkve i sveštenstvo u tom okrugu.

Još kao mladi sveštenik, 1875. godine, bio je izabran za narodnog poslanika Liberalne stranke Jovana Ristića. Za vreme srpsko – turskog rata bio je bataljonski sveštenik pri Prvom kruševačkom bataljonu, a posle pri kruševačkoj brigadi. Podigao je školu i osnovao zemljoradničku zadrugu u Velikom Šiljegovcu. Prota Avram je autor izveštaja za pregled crkava u srezu rasinskom, župskom i kopaoničkom za 1907. godinu.

Osnovao je crkvenu biblioteku pri hramu Svetog arhangela Gavrila u Velikom Šiljegovcu. Prota Avram je imao i svoju privatnu biblioteku. Ona je uništena od strane komunista krajem Drugog sveskog rata. Jedna od retkih sačuvanih knjiga prote Avrama je Zemljedjelsko Gazdinstvo, čast prva, Ratarstvo za srbskog Zemljedjelca, koju je napisao A. Nikolić. Štampana je u Beogradu 1853. U njoj stoji posveta: „Avramu Jovanoviću, učeniku četvrtog razreda Bogoslovije, za dobro učenje i vladanje, po rešenju Sovjeta Bogoslovijskago, 29. maja 1867. u Beogradu. Rektor Bogoslovije Arhimandrit Teodosije Mraović”.

Ona je uništena od strane komunista krajem Drugog svetskog rata. Knjige, fotografije, arhivska građa… spaljene su na lomači pred svešteničkom kućom Jovanovića u centru Velikog Šiljegovca.

Prota Avram mučenički je postradao od Bugara u Prvom svetskom ratu. Iako je ostao kod kuće, kao i svi starci, da čuva kuću i unučad i parohijanima čita molitve i održava veru u Boga, neprijatelj je našao načina da i njega ukloni sa ovoga sveta.

Dok su bili Austrijanci u Šiljegovcu nije se osećala opasnost bar za život nejači. Čim su došli Bugari – nastali su crni dani. Vojska je počela da pali kuće, ubija i siluje žensku čeljad. Patrole austrijske uhvatile su protu Avrama Jovanovića u Zdravinju i sprovele ga u Kruševac. Prota Avram je popadiji samo mogao jedva da kaže „Zbogom“. Pojahao je konja i otišao ka Zdravinju. Tamo su ga uhapsile austrijske patrole i sprovele u Kruševac. Njegova sestričina Zora obišla ga je jednom prilikom u zatvoru. Zatekla ga je u vrlo bednom stanju, kaljava i izmučena.

Molbe Kruševljana da se prota Avram ne predaje Bugarima nisu ništa pomogle. Bugarski oficir koji ga je tražio davao je „časnu“ reč da mu ništa neće biti. Ali, u rano jutro, 28. februara 1917, prota Avram sproveden je za Prćilovicu, a preko noći je ubijen na mostu aleksinačkom i bačen u Južnu Moravu. Sa njim je ubijen i sveštenik grejački Jovan Antić i mnogo seljaka. Njegovo telo ni dan danas nije pronađeno.

Zemljoradnik Milan Dinić iz Velikog Šiljegovca je zabeležio poslednje reči prote Avrama: „Svršeno je. Uzmi ovaj krst i knjige moje i odnesi ih domu mome. Bog neka uteši sve pa i moje… Amanet vam ostavljam, da ljubite svoju veru i Srpstvo. Zbogom!“

Tako je završio mučenički svoj život u 74. godini veliki čovek svojega doba, najveći patriota svoje otadžbine, najbolji sveštenik što ga je Veliki Šiljegovac mogao imati, prota Avram Jovanović. Bog da mu podari rajsko naselje i večan mu pomen među njegovim parohijanima.

Spomenik palim žrtvama za vreme Prvog svetskog rata iz Velikog Šiljegovca osvećen je 21. jula 1922. godine. Radio ga je Karlo Bertoto u Beogradu. Na njemu je upisano 200 imena. Prvo je ime prote Avrama.

Prota Avram Jovanović zaslužio je da ga ne zaboravimo zajedno sa svim onim Šiljegovčanima koji zajedno sa njim izgiboše od zverskih Bugara, februara i marta 1917. godine. Neka im je večni pomen!

Fotografije: Sreten Dinić, „Pogibija prote Avrama Jovanovića“, 1926.

Pamtenik: Kruševački glumački legat Bate Miladinovića